Crnogorsko tužilaštvo negiralo je da je obustavilo istragu u vezi sa gotovo 22 miliona eura ilegalno isplaćenih privilegovanim klijentima propadajuće finansijske institucije dok je ona bila pod upravom Centralne banke, na čijem je čelu guverner Radoje Žugić.

- Specijalno državno tužilaštvo je u predmetu KTRS 112/19 angažovalo vještaka ekonomsko finansijske struke sa zadatkom da se sa stanovišta propisa iz oblasti ekonomsko finansijskog poslovanja izjasni na okolnosti odobrenja i zatvaranja kredita korisnika Atlas banke depozitima drugih fizičkih i pravnih lica u ovoj banci za vrijeme trajanja privremene uprave u Atlas banci - saopšteno je juče iz SDT, nakon što je međunarodna novinarska mreža Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP) objavila da je to tužilaštvo zatvorilo istragu u vezi nestanka novca iz Atlas banke. Poslaniku Aleksandru Damjanoviću, koji je zatražio pokretanje istrage u ovom slučaju, iz državnog tužilaštva su odgovorili da su završili ispitivanje o upravljanju Centralne banke Atlas bankom, što je mreža OCCRP objavila.

– Obavještavamo vas da je odluka donijeta u ovom slučaju i da je krivična prijava odbijena – napisali su tužioci 11. oktobra u pismu poslaniku Damjanoviću.

Damjanović je potvrdio autentičnost pisma, koje je autor istraživanja Džared Feri (Jared Ferrie) iz OCCRP dobio od treće strane, i rekao da je „nevjerovatno” da su tužioci odlučili da obustave istragu. Damjanović je obećao da će ponovo pokrenuti to pitanje u parlamentu. U kratkom pismu poslaniku nije navedeno zašto su državni tužioci odustali od slučaja. Državno tužilaštvo nije odgovorilo na zahtjeve OCCRP-a za komentar, tako da nije jasno zašto istraživačkim novinarima prije objave teksta nisu dostavili podatak da izviđaj u tom postupku još traje.

U junu 2018. godine državni tužioci naredili su Atlas banci da zamrzne oko 63 miliona eura sredstava za koja se sumnja da su oprana preko sistema „I-komerc”. Javno dostupni podaci koje je analizirao OCCRP pokazuju da je oko 4,4 miliona eura zamrznutih sredstava nestalo iz Atlasovih knjiga nakon što je CBCG uvela privremeno upravljanje. Atlas banka je bila na ivici kolapsa u trenutku kada je Centralna banka preuzela 7. decembra 2018. i upravljala njome do 5. aprila, kada je ta banka, nekada u vlasništvu sada odbjeglog biznismena Duška Kneževića, otišla u bankrot. Crnogorski zakon nalaže da finansijske institucije pod privremenim upravljanjem prekinu gotovo sve transakcije. Vlasnicima računa može se nadoknaditi maksimalno 50.000 eura pokrivenih fondom osiguranja.

Ipak, analitičari ocjenjuju da se loša uprava nastavila i pod administratorima Centralne banke, koji su uspostavili šemu koja je omogućila privilegovanim klijentima da povrate mnogo veće iznose. Ljudi sa manjim računima i bez veza mogli su samo da povrate 50.000 eura i izgube ostatak ušteđevine.

Damjanović je rekao OCCRP-u da je, nakon što je čuo da neki klijenti Atlasa traže velike iznose, postavio pitanje dvojici zvaničnika Centralne banke, koji su se sa njim pojavili u emisiji 15. aprila na crnogorskom javnom emiteru. Zvaničnici iz CBCG Tanja Terić i Dejan Vujačić rekli su da je 21,8 miliona eura prebačeno iz Atlas banke korišćenjem procesa zvanog „umrežavanje“.

Ovu praksu međunarodne banke obično koriste za, između ostalog, namirenja računa između kompanija kombinujući više računa u jednu uplatu. U ovom slučaju, međutim, ovlašćenja su prekoračena, kazala je Mila Kasalica, ekonomska analitičarka. Kasalica je kazala da je bila šokirana kada je gledala kako zvaničnici priznaju takvu praksu u emisiji uživo.„Vrisnula sam: ne možete to tako!“, rekla je ona.

– Radnje sa Atlas bankom su bile i neprimjerene i nezakonite. Primijenjene su na transfere između vlasnika kredita i štediša unutar Atlasa, što je zabranjeno međunarodnim bankarskim standardima. Drugo, prema crnogorskom zakonu o bankama, tokom privremene uprave uopšte nije trebalo da se izvrši transfer – kazala je Kasalica.

Vl.O.

---

"Izabrani su stekli novac, oštećene male štediše"
Bilansi stanja Atlas banke pokazuju da su imovina i zajmovi klijenata smanjeni tokom perioda privremenog upravljanja za oko 21,8 miliona eura. Na osnovu njenog istraživanja, rekla je Kasalica, čini se da su se ilegalni transferi obavljali na dva načina.

Prema njenim riječima, jedan od načina je da se kompanija koja ima kredit u Atlas banci poveže sa drugom kompanijom koja drži depozite. Deponent bi tada otplatio barem dio dugova vlasnika kredita, čak i ako pređe minimum od 50.000 eura – pregovori u kojima bi nužno učestvovali rukovodioci Centralne banke.

Vlasnik kredita bi tada vratio vlasništvo nad kolateralom, a koji bi potom mogli da se prodaju, a prihod podijele obje strane. Alternativno, rekla je Kasalica, strane bi mogle sklopiti poseban ugovor izvan Atlasa u kojem će se zajmodavac složiti da izvrši uplate na račun deponenta.

Damjanović je kazao da je razgovarao sa klijentima banke koji su na taj način mogli da povrate gotovinu sa svojih računa. Nije otkrio identitet klijenata. Druga metoda, rekla je Kasalica, omogućila je vlasniku računa kompanije u Atlasu da otvori još jedan račun pod imenom druge kompanije. Tada bi prva kompanija mogla prenijeti sredstva na novootvoreni račun. Obje kompanije bi tada mogle refundirati do 50.000 eura.

– Izabrani su stekli novac. Ne znamo ko su i ne znamo zašto je to dozvoljeno. Ali jasno je ko nije imao koristi: ljudi koji su izgubili štednju jer nijesu imali veze kod privremenih upravnika Centralne banke. Državni tužioci imaju odgovornost prema malim štedišama. Ako bi podaci sa umrežavanja bili javno dostupni, to bi bila osnova za pravnu akciju (tužbu) malih štediša – pojasnila je Kasalica.