<br />
Akademik Milovan Danojlić, dok je još bio mladić, istaknuti komunistički funkcioner, nakon što je ostao bez vlasti, o politici i vlasti rekao je: „Mladi čovječe, vi ne znate šta je politika, i biće dobro da to nikad ne saznate. Njen vrhovni cilj je osvajanje vlasti, a onaj koji jednom okusi vlast, postaje njen zavisnik. Vlast je droga. Ja bih se sada, pod stare dane, uhvatio u kolo, kada bi me pozvali.“

Ovakvom shvatanju politike i vlasti nema se šta ni dodati ni oduzeti, a da ne pokvarimo njegovu jezgrovitu suštinu. Ono je istinito. I nije tako od danas ili od juče, već otkad se čulo za politiku i vlast. Zna se da je Platon politiku smatrao vrlinom, praktičnom filozofijom o svakodnevnim narodnim potrebama. Mnogo divno rečeno, ali, na žalost, i tada (u antičkom vremenu) ovo je predstavljalo isuviše „sanjalačko gledanje“ na politiku i njen proizvod-vlast. Politika i vlast su oduvijek bili đavolska strast, bezobzirna i gotovo ratnička djelatnost. One su sebična, čvrsto utemeljena i dobro branjena interesna sfera uskog kruga pojedinaca i društvenih grupa. Politika i vlast u svojoj blizini gotovo da ne trpe moral. Njihovo osnovno oružje je bestidnost, bezobzirnost, obmanjivanje i laganje onih u čije ime i za čiji račun bi trebalo da rade- u ime naroda.

Koliko je politika bezobzirna, i koliko politički akteri ne biraju sredstva ne bi li prigrabili vlast, a zatim je po istom „kulturološkom obrascu“ čuvali do poslenjeg atoma snage, primjer je Crna Gora. Zna se da su se današnji crnogorski vlastodršci svojevremeno nasilno dočepali vlasti. I drže je do ovih dana na isti, nešto „usavršen“ način. Ta „usavršenost“, umjesto ranije ideologije, uspostavila je ideologiju: sve za sebe i svoje najbliže rođake, za svoje slijepe poslušnike... ništa za druge, ništa za narod.

Promovišući ideologiju „sve za sebe“, crnogorska DPS vlast dogurala je do ideologije kriminala. Otela je ova vlast („demokratski i po evropskim standardima“) od naroda ama baš sve: fabrike, planine, rječne tokove, jezera, more... Otela je budžet, zataškala tokove novca. Otela tradiciju, jezik, pismo... juriša na vjeru pravoslavnu i srpsko nacionalno biće. Zelenu i plavu boju Milova i Duškova vlast pretvorila je ne u sivu, već u crnu, gavranovu. Ta vlast naprosto ne dozvoljava ni travi da raste, ptici da cvrkutom ukrašava nebo plavo, ribi da se mrijesti, cvijetu da cvjeta i miriše kao nekad. Milo, Duško, ministar vojni, neodrživi ministar neodrživog razvoja i turizma i drugi DPS razvalitelji prirodnih dobara, narodnih i identitetskih dobara, napravili su od Crne Gore pravo mrtvo more. I što duže traju na vlasti, uz Roćenovu univerzalnu savjetodavnu i diplomatsku genijalnost, oni su sve bestidniji, bahatiji, otrovniji, nemoralniji. Ko im na njihova nepočinstva ukazuje, taj je kažu izdajnik, retrogradan, hibridan, opstruira im kleptomanski poduhvat bez alternative. Brbljaju tako, melju, mlate praznu slamu, „plaze jezik“ isprepadanom „zamrznutom“ narodu. Neljudski mu se smiju u lice.

A kad se crnogorski režim poduhvati da govori o demokratiji i demokratskim institucijama (policiji, tužilaštvu, sudstvu, javnom servisu, Sretenu Radonjiću...), komedija prerasta u svenarodnu tragediju. Te institucije predstavljaju savršeno utvrđen bunker, ustajalu, mračnu, neprovjetrenu jazbinu, iz koje se vlast brani svim raspoloživim sredstvima. One čuvaju sve vlastodržačke tajne od pogleda „zlog naroda“, uz klauzulu „strogo povjerljivo“. Irski pjesnik Jejts reče: „Stvari se ruše, centar ne drži više, anarhija je provalila svijetom“. Liči li ovo na Crnu Goru danas? Na neko njeno teško roptanje?!

---

”Milo, Duško, ministar vojni, neodrživi ministar neodrživog razvoja i turizma i drugi DPS razvalitelji prirodnih dobara, narodnih i identitetskih dobara, napravili su od Crne Gore pravo mrtvo more