U poslednje četiri godine u Crnoj Gori je u prosjeku svega 13 Srba godišnje dobijalo posao. To je za čak 37 puta manje od broja Crnogoraca, jer su državne institucije godišnje u prosjeku zapošljavale 486 građana koji su se izjašnjavali da pripadaju toj nacionalnoj strukturi.
Prosječan broj zaposlenih Srba je manji i kada se ta brojka uporedi sa Bošnjacima. Tako su, prema zvaničnim podacima Uprave za kadrove, u njenim godišnjim izvještajima o radu koje je analizirao „Dan”, godišnje u državnom sektoru zapošljavana 22 Bošnjaka, ali i 13 Muslimana.
Prosječan broj zaposlenih Albanaca na godišnjem nivou je sedam, a Hrvata jedan. Najgore su u cijeloj priči ubjedljivo prošli Romi jer su za četiri godine zaposlena svega dva pripadnika tog naroda u državnom sektoru i to 2014. i 2015. godine, dok nijedan posao nije dobio tokom 2016. i 2017.
Ovakva praksa pokazuje da vlasti u Crnoj Gori skoro ništa i ne rade kako bi ispoštovali adekvatnu zastupljenost naroda u organima državne uprave, u skladu sa brojem stanovnika. Ustav Cr­ne Go­re u čla­nu 79 jem­či ma­nji­na­ma pra­vo na auten­tič­nu za­stu­plje­nost u Skup­šti­ni i skup­šti­na­ma je­di­ni­ca lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve u ko­ji­ma či­ne zna­ča­jan dio sta­nov­ni­štva, shod­no prin­ci­pu afir­ma­tiv­ne ak­ci­je, kao i pra­vo na sra­zmjer­nu za­stu­plje­nost u jav­nim slu­žba­ma, or­ga­ni­ma dr­žav­ne vla­sti i lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve.
Ipak, u praksi imamo situaciju da su Srbi, kao jedna od najvećih nacionalnih grupacija u državi diskriminisani, pa tako nemamo skoro nijednog pripadnika tog naroda na visokim pozicijama u državi, čak ni među direktorima škola. Nije strana praksa ni da Srbi u borbi za egzistenciju počinju da se izjašnjavaju kao Crnogorci ne bi li dobili posao, te se na taj način sprovodi asimilacija.
Nesrazmjeru u nacionalnoj zastupljenosti pokazalo je i istraživanje Ministarstva za ljudska i manjinska prava iz 2015. Tada je konstatovano da je u dr­žav­nim i or­ga­ni­ma lo­kal­nih upra­va, su­do­vi­ma i dr­žav­nom tu­ži­la­štvu za­po­sle­no sve­ga 11,24 od­sto Sr­ba, dok pri­mat u dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma za­u­zi­ma­ju Cr­no­gor­ci ko­jih je čak 74,76 od­sto. Ka­ko se na­vo­di u tom dokumentu, osim Sr­ba ne­sra­zmjer­no u od­no­su na uku­pan broj sta­nov­ni­ka su za­stu­plje­ni i osta­li na­ro­di. Ta­ko je u dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma 5,62 od­sto Bo­šnja­ka, Al­ba­na­ca 2,51, Mu­sli­ma­na 2,46, Ro­ma 0,02 i Hr­va­ta 0,76.
Pre­ma po­pi­su iz 2011, u Cr­noj Go­ri Cr­no­gor­ci či­ne 44,98 od­sto sta­nov­ni­štva, Sr­bi 28,73, Bo­šnja­ci 8,65, Al­ban­ci 4,91, Mu­sli­ma­ni 3,31, Ro­mi 1,01, a Hr­va­ti 0,97 pro­ce­na­ta. U skla­du sa pro­cen­tom u ukup­nom bro­ju sta­nov­ni­ka, na­ci­o­nal­ne za­jed­ni­ce tre­ba­lo bi da bu­du za­stu­plje­ne u dr­žav­noj i lo­kal­noj upra­vi, što sa­da ni­je slu­čaj.
Pre­ma is­tra­ži­va­nju iz 2011. go­di­ne u na­ci­o­nal­nom smi­slu, kao Cr­no­gor­ci iz­ja­sni­lo se 79,03 od­sto za­po­sle­nih, Sr­bi 8.59, Al­ban­ci 2,80, Bo­šnja­ci 4,14, Mu­sli­ma­ni 2,39, Ro­mi 0,01, Hr­va­ti 0,89, a osta­li 0,42 od­sto.
Novo istraživanje o nacionalnoj strukturi trebalo bi da bude sprovedeno do kraja ove godine.M.S.