Ukupni krediti privredi i građana na kraju novembra iznosili su 3,09 milijardi eura. Od tog iznosa, krediti pravnih lica, odnosno privrede, iznose 1,736 milijardi, što je 56,2 odsto ukupnih kredita, dok krediti fizičkih lica iznose 1,35 milijardi, odnosno 43,8 odsto ukupnih.

– U odnosu na kraj novembra 2018. godine, krediti fizičkim licima bilježe rast od 6,9 odsto, dok su krediti pravnim licima zabilježili rast od 0,97 odsto. Tokom jedanaest mjeseci 2019. godine privredi je odobreno 483,1 miliona eura novih kredita, koji ostvaruju rast od 9,27 odsto, a stanovništvu 455,1 milion eura, što je za oko 1,02 odsto više u odnosu na uporedni period – piše u Programu ekonomskih reformi od 2020. do 2022. godine, tj. u dijelu izvještaja koji se tiče kreditne aktivnosti banaka.

Na početku prošle godine Crna Gora je imala 622.182 stanovnika, što bi značilo da je prosječno zaduženje po građaninu u prošloj godini iznosilo 730 eura. To je skoro duplo manje nego što je Vlada svakog građanina u prošloj godini zadužila. Vlada je lani pozajmila 840 miliona eura ili 1.350 po glavi stanovnika. Razlika je što su građani ovih 730 potrošili na sebe, a Vlada ih, najvećim dijelom, potrošila da vrati dug.

Prosječna efektivna kamatna stopa na novoodobrene kredite građana iznosi 7,79 odsto, što je za 0,38 procentnih poena više nego u istom periodu 2018. godini, dok su krediti privredi odobravani po kamati od 4,41 odsto, što je manje za 1,22 procentna poena nego u 2018. Razlika u kamati na novoodobrene kredite između privrede i građana je čak 3,38 odsto u korist privrede.

– Krediti privredi (privredna društva u privatnom i državnom vlasništvu) iznose 1,1 milijardi eura i bilježe rast od 2,36 odsto na godišnjem nivou. Krediti u drugim valutama čine 3,92 odsto ukupnih kredita, a krediti nerezidenata 13,67 odsto. Dugoročni krediti, koji čine 79,61 odsto svih kredita u sistemu, dominantno su finansirani iz stabilnih kratkoročnih depozita, koji čine 84,01 odsto ukupnih depozita u sistemu. Na kraju novembra 2019. godine prosječna ponderisana efektivna kamatna stopa (PPEKS) na ukupne kredite iznosi 6,08 odsto – piše u dokumentu.

Na kraju novembra u strukturi ukupnih depozita na depozite fizičkih lica odnosi se 1,78 milijardi ili 50,18 odsto, dok se na depozite pravnih lica odnosi 1,77 milijardi ili 49,82 odsto.

– Depoziti po viđenju su dominantni sa 71,85 odsto u ukupnim depozitima. Bankarskom sistemu nedostaje stabilnog dugoročnog depozitnog potencijala. Učešće nerezidentnih depozita iznosi 21,51 odsto, dok depoziti u drugim valutama iznose 6,62 odsto ukupnih depozita. Vrijednost koeficijenta kredita i potraživanja u odnosu na depozite iznosi 87,06 odsto, što znači da je u sistemu 459,5 miliona eura više depozitnog potencijala u odnosu na potraživanja po osnovu odobrenih kredita. Sve banke ispunjavaju propisane minimalne dnevne i dekadne koeficijente likvidnosti – piše u dokumentu koji je poslat Evropskoj komisiji.

D.M.

---

Tri četvrtine kapitala banaka iz stranih izvora
Na kraju novembra bankarski sektor čini trinaest banaka. Veći dio aktive koncentrisan je kod pet banaka (66 odsto), koje su odobrile 68 odsto ukupnih kredita i kod kojih je deponovano 65 odsto svih depozita. U jednogodišnjem uporednom periodu koncentracija ovih banaka bilježi rast po svim parametrima.

– Kapital banaka dominantno potiče iz stranih izvora 75 odsto, dok se na domaći kapital odnosi 23 odsto i državni kapital dva odsto. Osam banaka sa većinskim stranim kapitalom, koji uglavnom potiče od velikih bankarskih grupacija iz Evropske unije, kontrolišu 67,59 odsto bankarskog tržišta – piše u dokumentu.

Ukupan kapital banaka i ukupni krediti ostvaruju rast po stopama od 16,29 odsto, odnosno 3,5 odsto na godišnjem nivou.