Skupština je završila raspravu o predlogu izmjena i dopuna Zakona o akcizama, kojim se predviđa novi informacioni sistem, te revidiranje visine akciza za etil-alkohol, gazirana pića i tečnost za punjenje električnih cigareta. Ipak, juče je više bilo priče o katastrofalnim posledicama pandemije virusa korona po ekonomiju, posebno po turizam.
Vlada je nedavno uradila rebalans budžeta uz procjenu da će prihodi od turizma biti 40 odsto manji nego prošle godine, dok će prema ocjeni
Raška Konjevića (SDP) prihodi od turizma u najboljem slučaju iznositi 30 odsto od prošlogodišnjih.
Prihodi od turizmaprošle godine su iznosili oko 1,15 milijardi eura. Prema projekciji Vlade, smanjenje bi iznosilo blizu 450 miliona, dok bi u slučaju Konjevićeve prognoze manjak prihoda iznosio preko 800 miliona.
– Dobro znaju da će prihodi od turizma maksimalno iznositi 20 do 25 odsto prošlogodišnjih, u najboljem slučaju 30 odsto od 2019. Posebno će biti lošije jer imamo drugi talas zaraze virusom korona. Za turizam nemamo ozbiljnije mjere, sve se svelo na odlaganje do 12 mjeseci. Dolazi kriza, turistička privreda je pogođena i ne vidim nijednu mjeru. Ne vidimo ni kreditne aranžmane, niti da poreskom politikom prepoznajemo da je turizam 25 odsto privrede. Njemačka i Austija su to prepoznale, a mi kojima je turizam četvrtina BDP-a kasnimo da pomognemo turizmu. Takođe, trebaće nam još sredstava u budžetu, jer nam turizam nije 60 odsto, nego u najboljem slučaju 30 odsto od prošle godine. Znam da je predlog Zakona o akcizama stariji, odnosno da je donesen prije krize, ali očekivanja ljudi u turizmu su da Vlada što prije izađe sa mjerama i pomogne tim ljudima. Ako im ne pomognemo, posledice po turizam će biti ozbiljne – izjavio je Konjević juče u parlamentu.
Kao primjer je naveo Njemačku, koja je smanjila opštu stopu PDV-a da bi podstakla ekonomiju u periodu krize, i Austiju, koja je ugostiteljima smanjila poreze na hranu i piće.
– Činjenica je da nemamo nijednu ozbiljnu mjeru za turizam koji čini 25 odsto BDP-a Crne Gore. Podaci u odnosu na prošlu godinu su zaprepašćujući – kazao je Konjević.
Pomoćnica ministra finansija
Biljana Peranović je precizirala da su predložili smanjenje akciza za etil-alkohol na 1.250 eura po hektolitru, umjesto 1.500 eura. Za gazirana pića je predviđeno smanjenje akcize sa 30 na 25 eura, a za tečnosti za punjenje električnih cigareta sa 0,9 na 0,7 eura po mililitru tečnosti.
Predrag Sekulić (DPS) je kazao da će usvajanje ovog zakona biti korak naprijed za male pivare, dok će najmanje štete ili koristi biti od smanjenja akciza na punjenje tečnosti za električne cigarete.
Srđan Milić (SNP) je saopštio da na današnji dan Hrvatska ima 11 miliona noćenja.
– Moramo da naučimo da živimo sa koronom, kao što živimo sa virusima za koje nismo znali. Da napravimo balans između mjera zdravstvene zaštite i mjera ekonomije. Za prvi kvartal smo ostvarili 28 odsto od prošle godine, a nismo
imali zatvaranje hotela – rekao je Milić.
Boris Mugoša (SD) je rekao da su akcize treća najveća prihodna stavka poslije PDV-a i doprinosa. Rebalansom su prihodi od akciza smanjeni sa 244 miliona na 221 milion.
– Smanjenjem akciza za male pivare stimulišemo domaću proizvodnju. Imamo u više gradova male pivare – istakao je Mugoša.
D.M.
Akcize za male pivare 50 odsto nižePeranović je kazala da će za male pivare akcize biti 50 odsto manje u odnosu na velike.
– Ko bude proizvodio više od 200 hiljada hektolitara piva neće imati pravo na snižene akcize – rekla je Peranović.
Istakla je i da se dopunama zakona predviđa mogućnost nabavke goriva za ribolovne plovne objekte i za poljoprivredne mašine na registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima.
– Ako bi korisnik zloupotrijebio kontrolnu karticu, ona će mu se ukinuti – poručila je ona.
)){kind=small}
