Sa­mo vas gle­da­mo – su­šti­na je naj­no­vi­je ame­rič­ke po­ru­ke, od­no­sno pri­jet­nje ze­mlja­ma za­pad­nog Bal­ka­na ko­je ni­je­su u NA­TO-u. Ako ho­će­te da pla­ti­te za oru­ža­ne si­ste­me Ru­si­ma, „pla­ti­će­te” i na­ma.
U Va­šing­to­nu opet no­vi­ne. Upra­vo je ob­na­ro­do­va­no da će ame­rič­ko Mi­ni­star­stvo od­bra­ne sa Stejt de­part­men­tom to­kom 2018. go­di­ne bi­ti oba­ve­zno da pod­ne­se iz­vje­štaj o sa­rad­nji dr­ža­va za­pad­nog Bal­ka­na, ka­ko sa SAD, ta­ko i sa Ru­skom Fe­de­ra­ci­jom. Tač­ni­je, iz­vje­štaj će sa­dr­ža­ti de­talj­ne in­for­ma­ci­je o voj­noj sa­rad­nji BiH, Sr­bi­je i Ma­ke­do­ni­je sa Ru­si­jom. Da­kle, onih dr­ža­va ko­je ni­je­su čla­ni­ce NA­TO-a.
Još pre­ci­zni­je, „iz­vje­štaj mo­ra da sa­dr­ži pro­cje­nu bez­bjed­no­sne sa­rad­nje dr­ža­va za­pad­nog Bal­ka­na sa Ru­si­jom, i to li­stu na­o­ru­ža­nja, od­bram­be­nih si­ste­ma i voj­ne teh­no­lo­gi­je vri­jed­ne mi­li­on ili vi­še do­la­ra, ko­je je do­bi­la ili ku­pi­la sva­ka od dr­ža­va od 2012. go­di­ne”. Ta­ko­đe, i opis uče­šća voj­nih sna­ga u tre­nin­zi­ma i vje­žba­ma sa Ru­si­jom u istom tom pe­ri­o­du, kao i opis ugo­vo­ra o sa­rad­nji u ko­je su ušle ze­mlje re­gi­o­na sa Ru­si­jom. Tu, me­đu­tim, ni­je kraj.
Vla­da SAD će Kon­gres mo­ra­ti da upo­zna i sa pro­cje­nom o „oba­vje­štaj­noj sa­rad­nji dr­ža­va za­pad­nog Bal­ka­na sa Ru­si­jom”, kao i o po­sle­di­ca­ma ta­kve sa­rad­nje po in­te­re­se SAD i NA­TO-a, po dr­ža­ve re­gi­o­na, ali i one ko­je se sa njim gra­ni­če.
U ame­rič­kom do­ku­men­tu, na­rav­no, ni­je iz­o­sta­la kon­sta­ta­ci­ja o pri­jet­nji Ru­ske Fe­de­ra­ci­je in­te­re­si­ma SAD ši­rom svi­je­ta.
Ko­men­ta­ri­šu­ći naj­no­vi­je pi­smo iz Ame­ri­ke, ne­ka­da­šnji šef srp­ske di­plo­ma­ti­je Ži­va­din Jo­va­no­vić ka­že da to sa­mo uka­zu­je da SAD ima­ju pro­blem sa glo­bal­nom pro­mje­nom od­no­sa mo­ći u svi­je­tu.
One, sma­tra Jo­va­no­vić, do­bro pro­cje­nju­ju da svi­jet pre­sta­je da bu­de uni­po­la­ran, da se po­ja­vlju­ju no­vi cen­tri mo­ći kao što su Ru­si­ja, Ki­na, In­di­ja, i da je sve iz­ra­že­ni­ja ten­den­ci­ja ne­za­vi­sno­sti i sa­mo­stal­no­sti ogrom­ne ve­ći­ne ze­ma­lja ko­je su de­ve­de­se­tih go­di­na uglav­nom slu­ša­le i pra­ti­le to što se iz Va­šing­to­na zah­ti­je­va.
– SAD su na ve­li­kim mu­ka­ma, ne mi­re se sa no­vim tren­do­vi­ma mul­ti­po­la­ri­za­ci­je s ko­ji­ma gu­be do­sa­da­šnje pri­vi­le­gi­je, a ne na­la­ze na­či­na da to za­u­sta­ve i, iz­me­đu osta­log, sr­lja­ju i u ana­li­ze ti­pa „ko ko­li­ko ima voj­nih vje­žbi sa Ru­si­jom, ko­li­ko od nje ku­pu­je na­o­ru­ža­nja”, ka­že Jo­va­no­vić za Sput­njik.
Šta će bi­ti po­sli­je tog na­ja­vlje­nog sa­gle­da­va­nja iz Va­šing­to­na ni­je­su pre­ci­zi­ra­li, ali je sa­svim ja­sno da po­ru­ka kr­njem za­pad­nom Bal­ka­nu li­či na pri­jet­nju. Dru­gim ri­je­či­ma, po­ru­ka je: ako pla­ti­te za oru­ža­ne si­ste­me Ru­si­ma, mo­ra­će­te da „pla­ti­te” i na­ma.
Ka­kve mo­gu bi­ti po­sle­di­ce tih nji­ho­vih za­klju­ča­ka i šta oni mo­gu na osno­vu to­ga da pre­du­zmu?
– Oči­gled­no, dok go­vo­re o to­me u jav­no­sti že­le da to bu­de upo­zo­re­nje ze­mlja­ma ko­je vo­de ne­za­vi­snu po­li­ti­ku ili po­li­ti­ku urav­no­te­že­nih od­no­sa, da se ne odva­ja­ju od SAD i da bu­du u nji­ho­voj sfe­ri uti­ca­ja, nji­ho­vi lo­jal­ni pra­ti­o­ci – ob­ja­šnja­va Jo­va­no­vić.
On, me­đu­tim, do­da­je, da u sa­da­šnjim okol­no­sti­ma u svi­je­tu ne mo­gu mno­go da pre­du­zmu. Mo­gu, ka­že, da za­te­žu sa usmje­ra­va­njem fi­nan­sij­ske i dru­ge po­mo­ći, mo­gu do­ne­kle za to da ko­ri­ste MMF, Svjet­sku ban­ku i dru­ge fi­nan­sij­ske in­sti­tu­ci­je, ali is­ti­če da ne mo­gu da za­u­sta­ve tren­do­ve ubr­za­nog raz­vo­ja od­no­sa i sa­rad­nje sa ze­mlja­ma ka­kve su Ru­si­ja, Ki­na.
– To se ne mo­že za­u­sta­vi­ti ova­kvim ana­li­za­ma i slič­nim po­te­zi­ma, kao ni pri­jet­nja­ma da će za­u­sta­vi­ti po­moć oni­ma ko­ji gla­sa­ju pro­tiv Ame­ri­ke. To su objek­tiv­ni pro­ce­si ko­ji su iz­raz du­bo­kih pro­mje­na u svjet­skim od­no­si­ma – na­gla­ša­va ne­ka­da­šnji šef di­plo­ma­ti­je.
Pra­ve­ći li­ste onih dr­ža­va ko­je su pro­tiv Ame­ri­ke ili ana­li­ze onih ko­ji voj­no sa­ra­đu­ju sa Ru­si­jom, sa­mo da­ju ar­gu­men­te da ti tren­do­vi osa­mo­sta­lji­va­nja ma­lih i sred­njih ze­ma­lja u Evro­pi i na Bal­ka­nu do­bi­ju ubr­za­nje. Prak­tič­no ih gu­ra­ju da idu ši­re i br­že u raz­vi­ja­nje od­no­sa sa dr­ža­va­ma ko­je SAD sma­tra­ju su­par­ni­ci­ma i pro­tiv­ni­ci­ma. Ta­kva po­li­ti­ka će se Ame­ri­ci ne­mi­nov­no vra­ti­ti kao bu­me­rang, po­ja­snio je Jo­va­no­vić za Sput­njik.
On je pod­sje­tio na naj­no­vi­je gla­sa­nje u UN ka­da je od­ba­če­na od­lu­ka Ame­ri­ke da Je­ru­sa­lim pro­gla­si za glav­ni grad Izra­e­la, što je, ka­že on, po­ka­za­lo ka­ko ni­ka­kve pri­jet­nje ni stra­ho­vi ne ogra­ni­ča­va­ju ogrom­nu ve­ći­nu čla­ni­ca svjet­ske or­ga­ni­za­ci­je da gla­sa­ju u skla­du sa sop­stve­nim i prin­ci­pi­ma UN, a ne po na­lo­zi­ma SAD.
Jo­va­no­vić je, uz to, pri­jet­nju Sr­bi­ji zbog voj­ne sa­rad­nje sa Ru­si­jom oci­je­nio kao li­ce­mjer­nu, jer se zna da to ni­je ni de­se­ti dio sa­rad­nje sa SAD ili sa NA­TO-om ko­ji je pod do­mi­na­ci­jom Ame­ri­ke.
On je na­veo da je ovih da­na sa­op­šte­no da Sr­bi­je go­di­šnje ima sto za­jed­nič­kih ak­tiv­no­sti sa NA­TO-om, a ne­ma vi­še od de­set sa Ru­si­jom. U če­mu je on­da ta pri­jet­nja, pi­ta Jo­va­no­vić.


Sr­bi­ja iz­u­ze­tak

I ru­ski voj­ni ana­li­ti­čar Bo­ris Po­do­pri­go­ra sma­tra da voj­na sa­rad­nja Sr­bi­je i Ru­si­je ne mo­že ugro­zi­ti in­te­res SAD i nje­nih sa­ve­zni­ka u re­gi­o­nu, bez ob­zi­ra na uspje­šnu voj­no­teh­nič­ku sa­rad­nju Mo­skve i Be­o­gra­da, ko­ju, ka­že, ne tre­ba pre­cje­nji­va­ti na glo­bal­nom ni­vou.
On pod­sje­ća da je u svim bal­kan­skim ze­mlja­ma jak uti­caj SAD, kao i da Sr­bi­ja, ko­ja u iz­ve­snom smi­slu, či­ni iz­u­ze­tak, ima niz pot­pi­sa­nih spo­ra­zu­ma, ko­ji da­ju pri­vi­le­go­va­ni sta­tus pri­pad­ni­ci­ma NA­TO-a na nje­noj te­ri­to­ri­ji.
Po­do­pri­go­ra za­to sma­tra da na­ja­va ame­rič­kog iz­vje­šta­ja o voj­noj sa­rad­nji za­pad­nog Bal­ka­na sa Ru­si­jom ima pri­je sve­ga po­li­tič­ku ko­no­ta­ci­ju i da je usmje­re­na sa ci­ljem da Sr­bi­ja pre­i­spi­ta svo­je sta­vo­ve u od­no­su sa Mo­skvom.
– Na ma­đar­skog pre­mi­je­ra, „di­si­den­ta” Vik­to­ra Or­ba­na svi su ma­nje vi­še na­vi­kli, a po­sje­ta pred­sjed­ni­ka Sr­bi­je Ru­si­ji po­ka­za­la je da u Evro­pi još ima po­li­tič­kih li­de­ra ko­ji že­le rav­no­prav­ni i kon­struk­tiv­ni di­ja­log sa Mo­skvom. Či­ni mi se da sprem­nost Alek­san­dra Vu­či­ća da sa­ra­đu­je sa Ru­si­jom iza­zi­va ve­li­ku za­bri­nu­tost u Va­šing­to­nu – za­klju­čio je ru­ski voj­ni ana­li­ti­čar za Sput­njik.
On ni­je is­klju­čio ni mo­guć­nost da Ame­ri­ka že­li da za­stra­ši ze­mlje ko­je bi even­tu­al­no pla­ni­ra­le da ku­pe S-300 ili slič­ne ru­ske PVO si­ste­me, što bi, ka­že, u ne­kom smi­slu bio udar na ugled Ame­ri­ke i nje­nih „Pa­tri­o­ta”.


Tram­po­vi pro­ble­mi

No­vi za­da­tak za ame­rič­ku ad­mi­ni­stra­ci­ju pro­iz­i­la­zi i iz či­nje­ni­ce da se no­vi ame­rič­ki pred­sjed­nik Do­nald Tramp go­di­nu da­na po­sli­je iz­bo­ra i da­lje su­o­ča­va sa pro­ble­mi­ma.
– No­vi pred­sjed­nik i no­va vla­da iz­gle­da da bez ve­li­kih ustu­pa­ka „ja­stre­bo­vi­ma” i kraj­njim de­snim sna­ga­ma u Ame­ri­ci ne mo­gu da po­hva­ta­ju sve po­lu­ge vla­sti. Za­to ova­kvim eks­tre­mi­stič­kim na­stu­pa­njem u spolj­noj po­li­ti­ci no­va ad­mi­ni­stra­ci­ja po­ku­ša­va da im se do­dvo­ri pri­hva­ta­njem za­htje­va ta­ko­zva­ne „du­bo­ke dr­ža­ve”, tog mi­li­ta­ri­stič­kog voj­no­in­du­strij­skog kom­plek­sa, Vol stri­ta, ve­ćeg de­la me­di­ja i ra­znih lo­bi­ja u Kon­gre­su – ob­ja­šnja­va Jo­va­no­vić.