Centralna banka (CBCG), na čijem čelu je
Radoje Žugić, u narednoj godini planira neto dobit od 2,3 miliona eura. Vrhovna monetarna institucija procjenjuje da će u narednoj godini prihodovati 16,7 miliona, dok će rashodi iznositi 14,4 miliona.
Rashodi su, kako piše u finansijskom planu za 2020. godinu, sa kojim se juče upoznao skupštinski Odbor za ekonomiju, za šest odsto veći u odnosu na projekciju izvršenja rashoda za 2019. godinu, dok su prihodi za šest odsto manji u odnosu na projekcije za ovu godinu.
Na kraju oktobra u CBCG je bilo 372 zaposlenih, čiji će troškovi poslovanja u narednoj godini koštati 8,7 miliona, što je za četiri odsto više u odnosu na projektovano izvršenje do kraja 2019. godine.
– Troškove zaposlenih čine bruto zarade, druga primanja, naknade povećanih troškova i ostali troškovi zaposlenih. Bruto zarade zaposlenih planirane su u iznosu od 8,1 milion, što je u odnosu na projektovano izvršenje do kraja 2019. godine veće za tri procenta, usled planiranog manjeg povećanja broja zaposlenih tokom 2020. godine iz razloga blagovremenog i efikasnosnog obavljanja svih funkcija i zadataka koje se izmjenama regulative postavljaju pred Centralnu banku u narednom periodu. Takođe, u cilju jačanja supervizorske funkcije i sprovođenja projekta procjene kvaliteta aktive bankarskog sektora tokom 2020. godine, aktivnosti na osnaživanju poslova sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, unapređenja platnog sistema, aktivnosti na realizaciji projekta izgradnje Edukativno-konferencijskog centra u Tivtu, ispunjavanja obaveza koje proizilaze iz procesa evropskih integracija i brojnih drugih zadataka koji očekuju zaposlene u Centralnoj banci u 2020. godini, izvjesno je da će se produkovati manje povećanje troškova zarada zaposlenih – piše u finansijskom planu CBCG.
Žugić je juče na novogodišnjem koktelu u CBCG rekao da je ta institucija imala tešku godinu, ali po objektivnim procjenama najuspješniju ikada.
– Rast aktive iznosio je 14,1 odsto, kredita 10,7 odsto, a depozita 10,9 odsto, što je znak povjerenja u bankarski sektor. Bilježi se najniži nivo loših kredita, istorijski gledano 4,62 odsto. To je znak kvaliteta upravljanja u bankarskom sistemu i aktive banaka. Krediti koji kasne 90 dana iznose svega 2,67 odsto odobrenih. To su impresivni podaci – ocijenio je Žugić.
D.M.
Komentari
Komentari se objavljuju sa zadrškom.
Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj neće biti objavljen.
Prijavite neprikladan komentar našem
MODERATORU.
Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem
Ombudsmanu.
)){kind=small}
