Civilni sektor je kritikovao Vladu Crne Gore, koja je većinu informacija koje bi omogućile neku vrstu građanske kontrole crnogorskog posla vijeka – autoput Bar – Boljare, proglasila za poslovnu, poresku ili državnu tajnu. To je saopšteno na konferenciji o izgradnji prve dionice autoputa, koju je organizovala Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS). Sa druge strane, iz Ekološke i Inspekcije za vode saopštili su da izvođač radova, kineska kompanija CRBC, ali i neki od podizvođača, nisu sve radili po propisima, tako da su u prethodnom periodu podnosili prekršajne i krivične prijave tužilaštvu, što su potvrdili glavni inspektori Veselinka Zarubica i Miodrag Radulović. Podataka o epilogu izviđajnih radnji po podnijetim krivičnim prijavama do danas nema. Direktor Istraživačkog centra MANS-a Dejan Milovac rekao je da je projekat izgradnje prioritetne dionice jedan od značajnijih u istoriji Crne Gore.

– Tome svjedoči i cijena od već sada blizu milijardu eura sa dodatnim i neplaniranim troškovima, koliko će prva dionica da košta. Samo taj iznos, ali i nesporni uticaj koji ovaj projekat ima na stanje životne sredine, obavezuje Vladu na maksimalnu transparentnost i veoma pažljivo donošenje odluka kada je u pitanju raspolaganje novcem građana – poručio je Milovac. Dodao je da je realnost ipak drugačija.

– Vlada je većinu informacija koje bi omogućile neku vrstu građanske kontrole proglasila za neku vrstu poslovne, poreske ili državne tajne. Tek na kraju izgradnje ove dionice saznali smo da ugovor sa kineskom kompanijom nije sadržao petlju na Smokovcu i elektrifikaciju kompletnog projekta. Tek na kraju smo saznali da će nas dodatni neplanirani dopunski radovi koštati preko 100 miliona eura – naveo je Milovac.

Istakao je da je projekat sporan i zato što je neko odučio da se kredit uzme u dolarima, a ne u eurima, i zato što podizvođači na projektu nijesu birani na javnom tenderu već ih je birala kineska kompanija u dogovoru sa Ministarstvom saobraćaja.

– Građani ne znaju ko sve i po kojem osnovu koristi privilegije na račun izgradnje autoputa, a to podrazumijeva oslobađanje od poreza na dodatu vrijednost (PDV), carina i akciza. Takođe, danas ne znamo koliko je betona, željeza, goriva, radne snage i opreme ugrađeno u autoput – kazao je Milovac.

Premijer Duško Marković je kazao da se u čitavi projekat izgradnje autoputa ušlo na osnovu zakona koji je donijela Skupština, a ne ni u kakvom posebnom postupku nekog drugog organa uprave ili institucije. Istakao je da nema govora o dužničkom ropstvu, jer je autoput cesta ka zapadnim vrijednostima i ekonomskoj nazevisnosti.

– Crna Gora je jedina zemlja u regionu koja nema metar autoputa i jedna od rijetkih koja ima najlošiju putnu regionalnu povezanost sa susjedima. Kada je u pitanju zaštita Tare, lično sam više vezan za Taru nego vi kroz djelovanje MANS-a – saopštio je Marković i dodao da nema namjeru da dozvoli da se rijeka Tara devastira. Vl.O.

---

„Da smo imali ugovor, možda bismo vidjeli da nema petlje”
Na drugom panelu „Kontrola i pristup informacijama” ukazano je na činjenicu da Ministarstvo saobraćaja i drugi državni organi uskraćuju javnosti pravo da bude informisana o najskupljem infrastukturnom projektu. Ekspert za zaštitu podataka i slobodan pristup informacijama Radenko Lacmanović je kazao da o autoputu sada znamo isto koliko i kada se ugovarao posao.

– Da smo imali dostupan ugovor, možda bismo vidjeli da u dokumentu nema petlje, vodosnabdijevanja i napajanja električnom enegijom, pa bismo na to ukazali, jer su to osnovne stvari. Nažalost, nismo to imali, i zbog navodnih grešaka ćemo dodatno platiti – rekao je Lacmanović.
Lazar Grdinić iz MANS-a je kazao da Uprava za inspekcijske poslove krije šta rade inspekcije, te da smo generalno onemogućeni da budemo informisani o projektu teškom milijardu eura. Poručio je da transparentnost mora biti veća.
Tokom diskusije predstavnice Uprave carina i Poreske uprave navele su da je CRBC tokom 2018. godine preprodao u Crnoj Gori robu za koju je bio oslobođen carine i PDV-a. Navedeno je da su prilikom preprodaje plaćeni carina i PDV u iznosu od milion eura, ali nisu naveli kome je preprodata. Kazali su i da se ta informacija ne bi mogla dobiti zahtjevom za slobodan pristup informacijama.