Program ekonomskih reformi (PER) koji je Vlada na čijem čelu je Duško Marković nedavno usvojila, pokazao je da su procjene Ministarstva finansija (MF) iz prethodnog programa, a koje se tiču 2018, 2019. i 2020. godine bile pogrešne. To su u ovogodišnjem PER-u, koji se svake godine krajem januara šalje Evropskoj komisiji, i priznali iz Ministarstva finansija koje vodi Darko Radunović. Prošli program se odnosi na period od 2018–20. godine, a ovaj za 2019. do 2021. godine.

Naime, razlika u procjeni deficita u ove tri godine razlikuje se za čak 362 miliona eura. Razlika u procjeni deficita iznosila je 53,4 miliona za 2018, 100 miliona za 2019, a 208,6 miliona za 2020. godinu.

Ministarstvo finansija je u 2018. godini najprije projektovalo deficit od 68,7 miliona miliona, da bi ga ovogodišnjim PER-om povećala na 122,11 miliona eura. Prethodnim programom su za 2019. godinu čak projektovali suficit od 2,91 milion, dok novim programom projektuju deficit od 103 miliona eura. Za 2020. godinu je prvobitno projektovan suficit od 254,14 miliona, dok je novim programom projektovan suficit od 45,55 miliona eura.

Projekcija javnih prihoda je korigovana za ukupno 93 miliona eura, odnosno po godinama 18,2, 39,9 i 33,8 miliona eura, dok je javna potrošnja korigovana za skoro 460 miliona eura. U 2018. godini potrošnja je u odnosu na projekciju uvećana za 71,6 miliona, u ovoj godini za 145,8 miliona, a u narednoj za 242,33 miliona eura. U 2020. godini prvobitno projektovana javna potrošnja je od 1,823 milijarde, da bi se novim programom uvećala na 2,066 milijardi eura.

– Razlike nastale u projektovanim nivoima glavnih fiskalnih pokazatelja u odnosu na program ekonomskih reformi za period 2018–20. nastale su kao rezultat sledećih razloga: Metodološke izmjene tretmana kategorija izdaci za kupovinu hartija od vrijednosti, redefinisanja akcizne politike u dijelu akciza na duvan i duvanske proizvode i akciza na gazirana pića sa dodatkom šećera, tretmana kategorija troškova sudskih sporova u okviru ukupnih rashoda i posledično tome deficita, promjene dinamike izvođenja radova na prioritetnoj dionici autoputa Bar–Boljare, od Smokovca do Mateševa i rasta tekuće potrošnje – piše u obrazloženju Ministarstva finansija.

Osim prihoda, rashoda i deficita, odstupanja ima i u procjenama koje se tiču BDP-a. Naime, novim programom je predviđen rast BDP-a u 2019. godini od 2,8 odsto, što je razlika od 0,1 odsto, dok je za 2020. predviđen rast od 2,3 odsto, što je manje za 0,3 odsto nego kod prethodnog programa. Razlikuju se i procjene za udio javnog duga u BDP-u. Novim programom za ovu godinu je povećana procjena udjela za 0,9 odsto na 67 odsto, a za 2020. godinu je povećana 4,9 odsto na 64,6 odsto.

D.M.

---

Javni dug 70 odsto BDP-a
U PER-u su dati i podaci o javnom dugu, koji je, prema projekcijma MF-a, na kraju godine iznosio 3,223 milijarde eura. U odnosu na kraj 2017. godine uvećan je za 504 miliona eura i bio je 70 odsto BDP-a, koji je procijenjen na 4,6 milijardi eura.

– Stanje javnog duga tokom prva tri kvartala 2018. uvećano je, prije svega, usled zaduženja na međunarodnom tržištu putem emisije euroobveznica u iznosu od 500 miliona eura, kojima je refinansirano 362,35 miliona eura obveznica koje dospijevaju ove, naredne i 2021. godine, kao i zbog povlačenja sredstava za razvojne projekte. Emitovane obveznice karakteriše rok dospijeća od sedam godina i kamatna stopa od 3,375 odsto, čime je postignut efekat smanjenja pritiska u pogledu otplate duga u godinama dospijeća refinansiranih obveznica – navodi se u dokumentu.