-Priredio: Miladin Veljković

Bio je to drugi visoki orden koji je sultan knezu Milošu podario u dvjema uzastopnim godinama. Zatim je ađutant prinio sultanu sablju svu u brilijantima, a on je predao mušir-paši da je okači o pas Obrenoviću, pošto ju je knez prethodno cjelivao. Drugi ađutant je nosio još jedan poklon srpskom knezu, hervaniju, zlatom i brilijantima opšivenu, na jȁki (kragna, kolir) zlato, na kopčama brilijanti, i njome ga ogrnuo. Ne računajući binjiše kojim su ga ogrtali beogradski veziri u čast knjažeskog odlikovanja, ovo je bio drugi sultanov ogrtač, a pošto je dolazio od carske ličnosti, nazivan je hervanijom. Knez je obaviješten da ga pri povratku za Emirgen čeka još jedna sultanova milost – misirski kulašasti hat. U znak zahvalnosti na poklonjenoj pažnji, knez je još jednom prišao sultanu, koji je sjedio, i cjelivao mu carsku nogu, o čemu je knez pisao bratu Jovanu: „Ovim znacima črezmerne carske milosti obogaćeni, puni blagodarnosti, pripadnemo k stopama velikomožnog cara našeg i celivali smo mu po običaju carsku njegovu nogu“. Orden, sablja, hervanija i hat bili su pokloni kojima se knez Miloš mogao ponositi, najviše što je mogao dobiti na prvoj audijenciji, koja nije bila završena ovim kurtoaznim manifestacijama.

Razgovor između sultana i kneza je vođen o susjedima Srbije, Bošnjacima i Arnautima. Sultan je obećao knezu da će ih uskoro sasvim primiriti i da oni neće više nanositi nikakve pakosti Kneževini. Knez mu je odgovorio, diplomatski, čime je izazvao smijeh i oduševljenje padišaha: „Ti nemiri pri sili i kreposti Tvojoj, Velikomožni care, sasvim iščezavaju kao neznatni“. Bio je to kratak ali povoljan po srpskog vladara zvanični poslovni razgovor.

Sultan je zatražio da mu se predstavi kneževa svita i, čim je Aristrahi počeo da ih ističe, on ga je prekinuo i zahtijevao od Miloš-bega da to uradi. Vladaru nije bilo teško da kaže po neku lijepu riječ o Petronijeviću, Germanu, Simiću, Gligorijeviću, Spasiću, Živanoviću, Stanišiću i dragomanima Stojanoviću i Petropulu. Zastali su, i knez i sultan, kada je došao red na Avrama Stojkovića, „sir-ćatiba“, što bi se moglo prevesti – čarobnjaka. Riječ je o kneževom miljeniku, tajanstvenom čovjeku, čuvaru kneževog oružja (silahdar, Srbi su ga pogrešno oslovljavali kao silistar). Budući da je sultan bio upoznat s njegovom službom intimne prirode u podvođenju žena knezu, i u Srbiji i u Carigradu, osmijehom je propratio obojicu. U tefteru kneževih troškova u Stambolu stoji da je u nekoliko navrata kneževom ljubimcu data prilično velika suma novca pod naznakom – „za osobenu potrebu“. Knez Miloš je isposlovao od sultana da dodijeli ordene njegovim odanim činovnicima, dostavljajući mu njihova imena na spisku. Svima je sultan podario ordene nižeg ranga i klase, po mišljenju Alekse Simića i srpskih hroničara Nişan-i Iftihar, Petronijeviću i Germanu prvog, ostalim drugog i trećeg reda. Ordena će biti još, neuobičajeno mnogo.

Hroničari i memoaristi nijesu zapisali kako je protekao kraj audijencije, iz nama nepoznatih razloga. Jedan od njih navodio je da je knez uručio sultanu poklone preko mušir-paše (maršala dvora). Pripremajući se za ovaj susret, knez je spremao darove za sultana i mnoge njegove velikodostojnike, što u Beču, što u Beogradu. Nijesmo uspjeli da saznamo šta je sve knez ponio sa sobom, čak ni sve poklone predate sultanu, uopšteno iskazane sintagmom „lijepi darovi“, za koje Kunibert kaže da su se odlikovali po „dragocjenosti i po ukusnosti izrade“. Koji su to „lijepi darovi“ ostala je tajna, osim jedne čaše od zlata, s natpisom na turskom od dijamanata: „u zdravlje Sultana Mahmuda II“. Prema jednom sačuvanom podatku njena vrijednost iznosila je 1.175 dukata carskih, a knez je ponio sa sobom još jednu sličnu čašu, ali je ostalo nepoznato kome ju je podario. Primivši kneževe darove sultan je izjavio: „Kao što je knjaz snažan, tako su mu darovi snažni“.


(Nastaviće se)

---