Mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je sa­op­štio je da se bo­ji da po­li­ti­ka pred­sjed­ni­ka Sr­bi­je Alek­san­dra Vu­či­ća vo­di iz­da­ji Sr­bi­je i Ko­so­va. On je u bo­žić­nom in­ter­vjuu za TV No­vi na­veo da je zbog ne­po­vje­re­nja i kom­bi­na­ci­ja ko­je se pra­ve na­pi­san Apel za od­bra­nu Ko­so­va i Me­to­hi­je, u ko­jem je mi­tro­po­lit je­dan od pot­pi­sni­ka, a ko­ji je sa­mo na­sta­vak ra­ni­jeg do­ku­men­ta iz 80-ih go­di­na ka­da je za­pa­lje­na Peć­ka pa­tri­jar­ši­ja, što se ka­sni­je pre­o­bra­zi­lo u pa­lje­nje Ko­so­va.
On je ob­ja­snio da je to na­sta­vak sta­va ko­ji tra­je od ka­da po­sto­ji Ko­so­vo, jer je cr­kva na nje­mu osta­la i ka­da su po­bje­gli oni ko­ji su stva­ra­li auto­nom­nu po­kra­ji­nu i ko­ji su iz­da­li Ko­so­vo.
– Sa­dr­žaj ape­la je pod­sjet­nik za one ko­je je sa­da do­pa­la pri­li­ka da vla­da­ju Sr­bi­jom da se ne od­rek­nu se­be. Već od 1998. i 1999., vre­me­na bom­bar­do­va­nja, zna se ka­kav je stav tih, ko­ji su na­ši glav­ni pri­ja­te­lji, ame­rič­kog NA­TO pak­ta i Ame­ri­ke, i pre­ma Cr­noj Go­ri i pre­ma Sr­bi­ji. Zna se nji­hov stav i šta oni oče­ku­ju. Uspje­li su od vla­sti u Cr­noj Go­ri da do­bi­ju da se ona od­rek­ne iz­vor­ne Cr­ne Go­re (pri­zna­njem Ko­so­va prim. aut.). To sa­da tra­že i od Sr­bi­je i Vu­či­ća. I ka­ko je, na­ža­lost, kre­nuo Vu­čić sa svo­jim kom­bi­na­ci­ja­ma, to ne­po­vje­re­nje ko­je vla­da uslo­vi­lo je apel – ka­zao je Am­fi­lo­hi­je.
On je na­veo da sa vla­šću u Sr­bi­ji ima isti od­nos kao i sa onom u Cr­noj Go­ri.
– Sa Vu­či­ćem ni­je­sam imao ni­ka­kav su­kob, on je pr­vi pred­sjed­nik Sr­bi­je ko­ji je bio na Sa­bo­ru. On je re­kao no­vi­na­ri­ma ka­ko mu je Am­fi­lo­hi­je ka­zao da je iz­daj­nik, a da on to ni­je. Ja ta­da ni­je­sam re­kao da je on iz­daj­nik. Sa­da se bo­jim da ta nje­go­va po­li­ti­ka vo­di iz­da­ji Sr­bi­je i Ko­so­va i da se za­to pro­mi­je­nio – ka­zao je Am­fi­lo­hi­je, oci­je­niv­ši da za­pad­ne si­le ko­je su nas bom­bar­do­va­le sa­da po­ku­ša­va­ju da na­đu oprav­da­nje za svo­ju agre­si­ju i zlo­čin, ko­ji bi da pred­sta­ve kao be­ri­ćet, a to će bi­ti ura­đe­no sa­mo ako Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra to pri­hva­te u ime na­vod­ne de­mo­kra­ti­je, ko­ja je ustva­ri de­mo­no­kra­ti­ja.
Na pi­ta­nje ka­ko gle­da na Vu­či­ćev po­tez da se o Ko­so­vu kon­sul­tu­je sa in­te­lek­tu­al­ci­ma, Am­fi­lo­hi­je je re­kao ka­ko sma­tra da pred­sjed­nik Sr­bi­je že­li da sma­nji se­bi od­go­vor­nost.
Mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski je oci­je­nio da je Cr­na Go­ra i da­lje po­di­je­lje­na i za­va­đe­na, ali da se on mo­li Bo­gu da se ona po­mi­ri u 2018. go­di­ni. Is­ta­kao je da da­nas dr­ža­vom vla­da­ju neo­ko­mu­ni­sti, ka­ko su se ne­ki od njih sa­mi na­zva­li, te da su uze­li ono naj­go­re od ko­mu­ni­zma, a to je bez­bo­žni­štvo. Mi­tro­po­lit je oci­je­nio da su ko­mu­ni­sti, oni ča­sni i pra­vi, od­u­zi­ma­li i da­va­li na­ro­du, dok nji­ho­vi po­tom­ci uzi­ma­ju za se­be.
– Ovi ko­ji su na vla­sti, ni­ko od njih ni­je sve ovo vri­je­me do­šao da cje­li­va ći­vot Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog, a cje­li­va­ju sve od­re­da. Cr­na Go­ra je ušla u NA­TO pakt, pa cje­li­va­ju one ko­ji su bom­bar­do­va­li Cr­nu Go­ru i ko­ji su ote­li od nje nje­nu ži­lu ku­ca­vi­cu, a to je Me­to­hi­ja za ko­ju su Cr­no­gor­ci iz­gi­nu­li. Ima grob po­red Đa­ko­vi­ce gdje je 700 po­gi­nu­lih za Me­to­hi­ju – uka­zao je mi­tro­po­lit.
On je oci­je­nio da ak­te­ul­na vlast ni­je pra­va Sve­to­pe­trov­ska Cr­na Go­ra, jer se ona kao ta­kva ne bi od­re­kla ći­vo­ta Sve­tog Pe­tra i Ko­so­va i Me­to­hi­je.
– Duh i mo­ral ko­ji je sa­da do­bio ap­so­lut­nu va­žnost je av­no­jev­ski mo­ral. Av­noj je gru­pa re­vo­lu­ci­o­na­ra, sta­lji­ni­sta, pa su po­sle naj­vjer­ni­je Sta­lji­nu str­pa­li na Go­li otok. Svo­je ko­mu­ni­ste na Go­li otok, a da ne go­vo­ri­mo šta su ura­di­li sa ide­o­lo­škim pro­tiv­ni­ci­ma. Vlast se lju­ti na me­ne, ali ja ne mo­gu da go­vo­rim dru­ga­či­je. Da ni­je­sam na sto­li­ci Sve­tog Pe­tra mo­gao bih da bi­lo šta pri­čam i da se kla­njam, ali ne mo­gu, ne smi­jem od Sve­tog Pe­tra jer sva­ko ju­tro kad kre­nem odav­de sa Ce­ti­nja mo­ram da uzmem bla­go­slov od nje­ga i mo­ram da mu pod­ne­sem iz­vje­štaj kad se vra­tim – ka­zao je mi­tro­po­lit.
On je na­veo da su neo­ko­mu­ni­sti oda­bra­li naj­go­re od ko­mu­ni­zma, a to je bez­bo­žni­štvo, ali da im to ne sme­ta da osni­va­ju svo­je na­vod­ne cr­kve, ko­je su ustva­ri ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je.
– Pra­vi ča­sni ko­mu­ni­sti su uzi­ma­li za na­rod, ali sa­da nji­ho­vi po­tom­ci uzi­ma­ju za se­be. Pri­va­ti­zu­ju, umje­sto da ono što su od­u­ze­li vra­te na­ro­du i sa­mi stva­ra­ju za se­be. Vi­di­te ne­ma pred­u­ze­ća na Ce­ti­nju. Do­sta je ura­đe­no u vri­je­me sop­ci­ja­li­zma, ali šta je ova no­va vlast neo­ko­mu­ni­stič­ka ura­di­la, šta je sa pred­u­ze­ći­ma i ogrom­nim bo­gat­stvom, šta je sa rad­ni­ci­ma, vi­dim si­ro­ti rad­ni­ci iz „Da­ki­ća” pro­te­stu­ju – na­veo je Am­fi­lo­hi­je.
On je na­veo da bi Cr­na Go­ra bi­la stvar­no vra­će­na se­bi, mo­ra da se vra­ti du­hu i mo­ra­lu one sta­re Cr­ne Go­re.
– Sa­da ovi ko­ji su prog­na­li Bo­ga iz na­ro­da, ob­ja­vi­li rat Bo­gu, a ti­me i cr­kvi, da­nas stva­ra­ju svo­ju cr­kvu. Mo­že­te za­mi­sli­ti ka­kva je to pri­ča da oni obez­bo­že­ni stva­ra­ju cr­kvu. Ovi ko­ji na­pa­da­ju me­ne kao da sam ja iz­daj­nik Cr­ne Go­re, ne umi­ju si­ro­ti ni da se pre­kr­ste ka­ko tre­ba i ne zna­ju ni „Oče naš”. Njih pla­ća ova dr­ža­va, stva­ra­njem jed­ne NVO ko­ja se pro­gla­si­la za cr­kvu, a ni­ka­kve ve­ze sa cr­kvom ne­ma­ju – ka­zao je Am­fi­lo­hi­je.
M.S.


Opo­zi­ci­ja sa ple­men­skim du­hom di­je­lje­nja

Mi­tro­po­lit je oci­je­nio da po­sto­ji po­di­je­lje­nost u Cr­noj Go­ri, kao i ve­li­ka ne­slo­ga u opo­zi­ci­ji, te da je to re­zul­tat bro­zo­mor­ne svi­je­sti ko­ja je kod nas na­šla plod­no tle jer mi ima­mo sklo­no­sti na te ple­men­ske di­o­be.
Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje o Mi­lu Đu­ka­no­vi­ću, mi­tro­po­lit je po­no­vio da i da­lje že­li da ga kr­sti.
– On je lič­nost ko­ja je ugra­di­la se­be u sva zbi­va­nja od 90-ih na­o­va­mo. Či­ni­lo se da je dru­ga­či­je kre­nuo do 1997/98., pa je on­da pre­vla­da­lo u nje­mu ono ne­kr­šte­no. Sje­ćam se ba­ka ta­mo kod nas, pa ka­že za ne­kog kad pra­vi ne­ke svi­nja­ri­je: „Pu­sti ga, to je ne­kr­šte­no, šta oče­ku­ješ od nje­ga”. Cr­na Go­ra je, ru­ku na sr­ce, kr­šte­na bi­la – na­veo je mi­tro­po­lit, oci­je­niv­ši da se ru­še­njem cr­kve na Lov­će­nu uda­ri­lo na te­me­lje Cr­ne Go­re i to one istin­ske i pra­ve.


Spre­man da mi­ri Cr­nu Go­ru

Mi­tro­po­lit je po­ru­čio da je spre­man da mi­ri Cr­nu Go­ru, te da to i po­ku­ša­va da ura­di.
– Ja sam do­šao da mi­rim ne sa­mo ži­ve, ne­go ži­ve i mr­tve. Ja ra­dim na po­mi­re­nju, go­vo­rim ma­lo oštro, ne iz mr­žnje, ne­go da pod­sje­tim na iz­vor­nu Cr­nu Go­ru. Ni­je to am­fi­lo­hi­jev­ska, li­be­ral­na i đu­ka­no­vi­ćev­ska, ne­go sve­to­pe­trov­ska Cr­na Go­ra. Ni­je­sam Mon­te­ne­grin. Ja sam iz­vor­ni Cr­no­go­rac, sve­to­pe­trov­ni i nje­go­šev­ski. Pam­tim, kad sam bio đak pr­vog raz­re­da, svog đe­da ko­ji je umi­rao, a na gla­vi je imao ka­pu cr­no­gor­sku sa če­ti­ri „S”. Ka­ko sad od me­ne da se tra­ži da se od­rek­nem te ka­pe – is­ta­kao je Am­fi­lo­hi­je.