Na­kon sko­ro tri mje­se­ca, ju­če je u pod­go­rič­kom Vi­šem su­du za­vr­še­no sa­slu­ša­nje svje­do­ka sa­rad­ni­ka Sa­še Sin­đe­li­ća u slu­ča­ju op­tu­že­nih za po­ku­šaj te­ro­ri­zma na dan par­la­men­tar­nih iz­bo­ra 16. ok­to­bra 2016. go­di­ne. To, ipak, ne zna­či da se on ne­će po­no­vo po­ja­vi­ti pred vi­je­ćem Spe­ci­jal­nog odje­lje­nja Su­za­ne Mu­go­še, što za­vi­si od to­ga da li će i ko­je pred­lo­ge od­bra­ne pri­hva­ti­ti po­me­nu­to vi­je­će, a ko­ji se od­no­se upra­vo na svje­do­ka sa­rad­ni­ka.
Op­tu­že­ni Mi­ha­i­lo Ča­đe­no­vić ju­če je uda­ljen iz sud­ni­ce na­kon što je op­tu­žio Mi­li­vo­ja Kat­ni­ća za pri­jet­nje. Ka­zao je da mu je glav­ni spe­ci­jal­ni tu­ži­lac Kat­nić pri­je­tio, ali bez ri­je­či, od­no­sno ge­sti­ku­la­ci­jom.
– Kon­sta­tu­je se da op­tu­že­ni Ča­đe­no­vić, na­kon što mu je sud uzeo ri­ječ, go­vo­rio tu­ži­o­cu Kat­ni­ću: „Ako je tu­ži­lac na­u­čio da pri­je­ti od Du­brov­ni­ka, Cav­ta­ta, do pred­sjed­ni­ce Vr­hov­nog i Ape­la­ci­o­nog su­da, me­ni ne­će” – iz­dik­ti­ra­la je za za­pi­snik su­di­ja Mu­go­ša.
Na­kon to­ga su­du se obra­tio i advo­kat Mi­ro­je Jo­va­no­vić, na­vo­de­ći da mu je Kat­nić pri­je­tio ge­sti­ku­la­ci­jom, ali „da ga je sra­mo­ta da to po­ka­že, pa naj­bo­lje da se od­gle­da sni­mak”.
Kat­nić je po­ku­šao da ob­ja­sni da je sa­mo re­a­go­vao u ci­lju za­šti­te, jer je Sin­đe­li­ću upu­će­no „da mu je pre­go­rio osi­gu­rač”, a zna se u Cr­noj Go­ri šta to zna­či.
Da­na­šnje su­đe­nje, kao i mno­ga odr­ža­na u pret­hod­nom pe­ri­o­du obi­lje­ži­le su op­tu­žbe Sin­đe­li­ća na ra­čun De­mo­krat­skog fron­ta, po­čev od to­ga da sto­je iza po­ku­ša­ja nje­go­vog ubi­stva na Ava­li, do iz­da­je ak­ci­je i pro­da­je de­mon­stra­ci­ja, ali i uda­lje­nje op­tu­že­nih iz sud­ni­ce. Iz­me­đu osta­log, svje­dok je ju­če ka­zao i da mu je Edi na Ka­le­meg­da­nu re­kao da za po­tre­be od­bra­ne op­tu­že­nog Bra­ti­sla­va Di­ki­ća an­ga­žu­je advo­ka­ta Go­ra­na Pe­tro­ni­je­vi­ća, ali da on to ni­je uspio, i da ga je Edi an­ga­žo­vao pre­ko ne­kog dru­gog. Svje­dok sa­rad­nik je tvr­dio da zna da je advo­kat Pe­tro­ni­je­vić ud­baš.
Na pi­ta­nje advo­ka­ta ka­da je svje­dok sa­rad­nik sa­znao da je De­mo­krat­ski front iz­dao, Sin­đe­lić je od­go­vo­rio: „Ka­da su po­če­li da ši­re gla­si­ne da će da uđu u vla­du sa ne­kim dru­gim iz opo­zi­ci­je, ta­da sam shva­tio da su oni od po­čet­ka ima­li do­go­vor sa DPS-om, a sa­mo je bi­lo pi­ta­nje vre­me­na ka­da će da uđu”.
– Evo ih sa­da u Sin­đi­nu Skup­šti­nu i pri­ma­ju Mi­lo­vu pla­tu, ja ni­sam ta­mo i ja to ne pri­mam. Ali, sve to po­tvr­đu­je da su me iz­da­li – do­dao je Sin­đe­lić.
Svje­dok sa­rad­nik je po­ja­snio da je ovo nje­go­vo sa­zna­nje, a ne mi­šlje­nje.
– Ovo je mo­je sa­zna­nje. To sam sa­znao pre­ma nji­ho­vim po­stup­ci­ma, pre­ma to­me ka­ko su se po­na­ša­li pre­ma me­ni i osta­lim za­tvo­re­nim lju­di­ma. Ka­da oni ni­su iza­šli u 20 ča­so­va sve je bi­lo ja­sno, da su iz­da­li. To se do­go­di­lo, ja ne mo­gu da pro­mi­je­nim ono šta se de­si­lo. Ni­je to me­ni ni­ko re­kao, ali to je isti­na – ka­zao je Sin­đe­lić.
Advo­kat Bu­la­to­vić je pi­tao svje­do­ka sa­rad­ni­ka da li je ika­da uče­stvo­vao u ne­koj slič­noj ope­ra­ci­ji, na šta je on od­go­vo­rio da ni­je bio an­ga­žo­van da vr­ši ne­ki dr­žav­ni udar i da su ta­kva pi­ta­nja be­smi­sle­na.
Bu­la­to­vić je da­lje pi­tao da li se za dr­žav­ni udar pri­pre­mao či­ta­ju­ći ne­ku spe­ci­jal­nu li­te­ra­tu­ru?
– Bi­lo je ve­o­ma krat­ko vri­je­me i ja ni­sam imao vre­me­na da či­tam ni­ka­kve knji­ge. Ni­sam imao ni­ka­kvog in­struk­to­ra – od­go­vo­rio je iro­nič­no Sin­đe­lić.
Ja ni­sam glup čo­vjek. Me­ni je bi­lo ja­sno da je Edi čo­vjek ko­ji se ra­zu­mi­je i ima ja­snu na­mje­ru – ka­zao je Sin­đe­lić.
Usli­je­di­lo je pi­ta­nje oda­kle zna da je De­mo­krat­ski front bio spre­man za ru­še­nje vla­sti na ovaj na­čin, na šta je svje­dok od­go­vo­rio da su ga zva­li da se vi­di sa nji­ma.
– Po­ziv sam do­bio di­rekt­no od Edi­ja – ka­zao je Sin­đe­lić.
Od­go­va­ra­ju­ći na da­lja pi­ta­nja do­dao je da ni­je tre­bao da se vi­di sa De­mo­krat­skim fron­tom u Mo­skvi već ne­gdje na te­ri­to­ri­ji Sr­bi­je i Cr­ne Go­re, i na­gla­sio da je si­gu­ran da je Edi htio da ru­ši vlast.
– Da ni­je bio ozbi­ljan ne bi tro­šio mi­li­o­ne eura na ovu ope­ra­ci­ju – ka­zao je Sin­đe­lić.
Bu­la­to­vić je pi­tao ka­ko su li­de­ri De­mo­krat­skog fron­ta da­li pri­sta­nak da će uče­stvo­va­ti u dr­žav­nom uda­ru, na šta je Sin­đe­lić od­go­vo­rio da oni ni­su da­li pri­sta­nak ne­go da su tra­ži­li od nje­ga da uče­stvu­je u to­me i da ru­ski na­ci­o­na­li­sti uče­stvu­ju u dr­žav­nom uda­ru.
– To je me­ni pot­pu­no ja­sno pre­ma ono­me što sam čuo u Mo­skvi. Ali su ov­dje sa­da oni za­šti­će­ni, pa se pro­vla­če kroz slu­čaj – ka­zao je Sin­đe­lić.
Bu­la­to­vić je pi­tao od ko­ga ima sa­zna­nja da je uče­stvo­vao An­dri­ja Man­dić.
– Sve mi je obra­zlo­že­no od stra­ne Ru­sa, da su di­rekt­no oni umi­je­ša­ni u sve. Či­ta­vo ru­ko­vod­stvo De­mo­krat­skog fron­ta. Ja sam već re­kao da ni­sam htio da se sa­sta­jem sa nji­ma zbog in­for­ma­ci­ja ko­je sam imao o nji­ma, a ko­je ne smi­jem da iz­no­sim ov­dje, a sa­da vi­dim da su sve te in­for­ma­ci­je bi­le tač­ne – ka­zao je Sin­đe­lić.
Na in­si­sti­ra­nje advo­ka­ta da ka­že od ko­jih Ru­sa je do­bio in­for­ma­ci­je, od­go­vo­rio je: „Od pri­ja­te­lja De­mo­krat­skog fron­ta ko­ji im je dao mi­li­o­ne eura i do­la­ra, od Edi­ja. I da­će još nov­ca dok po­ve­že ka­ko sto­je stva­ri – ka­zao je Sin­đe­lić.
Da li po­sli­je ok­to­bra 2016. go­di­ne o sve­mu ovo­me ima ne­kih no­vih sa­zna­nja, ka­zao je da ima mno­go, i to di­rekt­no od ru­ko­vod­stva De­mo­krat­skog fron­ta pra­te­ći ih šta ra­de u jav­no­sti. „Sve mi je ap­so­lut­no ja­sno”, ka­zao je Sin­đe­lić.
Advo­kat Ra­do­sa­vlje­vić je pi­tao ako je tač­no da svje­dok sa­rad­nik ni­ka­da pri­je ovog slu­ča­ja ni­je imao kon­tak­ta sa dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma u Cr­noj Go­ri, ka­ko je mo­gu­će da je 2002. go­di­ne bio u pri­tvo­ru u Spu­žu.
– Ja sam bio u voj­nom pri­tvo­ru. To je bi­lo pi­ta­nje voj­nog pri­tvo­ra za Sr­bi­ju, to je bi­la jed­na voj­ska za ko­ju je bio nad­le­žan glav­ni voj­ni sud u Be­o­gra­du – ka­zao je Sin­đe­lić.
VJ.DA­MJA­NO­VIĆ


Pre­po­znao Edi­ja na sli­ci

Na­kon što su Sin­đe­li­ću po­ka­za­ne ko­pi­je pa­so­ša sa ime­ni­ma Edu­ard Ši­šma­kov i Edu­ard Ši­ro­kov, on je po­tvr­dio da se ra­di o is­toj oso­bi, od­no­sno da je to Edi. Su­di­ja je ka­za­la da su ko­pi­je pri­ba­vlje­ne pre­ko me­đu­na­rod­ne prav­ne po­mo­ći od Sr­bi­je i Polj­ske.
Sa­slu­ša­nje svje­do­ka sa­rad­ni­ka je za­vr­še­no i na­kon to­ga je advo­kat Mi­ro­je Jo­va­no­vić iz­nio niz no­vih pred­lo­ga za pri­ba­vlja­nje do­ku­men­ta­ci­je kao i sa­slu­ša­nje vi­še oso­ba sa ko­ji­ma je kon­tak­ti­rao Sin­đe­lić, o če­mu će sud da­nas od­lu­či­ti.
Svje­dok tvr­di da je i na­kon pre­da­je po­ku­šao da upo­zo­ri Edi­ja te­le­fo­nom da bje­ži. Advo­kat je pi­tao ka­ko ob­ja­šnja­va on­da što ne­ma od­la­znih po­zi­va ka Edi­ju u tom pe­ri­o­du, Sin­đe­lić ka­že da ni­je si­gu­ran pre­ko kog te­le­fo­na je zvao Edi­ja.