Nekadašnji premijer Igor Lukšić je kazao da je crnogorskoj ekonomiji potrebno određeno restrukturiranje i prilagođavanje, ne samo ekonomskom padu uzrokovanom epidemijom Kovid-19, već i okolnostima klimatskih promjena. Lukšić je dodao da budući rast i razvoj zavise od obnavljanja investicionog ciklusa.

– Što se tiče crnogorske ekonomije potrebna je određena rekalibracija i restrukturiranje, a budući rast i razvoj i te kako zavise od obnavljanja investicionog ciklusa. Tu je jako važno iskoristiti konkurentske prednosti Crne Gore – rekao je Lukšić u intervjuu agenciji Mina biznis. On smatra da bi bilo dobro da budući investicioni ciklus bude na bazi potpune usklađenosti sa Ciljevima održivog razvoja koji su promovisani 2015. godine, Evropskim zelenim planom koji je nedavno prezentovala Evropska komisija (EK), Strategijom pametne specijalizacije, kao i na principima dekarbonizacije i digitalne transformacije, posebno u javnom sektoru.

– To u ovom trenutku možda i izgleda malo daleko, ali ne mora biti nužno. Moramo razumjeti da naš budući razvoj zavisi od uspjeha da podstaknemo inovacije, kao i da u brojnim oblastima u kojima vidimo prednosti, bilo da su to turizam, energetika ili poljoprivreda, razuđivanjem aktivnosti tragamo za djelatnostima gdje imamo veće marže i premije i na taj način budemo konkurentni – rekao je Lukšić. Lukšić, koji je i direktor za javni sektor u PricewaterhouseCoopers (PwC) Jugoistočna Evropa i vanredni profesor na Univerzitetu Donja Gorica (UDG), ocijenio je da nema vremena za odugovlačenje.

– Jasno je da se ove stvari ne mogu promijeniti preko noći, ali je isto jasno da ih je jako brzo potrebno usmjeriti. U tom smislu treba tražiti formulu bržeg oporavka – smatra Lukšić.

​Na pitanje kako će se država izboriti sa javnim dugom od preko 90 odsto BDP-a, Lukšić je odgovorio da javni dug očigledno raste, a sa padom ekonomije će biti još veći kao polazište.

– To će biti jedna od obaveza ljudi koji će se baviti tim pitanjem u narednom periodu, ali u osnovi to je moguće kombinacijom kontrole daljeg rasta duga i obnavljanjem rasta ekonomije kroz novi investicioni ciklus i bolju valorizaciju resursa, a posebno prostora – naveo je Lukšić.

Vl.O.

---

Osnovica za brži rast realnija
Lukšić je, govoreći o prognoziranom rastu BDP-a za narednu godinu, kazao da, nažalost, dublji pad znači da je osnovica za brži rast realnija.
– Ove procjene MMF-a i SB-a o rastu od 5,5 odsto podrazumijevaju da bi BDP ove godine mogao biti 4,3 milijarde eura nakon prošlogodišnjih 4,9 milijardi eura. Međutim, ukoliko BDP bude između 4,1 milijarde ili 4,2 milijarde onda se samim tim kreće od niže osnovice pa je mogućnost višeg rasta veća – precizirao je Lukšić.