Svaki četvrti stanovnik Crne Gore u riziku je od siromaštva, pokazalo je istraživanje Zavoda za statistiku. Kako je saopštila direktorica te institucije Gordana Radojević, 23,6 odsto stanovnika Crne Gore, odnosno oko 146.000 građana, ako uzmemo da Crna Gora ima oko 620.000 stanovnika, bilo je u riziku od siromaštva u 2017. godini. Ona je istakla da se u odnosu na 2013. stopa rizika od siromaštva smanjila za 1,6 procenata.
Stopa rizika od siromaštva u Evropskoj uniji iznosi 17,1 odsto, a najmanja je na Islandu svega 8,8 procenata, a kada gledamo kompletnu Evropu najveća je u Srbiji i to 25,5 procenata.
Istraživanje koje je trajalo pet godina, odnosno od 2013. do kraja 2017. godine, pokazalo je da u prosjeku crnogorsko domaćinstvo koje ima četiri člana godišnje raspolaže sa 4.130 eura, u šta nijesu uključeni dohoci i transferi u naturi (prihodi od poljoprivrede i druge proizvodnje, besplatno školovanje i zdravstvo, štednja, pokloni, kao i prihodi od sive ekonomije).
Monstat je utvrdio da 54,2 odsto građana ima veoma nizak dohodak (28,3 odsto) ili nizak dohodak (25,9), srednji 18 procenata, visok 8,8, a veoma visok, odnosno najveći 13,6 odsto stanovnika.
Statistika prvi put obuhvata i takozvanu deprivaciju, odnosno mogućnost domaćinstva da priušti ono što bi bilo normalno za kvalitetan život u 21. vijeku. Tako da je preuzet standard EU o devet stavki koje su indikatori normalnih uslova života.
To su adekvatno zagrijavanje stana, da mogu kupiti veš-mašinu, televizor, automobil i telefon, da svi članovi domaćinstva mogu otići na najmanje sedam dana godišnjeg odmora van kuće, da imaju meso i ribu u obrocima najmanje svaki drugi dan, da mogu priuštiti neočekivani trošak iz redovnih prihoda i da redovno mogu plaćati kiriju ili rate za stan kao i komunalne račune za domaćinstvo.
Prema ovim podacima, prošle godine 35,2 odsto stanovništa je moglo da pokrije troškove za tri od ovih devet stavki, četiri stavke je pokrivalo 13,9 odsto domaćinstava, a svega 5,3 odsto je moglo da priušti pet troškova normalnog života.
Istraživanje pokazuje i da u 2017. godini 31,7 odsto djece odrasta u domaćinstvima koji imaju rizik od siromaštva. To je čak i više nego godinu ranije kada je procenat iznosio 30,9 odsto, ali manji nego na početku istraživanja u 2013. kada je iznosio 34,7 odsto. U domaćinstvima koji imaju rizik od siromaštva i socijalne isključivosti odrasta 40,1 odsto djece.
Apsulutna linija siromaštva za prošlu godinu iznosi 192,42 eura po ekvivalentnu odrasle osobe. Poređenja radi, minimalna zarada u Crnoj Gori na koju su osigurane hiljade zaposlenih iznosi 193 eura.
Relativna linija siromaštva u 2017. godini čini 2.097 eura prihoda godišnje po članu domaćinstva. Odnosno četvoročlano domaćinstvo koje ima ukupne godišnje prihode manje od 8.388 eura, smatra se relativno siromašnim. Na primjer, linija siromaštva u Švajcarskoj je 26,5 hiljada eura po članu domaćinstva godišnje ili 26 puta više nego u Crnoj Gori.
Direktorica Monstata Gordana Radojević saopštila je da je istraživanjem obuhvaćeno 5.000 domaćinstava koje su pratili tokom proteklih pet godina.
– Siromaštvo je višedimenzionalan problem i dosad se u Crnoj Gori kvalifikovao polazeći od bazičnih, minimalnih potreba potrošnje, na bazi čega se vršio obračun apsolutne linije siromaštva. Međutim, sa ekonomskim rastom kakav bilježi Crna Gora, javila se potreba da se siromaštvo sagleda ne samo sa stanovišta bazičnih potreba koje su uobičajne, već i sa stanovišta potreba koje su uobičajne u razvijenim društvima kao što je EU – kazala je ona.
Koordinatorka sistema UN za Crnu Goru Fiona Mekkluni kazala je da su dobijeni kvalitetni podaci na osnovu kojih Vlada treba da uradi plan borbe protiv siromaštva i da se na osnovu upoređivanja ovih podataka u budućem vremenu može vidjeti da li će biti ostvaren napredak.M.S

Država da se pobrine za djecu

Predstavnik UNICEF-a Ekatarina Čen istakla je da je 32 odsto djece u riziku od siromaštva što je previše, jer je EU prosjek 20 odsto. Ona je navela da je to pokazatelj da država mora da obezbijedi poboljšanje kroz podsticanje i povećanje dječjih dodataka i omogućavanja roditeljima kvalitetnu brigu o djeci u ustanovama kako bi što više roditelja moglo da radi a ne da moraju smanjivati svoju aktivnost kako bi se brinuli o djeci. Upozorila je da 40 odsto djece živi u porodicama koje su u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti.