Le­ga­li­za­ci­ja ne­le­gal­no sa­gra­đe­ne ku­će od 100 kva­dra­ta, na ze­mlji­štu od 500 metara kva­drat­nih u 4. zo­ni Pod­go­ri­ce, gra­đa­ni­na će ko­šta­ti 99,40 eura mje­seč­no u pe­ri­o­du od 20 go­di­na, ka­zao je u in­ter­vjuu za „Dan“ mi­ni­star odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma Pa­vle Ra­du­lo­vić. On is­ti­če da će lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve u na­red­nih 20 go­di­na pri­ho­do­va­ti od 300 do 750 mi­li­o­na od na­pla­te na­kna­da za ko­mu­nal­no opre­ma­nje bes­prav­no po­dig­nu­tih obje­ka­ta.
● Da li ima­te pro­jek­ci­je ko­li­ko će le­ga­li­za­ci­ja jed­nog di­vljeg objek­ta, po ka­rak­te­ru po­ro­dič­ne ku­će, ko­šta­ti gra­đa­ni­na, ako se uzme u ob­zir sve ono što za­kon pro­pi­su­je i či­nje­ni­ca da je npr. taj obje­kat iz­gra­đen na dr­žav­noj ze­mlji?
– Tro­ško­vi le­ga­li­za­ci­je ob­u­hva­ta­ju tro­ško­ve pla­ća­nja na­kna­de za ko­mu­nal­no opre­ma­nje gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta, či­ju vi­si­nu utvr­đu­ju op­šti­ne i ko­ja za­vi­si od po­vr­ši­ne, lo­ka­ci­je i na­mje­ne objek­ta. Ta­ko­đe, va­žno je na­po­me­nu­ti da se ova na­kna­da uve­ća­va za 2,5 od­sto za objek­te osnov­nog sta­no­va­nja (bez ob­zi­ra da li se pla­ća jed­no­krat­no ili u ra­ta­ma) a pet od­sto za osta­le objek­te uko­li­ko se pla­ća jed­no­krat­no, od­no­sno 20 od­sto uko­li­ko se vla­snik od­lu­či za pla­ća­nje u ra­ta­ma. Na­i­me, pro­jek­ci­ja za­vi­si od op­šti­ne na či­joj te­ri­to­ri­ji je iz­gra­đen bes­prav­ni obje­kat.
Ka­ko u glav­nom gra­du, pre­ma zva­nič­noj evi­den­ci­ji ka­ta­stra, po­sto­ji naj­ve­ći broj bes­prav­no po­dig­nu­tih obje­ka­ta, uze­će­mo kao pri­mjer obje­kat od 100 me­ta­ra kva­drat­nih u ovoj lo­kal­noj je­di­ni­ci, ko­ji je iz­gra­đen na ze­mlji­štu po­vr­ši­ne 500 kva­dra­ta. Da­kle, ze­mlji­šte po­vr­ši­ne od 500 me­ta­ra kva­drat­nih, sa pret­po­sta­vlje­nom pro­ci­je­nje­nom vri­jed­no­šću od 35 eura po me­tru kva­drat­nom ko­šta 17.500 eura. Ovaj iz­nos mo­že da se pla­ti na 240 jed­na­kih mje­seč­nih ra­ta (uko­li­ko je u pi­ta­nju obje­kat osnov­nog sta­no­va­nja) ili na 120 ra­ta za osta­le ka­te­go­ri­je obje­ka­ta. Mje­seč­na ra­ta, ako se pla­ća na 20 go­di­na je 72,90 eura, a uko­li­ko se pla­ća na de­set go­di­na – oko 145 eura. Za­tim, uze­će­mo da je obje­kat u 4. zo­ni, u ko­joj vi­si­na na­kna­de za ko­mu­nal­no opre­ma­nje iz­no­si 63,46 eura po me­tru kva­drat­nom te ista za obje­kat od 100m2 iz­no­si 6.346 eura, što se ta­ko­đe mo­že pla­ća­ti u mje­seč­nim ra­ta­ma – 240 za objek­te osnov­nog sta­no­va­nja, od­no­sno 26,50 eura, ili na 120 mje­seč­nih ra­ta – 52,88 eura. Sto­ga, uku­pan iz­nos ko­ji će se pla­ti­ti za le­ga­li­za­ci­ju pro­jek­to­va­nog objek­ta ko­ji je iz­ra­đen na dr­žav­nom ili op­štin­skom ze­mlji­štu je 23.846 eura, od­no­sno ako se pla­ća na 240 mje­seč­nih ra­ta, iz­no­si 99,40 eura, a uko­li­ko se pla­ća na 120 mje­seč­nih ra­ta, iz­no­si oko 198 eura.
● Mi­ni­star­stvo odr­ži­vog raz­vo­ja u 2017. go­di­ni bi­lo je u fo­ku­su jav­no­sti zbog Za­ko­na o pla­ni­ra­nju pro­sto­ra i iz­grad­nji obje­ka­ta. Za­kon se pri­mje­nju­je ne­ko­li­ko mje­se­ci. Ka­kvi su Va­ši pr­vi uti­sci i šta će, pre­ma Va­šem mi­šlje­nju, bi­ti naj­ve­ći pro­blem u nje­go­voj pri­mje­ni u na­red­nom pe­ri­o­du?
– Kao što smo i na­ja­vlji­va­li na okru­glim sto­lo­vi­ma or­ga­ni­zo­va­nim od­mah na­kon usva­ja­nja za­ko­na, pr­va dva mje­se­ca nje­go­ve pri­mje­ne is­ko­ri­sti­li smo za in­ten­ziv­nu obu­ku op­štin­skih slu­žbe­ni­ka i in­spek­cij­skih slu­žbi o pri­mje­ni za­ko­na, bu­du­ći da se od njih od pr­vog da­na pri­mje­ne oče­ki­va­lo kon­kret­no po­stu­pa­nje u skla­du sa no­vim pro­ce­du­ra­ma. Pa­ra­lel­no sa tim, te­kla je iz­ra­da i usva­ja­nje pod­za­kon­skih aka­ta ko­ji su neo­p­hod­ni za pu­nu im­ple­men­ta­ci­ju za­kon­skih rje­še­nja i ne­sme­ta­no funk­ci­o­ni­sa­nje si­ste­ma. Iako je bi­lo pred­vi­đe­no da ona bu­du usvo­je­na to­kom pr­vih 12 mje­se­ci, mo­že­mo se po­hva­li­ti da je mi­ni­star­stvo pri­pre­mi­lo i da je do­ni­je­to pet ured­bi i osam pra­vil­ni­ka. Je­dan pra­vil­nik je u pro­ce­du­ri ob­ja­vlji­va­nja, dva pra­vil­ni­ka i dvi­je ured­be su tre­nut­no u Se­kre­ta­ri­ja­tu za za­ko­no­dav­stvo na usa­gla­ša­va­nju, a u pri­pre­mi su još če­ti­ri pra­vil­ni­ka.
U mi­ni­star­stvu je ime­no­van glav­ni dr­žav­ni ar­hi­tek­ta, či­ja slu­žba već funk­ci­o­ni­še, raz­ma­tra i da­je sa­gla­sno­sti na idej­na rje­še­nja i na taj na­čin omo­gu­ća­va ne­sme­ta­no od­vi­ja­nje pro­ce­sa iz­ra­de teh­nič­ke do­ku­men­ta­ci­je do ime­no­va­nja glav­nih grad­skih ar­hi­te­ka­ta.
Vla­da je to­kom de­cem­bra ime­no­va­la i Sa­vjet za re­vi­zi­ju plan­ske do­ku­men­ta­ci­je, pred ko­jim je od­go­vo­ran za­da­tak da svu plan­sku do­ku­men­ta­ci­ju za­po­če­tu po pret­hod­nom za­ko­nu ko­ju lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve do­sta­ve u na­red­nih se­dam mje­se­ci, kri­tič­ki sa­gle­da i svo­jim ko­men­ta­ri­ma i su­ge­sti­ja­ma po­mog­ne pla­ne­ri­ma da je do­ve­du do ni­voa ko­ji će za­do­vo­lji­ti sve za­kon­ske i pro­fe­si­o­nal­ne nor­me iz obla­sti pla­ni­ra­nja pro­sto­ra. Oče­ku­je­mo da do sre­di­ne ju­la, do ka­da je omo­gu­će­no usva­ja­ti pla­no­ve za­po­če­te po pret­hod­nom za­ko­nu, Sa­vjet pre­gle­da oko 70 raz­li­či­tih pla­no­va.
Pr­vi uti­sci po­ka­zu­ju da su ak­te­ri u obla­sti pro­jek­to­va­nja i iz­grad­nje, a ov­dje u pr­vom re­du mi­slim na in­ve­sti­to­re, pro­jek­tan­te i re­vi­den­te, ozbilj­no shva­ti­li no­ve ulo­ge i no­ve od­go­vor­no­sti ko­je im je za­kon do­di­je­lio. Ta­ko smo sve če­šće svje­do­ci za­htje­va za kon­sul­ta­ci­ja­ma po pi­ta­nju pro­vje­re uskla­đe­no­sti pro­je­ka­ta ko­ji se tek iz­ra­đu­ju sa ur­ba­ni­stič­ko-teh­nič­kim uslo­vi­ma, što ni sa­da a ni po pret­hod­nom za­ko­nu ni­je nad­le­žnost mi­ni­star­stva, već is­klju­či­vo re­vi­den­ta. Me­đu­tim, zbog no­vih ka­zne­nih nor­mi, ta­kva gre­ška bi sa­da re­vi­den­tu do­ni­je­la traj­no od­u­zi­ma­nje li­cen­ce, pa je uti­sak da se ko­nač­no ovom po­slu po­či­nje pri­stu­pa­ti sa du­žnom pa­žnjom i pro­fe­si­o­nal­nom od­go­vor­no­šću.
Pro­blem sa ko­jim se su­o­ča­va­mo, a ko­jeg smo bi­li svje­sni i pri­li­kom pred­la­ga­nja za­ko­na, je­su ne­do­volj­ni ka­pa­ci­te­ti u svim slu­žba­ma, po­seb­no op­štin­skim i in­spek­cij­skim, ali ih po pla­nu po­pu­nja­va­mo. U mi­ni­star­stvu je osno­van no­vi Di­rek­to­rat za in­spek­cij­ske po­slo­ve i li­cen­ci­ra­nje, u ko­jem je si­ste­ma­ti­za­ci­jom pred­vi­đe­no 70 in­spek­to­ra ras­po­re­đe­nih u tri di­rek­ci­je (ju­žni re­gi­on, cen­tral­ni re­gi­on, sje­ver­ni re­gi­on). Za­do­volj­stvo je pri­mi­je­ti­ti da je sve ve­ći broj gra­đe­vin­skih in­že­nje­ra i ar­hi­te­ka­ta za­in­te­re­so­van za rad u ovoj in­spek­ci­ji.
● Ne­dav­no su in­ve­sti­to­ri i pred­stav­ni­ci ba­na­ka i fi­nan­sij­skih in­sti­tu­ci­ja ka­za­li da je ovaj za­kon naj­ve­ća bi­znis ba­ri­je­ra tre­nut­no u Cr­noj Go­ri. Ka­ko to ko­men­ta­ri­še­te?
Da, tač­no je da se na pred­sta­vlja­nju no­vog za­ko­na, na pa­ne­lu o za­ko­nu, u or­ga­ni­za­ci­ji Mon­te­ne­gro bi­znis ali­jan­se (MBA), ču­la i ta­kva kon­sta­ta­ci­ja, i to u kon­tek­stu po­sku­plje­nja po­slo­va re­vi­zi­je teh­nič­ke do­ku­men­ta­ci­je, a što pred­sta­vlja po­sku­plje­nje in­ve­sti­ci­je, pre­ma mi­šlje­nju po­je­di­nih uče­sni­ka tog pa­ne­la. Tač­no je da se uki­da­njem gra­đe­vin­ske do­zvo­le sa­da po­sao ad­mi­ni­stra­ci­je u op­šti­na­ma i mi­ni­star­stvu iz­mje­šta u sek­tor stru­ke – u po­slo­ve i ovla­šće­nje re­vi­zo­ra i da mo­že do­ći do po­sku­plje­nja te uslu­ge, jer sa­da re­vi­zor po­red do­sa­da­šnjeg po­sla re­vi­zo­ra oba­vlja i po­slo­ve pri­ba­vlja­nja sa­gla­sno­sti na teh­nič­ku do­ku­men­ta­ci­ju, bri­ne o či­nje­ni­ci da in­ve­sti­tor gra­di na svom ze­mlji­štu, da su re­gu­li­sa­ne oba­ve­ze po osno­vu ko­mu­na­li­ja i o sve­mu dru­gom što je pra­ti­lo iz­da­va­nje gra­đe­vin­ske do­zvo­le. Uko­li­ko je sa­da to op­te­re­će­nje i bi­znis ba­ri­je­ra za in­ve­sti­to­re, na ko­ga je do sa­da bi­lo op­te­re­će­nje fi­nan­si­ra­nja iz­da­va­nja ne­što vi­še od 1.000 do­zvo­la go­di­šnje? Od­go­vor je – na sve gra­đa­ne u na­šoj ze­mlji jer su se tih pri­bli­žno 200 za­po­sle­nih u dr­ža­vi Cr­noj Go­ri fi­nan­si­ra­li iz bu­dže­ta op­šti­na i dr­ža­ve. Iz tog raz­lo­ga, ap­so­lut­no ne sto­ji kon­sta­ta­ci­ja da je to bi­znis ba­ri­je­ra.
Na­pro­tiv, ovim za­ko­nom skra­ću­ju se ro­ko­vi iz­da­va­nja ur­ba­ni­stič­ko-teh­nič­kih uslo­va, uki­da­ju ad­mi­ni­stra­tiv­ne ba­ri­je­re iz­da­va­nja rje­še­nja o gra­đe­vin­skoj do­zvo­li, teh­nič­kom pri­je­mu, upo­treb­noj do­zvo­li za oblast zgra­dar­stva – vi­so­ko­grad­nje. Ta­ko­đe, ob­je­di­nja­va­ju se po­slo­vi nad­zo­ra nad gra­đe­njem i teh­nič­kog pri­je­ma i sa­mo po tom osno­vu skra­ću­je se pro­ce­du­ra pri­ba­vlja­nja aka­ta i skra­ću­ju se tro­ško­vi bli­zu 2.000 eura po objek­tu (upu­ću­je­mo na iz­vje­štaj Svjet­ske ban­ke iz ok­to­bra ove go­di­ne) pa, naj­bla­že re­če­no, ču­de kon­sta­ta­ci­je da je za­kon bi­znis ba­ri­je­ra.
Ko­li­ko je za­kon bi­znis ba­ri­je­ra naj­bo­lje uka­zu­ju iz­vje­šta­ji Svjet­ske ban­ke u od­no­su na in­di­ka­tor iz­da­va­nja gra­đe­vin­ske do­zvo­le od 2012. go­di­ne do da­nas. Od ta­ko­re­ći po­sled­nje po­zi­ci­je u svi­je­tu – 176. mje­sta, sa­da smo za 98 mje­sta na­pre­do­va­li na lje­stvi­ci uspje­šnih u ot­kla­nja­nju bi­znis ba­ri­je­ra, a za sa­mo po­sled­njih go­di­nu da­na na­pre­do­va­li smo 15 mje­sta, od­no­sno do 78. po­zi­ci­je, što je ujed­no i naj­bo­lji re­zul­tat ot­ka­ko se Cr­na Go­ra ran­gi­ra na ovoj li­sti.
● Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te na­vo­de ko­ji su se ču­li u jav­no­sti da je u prak­si ne­pri­mjen­lji­vo ko­mu­nal­no opre­ma­nje ze­mlji­šta na na­čin na ko­ji je to pro­pi­sa­no ovim za­ko­nom? Pi­ta­nje ko­mu­na­li­ja tre­nut­no je naj­ak­tu­el­ni­je, pa se mo­gu ču­ti raz­li­či­te ocje­ne i sta­vo­vi. Da li je tač­no da će ne­le­gal­ni gra­di­te­lji pla­ća­ti ma­nje iz­no­se za ko­mu­na­li­je u od­no­su na gra­đa­ne ko­ji su le­gal­no sa­gra­di­li svo­je objek­te?
– Ko­men­ta­ri o ne­pri­mjen­lji­vo­sti, na­ža­lost, go­vo­re u pri­log to­me da dio struč­ne jav­no­sti ni na­kon dva mje­se­ca ni­je do kra­ja upo­znat sa nor­ma­ma ovog za­ko­na. Na­i­me, za­kon ja­sno de­fi­ni­še da se u na­red­ne tri go­di­ne, od­no­sno do do­no­še­nja pla­na ge­ne­ral­ne re­gu­la­ci­je, ko­mu­nal­no opre­ma­nje ze­mlji­šta re­gu­li­še na isti na­čin ka­ko je bi­lo re­gu­li­sa­no pret­hod­nim za­ko­nom. Lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve ima­ju oba­ve­zu da po­sto­je­će od­lu­ke o na­kna­da­ma pri­la­go­de no­vom za­ko­nu u ro­ku od 90 da­na od nje­go­vog stu­pa­nja na sna­gu.
Što se ti­če vi­si­ne na­kna­de za ko­mu­nal­no opre­ma­nje za ne­le­gal­ne objek­te, za­ko­nom je pro­pi­sa­no da će na­kna­du za ko­mu­nal­no opre­ma­nje pla­ti­ti svi vlasnici bes­prav­no po­dig­nu­tih objeka­ta, i da vi­si­na na­kna­de ne mo­že bi­ti ve­ća od vi­si­ne na­kna­de ko­ja je bi­la utvr­đe­na pro­pi­si­ma je­di­ni­ce lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve ko­ji su se pri­mje­nji­va­li u vri­je­me stu­pa­nja na sna­gu ovog za­ko­na. Pro­pi­se ko­jim će se utvr­di­ti uslo­vi, na­čin, ro­ko­vi i po­stu­pak pla­ća­nja na­kna­de za ko­mu­nal­no opre­ma­nje gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta za bes­prav­no po­dig­nu­te objek­te pro­pi­su­ju op­šti­ne, po pret­hod­noj sa­gla­sno­sti mi­ni­star­stva. Ko­li­ko sam in­for­mi­san, iz­ra­da ovih aka­ta je u to­ku, a kod ne­kih op­šti­na već su za­vr­še­ne jav­ne ras­pra­ve, ta­ko da oče­ku­je­mo do­sta­vlja­nje aka­ta na sa­gla­snost. Po pra­vi­lu, vi­si­na na­kna­de za ko­mu­nal­no opre­ma­nje utvr­đu­je se u za­vi­sno­sti od ste­pe­na opre­mlje­no­sti gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta i pro­sječ­nih tro­ško­va ko­mu­nal­nog opre­ma­nja, pre­ma zo­na­ma, či­je su gra­ni­ce utvr­đe­ne na osno­vu za­hva­ta plan­skih do­ku­me­na­ta, ta­ko da op­šti­ne ima­ju ovla­šće­nje da na osno­vu na­ve­de­nih či­nje­ni­ca utvr­đu­ju vi­si­nu na­kna­de.
Ana OSTOJIĆ


Očekuju da će prihodovati 750 miliona

● Ko­li­ko oče­ku­je­te da će dr­ža­va pri­ho­do­va­ti od le­ga­li­za­ci­je u 2018. go­di­ni?
– Pro­jek­to­va­ni iz­nos sred­sta­va od na­pla­te na­kna­da za ko­mu­nal­no opre­ma­nje bes­prav­no po­dig­nu­tih obje­ka­ta ko­ji će se na­pla­ti­ti u ro­ku od 20 go­di­na, kre­ta­će se u ra­spo­nu od 300 mi­li­o­na do 750 mi­li­o­na eura, što je pri­hod je­di­ni­ca lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve. Što se ti­če iz­no­sa ko­ji se mo­že pro­jek­to­va­ti za 2018. go­di­nu, va­žno je na­gla­si­ti da je taj iz­nos te­ško pro­ci­je­ni­ti jer se za­htje­vi za le­ga­li­za­ci­ju mo­gu pre­da­va­ti do sre­di­ne ju­la 2018. go­di­ne, a ta­ko­đe je te­ško pred­vi­dje­ti ko­li­ko će bes­prav­nih gra­di­te­lja pla­ća­ti ko­mu­na­li­je na ra­te ili jed­no­krat­no. Ta­ko­đe, to­kom 2018. mo­ći će da se za­vr­ša­va­ju po­stup­ci, od­no­sno da poč­ne na­pla­ta ili da se iz­vr­ši u jed­no­krat­nom iz­no­su za one objek­te ko­ji su uklo­plje­ni u va­že­ća plan­ska do­ku­men­ta. Uzev­ši u ob­zir ne­iz­vje­sne va­ri­ja­ble za ovu vr­stu pro­jek­ci­je, ali i či­nje­ni­cu da je zna­tan broj obje­ka­ta uklo­pljen u plan­ska do­ku­men­ta, mo­že se pro­jek­to­va­ti da će se do kra­ja 2018. go­di­ne na­pla­ti­ti oko 40 mi­li­o­na eura na ime na­kna­de za ko­mu­nal­no opre­ma­nje gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta za bes­prav­ne objek­te, ko­ji su pri­hod je­di­ni­ca lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve.