- Pi­še: Mag­da Pe­ter­nek

Moram ponovo da se dohvatim daljinskog i da ,.prešaltam‘‘ po onome što nam se, blago rečeno, ruga iz TV kutije. Uopšte nemam dilemu da li televizija (naravno ova današnja) negativno utiče na svijest ne pojedinca nego većine.
Ta gomila radioaktivnih emitera gluposti zalazi duboko i ostavlja posledice koje se teško mogu iskorijeniti. Postojala je ranije emisija pod nazivom ,,Obrazovni program‘‘ u kome su i mladi uživali, a bogami i štošta mogli i željeli da nauče. Kada bi sada neko mlađanom čeljadetu ponudio tu vrstu programa kao edukativnu i zanimljivu emisiju, vjerovatno bi u njegovim očima izazvao podsmijeh, a sebi dodijelio titulu odavno prevaziđenog i naravno veoma dosadnog. Ni oni stariji nisu ništa spremniji na ovaj,,poduhvat‘‘, jer obrazovati se danas za većinu apsolutno nema smisla, a i u ,,međuvremenu‘‘ će im promaći sve ono što nude prizemni, amaterski i polupismeni TV kanali.
Neću da griješim dušu, pa da ne kažem, čast izuzecima, ali broj TV kanala na kojima se može vidjeti i čuti nešto kvalitetno je zaista sveden na minimum. Pogotovo zato to nikako ne može biti opravdanje za sve one koji jedva čekaju da se time opravdaju. Kažu da narod gleda ono što mu se nudi, a ja sam ipak bliža uvjerenju da se narodu nudi ono za čim narod žudi i u čemu nažalost uživa. A uživa u intrigama polusvijeta, u površnim dijalozima, u naslađivanju nad tuđim sudbinama, u patetisanju, u jednoj totalnoj i zakovanoj bezidejnosti, prije svega nad svojim pa onda i nad TV životom.
Dilema mnogih ovih dana nije bila da li otići u pozorište ili koju knjigu pročitati, već da li se opredijeliti za ,,Šarenicu‘‘ ili za ,,Žikinu šarenicu?‘‘ Teške muke spopale narod, pa iako nema hljeba da jede i iako će mu uskoro isključiti struju, on se živ iskida kome da se prikloni. Da li da stane uz kršnog sportskog komentatora zvanog Šarenac, ili da ostane u Žikinom kolu? Dilema koja je baš procvjetala (gle čuda) u samom jeku političkih izbora i koja je u odnosu na njih bila u mnogo neizvjesnijoj situaciji.
Hljeba i igara, davno rečeno, pa se i do dana današnjeg održalo. Ima i ona - zavadi pa vladaj, kojoj se takođe iz dubine džepa ostalo vjerno.
Dakle, dilema Šarenac ili Žika postavila je vrlo ,,teška i ozbiljna‘‘ pitanja pred TV ,,gledališće‘‘, pa se sa raznih strana moglo čuti ovo -,,Šta će Šarencu šarenica (jes‘ da se slaže), ali trebalo je da ostane ono što je i bio, odličan sportski novinar i komentator‘‘. Nisu ni oni drugi ostali dužni, pa su ozbiljno zamjerili Žiki što je tako ,,iznenada‘‘ odlučio da pređe i zaigra u ružičastom taboru i tako mnoge ostavi ucvijeljene i nesrećne. Oni treći vele ,,Uzmite daljinski pa šarajte, imaćete i jednog i drugog‘‘.
I tako se i Žikino i Šarenčevo kolo ipak okreće, igraju i jedan drugi, a narod k‘o narod gleda njihova posla.
Ne bih i ne želim ni ovog puta nikako da smetnem s uma još jednu vrlo ,,značajnu‘‘ dilemu našeg pozorišta u kući, a to je da li gledati ,,Zadrugu‘‘ ili se dodvoriti ,,Parovima?‘‘ Čini mi se da je to ipak mrtva trka, jer je nemoguće odustati od bilo koje strane. Ne sagledati i ne odgledati sav primitivizam ovih trovača ,,zdrave‘‘ pameti bilo bi prosto nedopustivo za naše domaćice i domaćine, kao i za mladi naraštaj. Sve u svemu, slika našeg TV programa je u potpunom skladu sa našom stvarnošću. Mutna i bez kvalitetnog tona.
Zato, dragi moji, dobro namontirajte antene vaše svijesti i odbacite sve negativne i loše signale i vibracije. Ja sam ih već naštelovala. I ja i moj bič, jer primitivni TV program je kič.
(Autorka je pjesnikinja)