- Autor: Er­min Čen­gić

Jed­na od naj­u­pe­ča­tlji­vi­ji­ih sce­na do­ku­men­tar­ca ,,Ci­ti­zen­fo­ur’’ o naj­po­zna­ti­jem ame­rič­kom ,,zvi­žda­ču” Edvar­du Sno­u­de­nu je­ste ona kad se Sno­u­den, sje­de­ći na kre­ve­tu ho­tel­ske so­be u Hong kon­gu, po­kri­je cr­ve­nom de­kom po gla­vi ka­ko bi otip­kao ne­što na svom lap­to­pu. Sje­ćam se – dok se vr­tje­la od­jav­na špi­ca ovog sjaj­nog, uz to i Oska­rom na­gra­đe­nog fil­ma – ne­ke čud­ne je­ze ko­ja mi se spu­šta­la niz kič­mu. Do­tad, da se ra­zu­mi­je­mo, ni­sam imao ni­ka­kvih ilu­zi­ja u ve­zi sa či­nje­ni­com da se sva­ko­dnev­no mul­ti­pli­ci­ra­la mo­guć­nost pri­ku­plja­nja i pra­će­nja svih mo­gu­ćih po­da­ta­ka i ko­mu­ni­ka­ci­ja ko­ji na­sta­ju i ko­ji se raz­mje­nju­ju sva­ke se­kun­de u sva­kom kut­ku ove pla­ne­te.
Znao sam da po­sto­je teh­no­lo­ške mo­guć­no­sti za hi­lja­du­po­stot­nu re­a­li­za­ci­ju noć­ne mo­re iz Or­ve­o­lo­vog ro­ma­na ,,1984.’’ i ni­sam imao di­le­ma u ve­zi s po­sto­ja­njem ne jed­nog ,,Ve­li­kog bra­ta” ne­go ne­po­zna­tog bro­ja nje­go­vih ver­zi­ja, ali je­sam sum­njao u po­sto­ja­nje taj­nog i ne­kon­tro­li­sa­nog, na­su­mič­nog i pot­pu­nog, sve­o­bu­hvat­nog pra­će­nja svih elek­tron­skih ak­tiv­no­sti lju­di ko­ji se ne ba­ve kri­mi­nal­nim ak­tiv­no­sti­ma, da­kle, nad­gle­da­nja ko­mu­ni­ka­ci­ja one ve­ći­ne gra­đa­na svi­je­ta ko­ji ni­su pred­met in­te­re­sa is­tra­žnih or­ga­na. Is­po­vi­jest Edvar­da Sno­u­de­na ot­klo­ni­la mi je sva­ku sum­nju.
Je­dan dom naj­vi­šeg ame­rič­kog za­ko­no­dav­nog ti­je­la usvo­jio je pred­log za­ko­na ko­jim se za sle­de­ćih šest go­di­na pro­du­ža­va va­že­nje pro­gra­ma za nad­zor in­ter­ne­ta, bez na­lo­ga, s mi­ni­mal­nim pro­mje­na­ma, a ne­ke gru­pe za za­šti­tu pri­vat­no­sti sa­op­šti­le su da će se ovla­šće­nja agen­ci­je ko­ja je nad­le­žna za nad­gle­da­nje čak i pro­ši­ri­ti. Iako se for­mal­no još če­ka odo­bre­nje Se­na­ta i pot­pis ame­rič­kog pred­sjed­ni­ka Do­nal­da Tram­pa, s ve­li­kom do­zom vje­ro­vat­no­će mo­že se go­vo­ri­ti o to­me da ula­zi­mo u raz­do­blje nad­zo­ra i kon­tro­le nad svim vi­do­vi­ma ljud­ske ko­mu­ni­ka­ci­je bez pre­se­da­na u do­sa­da­šnjoj isto­ri­ji.
Iako su po­je­di­ni za­stup­ni­ci i gru­pe bo­ra­ca za ljud­ska pra­va iz­ra­zi­li du­bo­ku za­bri­nu­tost, pri­je sve­ga, zbog po­ten­ci­jal­nog pre­ko­mjer­nog ko­ri­šte­nja pro­gra­ma u svr­hu pra­će­nja ame­rič­kih dr­ža­vlja­na, ini­ci­jal­no ,,Odje­ljak 702”, ka­ko se na­zi­va taj pro­pis, do­zvo­lja­va agen­ci­ji da pri­slu­šku­je ogrom­ne ko­li­či­ne di­gi­tal­nih ko­mu­ni­ka­ci­ja stra­na­ca ko­ji ži­ve van Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va po­sred­stvom ame­rič­kih kom­pa­ni­ja, kao što su Fej­sbuk, Ve­ri­zon Com­mu­ni­ca­ti­ons i Gugl Al­fa­bet.
Isti­na, taj pro­gram zva­nič­no ob­u­hva­ta i pra­će­nje bez na­lo­ga ko­mu­ni­ka­ci­je sa­mih Ame­ri­ka­na­ca, ali u slu­ča­je­vi­ma kad ko­mu­ni­ci­ra­ju sa stran­ci­ma ko­ji ži­ve u ino­stran­stvu. Ili, što bi ži­vo­pi­sni ame­rič­ki pred­sjed­nik jed­no­stav­no ob­ja­snio po­sred­stvom svog omi­lje­nog sred­stva iz­ra­ža­va­nja, Tvi­te­ra, uoči sa­mog gla­sa­nja u Za­stup­nič­kom do­mu: “...to­day’s vo­te is abo­ut fo­re­ign sur­ve­il­lan­ce of fo­re­ign bad guys on fo­re­ign land”. Tram­po­vim rječ­ni­kom re­če­no, špi­ju­ni­ra­nje bez na­lo­ga na­mi­je­nje­no je nad­zo­ru ono­ga što se do­ga­đa van SAD, od­no­sno pra­će­nju ,,lo­ših mo­ma­ka” u stra­nim ze­mlja­ma.
E sad, ko je ,,loš”, a ko ni­je? Ko to od­re­đu­je i po ko­jim kri­te­ri­ji­ma? Ima još ova­kvih ,,fi­lo­zof­skih pi­ta­nja”. Re­ci­mo, šta ste ra­di­li ili šta ra­di­te na Fej­sbu­ku? Ko­je su va­še pre­fe­ren­ce u pre­tra­ži­va­nju in­ter­ne­ta? Ko su va­ši omi­lje­ni kon­tak­ti? S kim, ko­li­ko du­go i o če­mu ste da­nas raz­go­va­ra­li mo­bil­nim ili fik­snim te­le­fo­nom? Je­ste li non-stop on­lajn ili po­sto­je ri­jet­ki tre­nu­ci u va­šem ži­vo­tu kad ni­ste do­stup­ni sve­moć­nom oku pra­ti­la­ca elek­tron­skih ko­mu­ni­ka­ci­ja? Je li vas uop­šte bri­ga za to što ne­ko vri­jed­no pri­ku­plja po­dat­ke o va­ma? Ko­me ste vi uop­šte za­ni­mlji­vi? I za­što baš vi?
Ova­kve ili slič­ne di­le­me ne iza­zi­va­ju gla­vo­bo­lju sa­mo zbog ugro­ža­va­nja osnov­nih slo­bo­da ili pra­va po­je­di­na­ca. Ni­je tu čak ni to­li­ko bit­no je­ste li Ame­ri­ka­nac ili Inu­it, jer je ne­ar­ti­ku­li­sa­ni nad­zor sa­mo dio pro­ble­ma. Dru­gi je dio ma­ni­pu­la­ci­ja in­ter­ne­tom, od­no­sno uki­da­nje tzv. ,,ne­u­tral­no­sti in­ter­ne­ta”, što je pi­ta­nje ko­je će u naj­sko­ri­je vri­je­me naj­sna­žni­je po­go­di­ti upra­vo sta­nov­ni­ke SAD.
Sre­di­nom de­cem­bra pro­šle go­di­ne, ame­rič­ka Fe­de­ral­na ko­mi­si­ja za ko­mu­ni­ka­ci­je (FCC) iz­gla­sa­la je pre­sta­nak Na­red­be o otvo­re­nom in­ter­ne­tu iz 2015. i do­ni­je­la ini­ci­ja­ti­vu ko­jom in­ter­net­skim pro­vaj­de­ri­ma da­je vi­še mo­ći da se­lek­tiv­no ogra­ni­če ko­ri­šte­nje in­ter­ne­ta i fa­vo­ri­zu­ju od­re­đe­ne to­ko­ve po­da­ta­ka. Dru­gim ri­je­či­ma, kla­sna po­dje­la, pa ta­ko i kla­sna bor­ba, se­li se iz re­al­nog u vir­tu­el­ni pro­stor na na­čin da će kom­pa­ni­je i po­je­din­ci ko­ji su sprem­ni da pla­te vi­še do­bi­ti slo­bod­ni­ju, br­žu in­ter­net­sku uslu­gu, što će re­zul­ti­ra­ti po­ja­vom da će bo­ga­ti bi­ti bo­ga­ti­ji, i nov­cem i in­for­ma­ci­ja­ma, dok će si­ro­ma­šni ka­ska­ti i bi­ti u svo­je­vr­snoj in­for­ma­tič­koj de­pri­va­ci­ji.
Ako ode­mo ko­rak da­lje, br­ži ili spo­ri­ji in­ter­net, sku­plji ili jef­ti­ni­ji pri­stup ide­al­no su oru­đe kon­tro­le nad uti­ca­jem ko­ji po­je­di­ne gru­pe lju­di ili ide­ja ima­ju u ne­koj dru­štve­noj za­jed­ni­ci. Što će re­ći da in­ter­net, umje­sto eks­pan­zi­je, po­sta­je pro­stor nad­zo­ra i su­pre­si­je.
S dru­ge stra­ne, po­tra­ga za vir­tu­el­nom slo­bo­dom ili slo­bod­nom di­gi­tal­nom i sva­kom dru­gom ko­mu­ni­ka­ci­jom, slo­bo­dom pri­stu­pa i di­je­lje­nja in­for­ma­ci­ja s onim s kim že­li­mo da se one di­je­le – sve su to, u kraj­njoj li­ni­ji, ide­a­li za ko­je bor­ba ni­kad ni­je pre­sta­la. Od­go­vor­no po­na­ša­nje u ko­mu­ni­ka­ci­ji pod­ra­zu­mi­je­va i to da se ci­je­ne vri­jed­no­sti, te­ko­vi­ne ne­u­tral­nog in­ter­ne­ta, ali i dru­gih ko­mu­ni­ka­cij­skih ka­na­la ko­ji su pod op­sa­dom vla­da ili ve­li­kih kor­po­ra­ci­ja što ih že­le oku­pi­ra­ti, nad­zi­ra­ti i na­pla­ći­va­ti sva­ku in­for­ma­ci­ju ko­ju že­li­mo do­bi­ti.
Pi­ta­nje je sa­mo je­smo li svje­sni da se ta bor­ba za ,,slo­bod­no ne­bo” od­vi­ja i u ovom tre­nut­ku i že­li­mo li u njoj uče­stvo­va­ti ili nas, jed­no­stav­no, ni­je bri­ga dok plo­vi­mo pro­sto­rom ko­ji ko­ri­sti­mo is­klju­či­vo za is­po­lja­va­nje ni­skih stra­sti i po­sti­za­nje ba­nal­nih za­do­volj­sta­va. Ri­je­či­ma Milj­ko­vi­će­ve pje­sme re­če­no, da li će slo­bo­da (in­ter­ne­ta) umje­ti da pje­va kao što su su­žnji pje­va­li o njoj? Čak i ako su­žnji slo­bo­du vi­de sa­mo kao pri­li­ku za shop­ping & f...ing. Čak i ako in­ter­net ni­je ni­šta vi­še od car­stva ta­go­va­nja i duck fa­cea, laj­ko­va i smaj­li­ja...
(Al Ja­ze­e­ra)