Ro­man „Ta­škent, grad hleb­ni” Alek­san­dra Ne­ve­ro­va, lju­bi­te­lji ru­ske knji­žev­no­sti mo­gu ku­pi­ti uz dnev­ne no­vi­ne „Dan”, po ci­je­ni 3.99 eura. Po­vi­jest „Ta­škent, grad hleb­ni” Alek­san­dra Ne­ve­ro­va, ka­ko ga na­zi­va pre­vo­di­lac Vla­di­mir Ja­gli­čić, ob­ja­vljen je (po­no­vo) ne­dav­no u iz­da­nju ku­ća „Štam­par Ma­ka­ri­je” i „Obod­sko slo­vo” (Be­o­grad / Ce­ti­nje).
Ne­ve­rov je bio po­znat kao dram­ski pi­sac, pi­sao je za te­a­tar ko­ji je sam osno­vao, a nje­go­va dra­ma „Že­ne”, iz 1920, do­bi­la je na­gra­du na kon­kur­su u Mo­skvi. Nje­go­va sa­bra­na dje­la, ob­ja­vlje­na od 1926. do 1930, ima­la su pet iz­da­nja. Ro­man, ru­ski kri­ti­ča­ri ga na­zi­va­ju „po­vi­jest”, „Ta­škent, grad hleb­ni” tri­de­se­tih go­di­na 20. vi­je­ka je bio sa­stav­ni dio so­vjet­ske škol­ske lek­ti­re (knji­ga je ima­la 17 iz­da­nja, sa­mo do 1928. go­di­ne). Go­di­ne 1958. Ne­ve­ro­vu su štam­pa­na iza­bra­na dje­la, a 1968. je u Uz­be­ki­sta­nu sni­mljen film „Ta­škent, grad hleb­ni”, re­di­te­lja Šu­hra­ta Aba­so­va. Ne­ve­rov je ta­ko­đe autor ro­ma­na „An­dron Ne­pu­tjo­vij” (1922), „Gu­ske-la­bu­do­vi” (1923), i „Po­vest o že­na­ma” (1924).
Nje­go­va pro­za iz­u­ča­va se, iz­me­đu osta­lih, na uni­ver­zi­te­tu u Dža­kar­ti, u tom di­je­lu svi­je­ta sli­ke gla­di i se­o­ba u po­tra­zi za hlje­bom na kro­vo­vi­ma va­go­na i da­nas su tu­žna sva­ko­dne­vi­ca.
Ne­ve­rov opi­su­je se­bič­nost, okrut­nost, tu­ču za ko­ri­cu hlje­ba, uzi­ma­nje iste te ko­ri­ce iz dla­na umi­ru­ćeg ko­me vi­še ne­će tre­ba­ti, puj­da­nje dje­ce od stra­ne sta­ri­jih – sve ono ru­žno što is­pli­va u tre­nu­ci­ma ve­li­kih ne­sre­ća i lo­mo­va na ko­ji­ma na­o­ko ure­đe­no dru­štvo bez­da­no pro­pa­da i po­vla­či se u zvje­ri­njak iz ko­jeg, su­štin­ski, ni­kad ni­je ni iz­la­zi­lo. Za­vla­da­la je glad, po­tje­ra­la ma­se ne­zna­no kud, ka obe­ća­noj ze­mlji, ali se us­put ob­na­ži­lo sve ono u sva­ko­dnev­nim pri­li­ka­ma za­ta­je­no.
Autor je knji­gu po­sve­tio Fjo­do­ru Va­si­lje­vi­ču Glat­ko­vu i za­pi­sao: „Sma­tram svo­jim du­gom da iz­ra­zim za­hval­nost pi­scu Alek­san­dru Fjo­do­ro­vi­ču Na­si­mo­vi­ču, jer su me raz­go­vo­ri s njim, o dje­ci u sa­vre­me­noj li­te­ra­tu­ri, i po­bu­di­li d ana­pi­šem ovu po­vi­jest”.
O „Ta­šken­tu, gra­du hleb­nom”, Franc Kaf­ka je u dnev­ni­ci­ma iz 1923. go­di­ne za­pi­sao: „Za­di­vlju­ju­ća knji­ga. Pro­či­tao sam je za jed­no ve­če”.
- I je­ste za­di­vlju­ju­ća. Naj­bo­lje je pro­či­ta­ti za jed­no ve­če. A pam­ti­ti za či­tav ži­vot – bi­lje­ži na kra­ju po­go­vo­ra knji­ge, pre­vo­di­lac Vla­di­mir Ja­gli­čić.
Alek­san­dar Ser­ge­je­vič Ne­ve­rov (Sko­be­ljev), ro­dio se 12. (24) fe­bru­a­ra 1886. u se­lu No­vi­kov­ka, u Sa­mar­skoj gu­ber­ni­ji. Bu­du­ći pi­sac od 1906. ra­di kao se­o­ski uči­telj, od ka­da po­či­nje i pri­če da ob­ja­vlju­je. To­kom re­vo­lu­ci­je bio je, ne­ko vri­je­me, sa ese­ri­ma, od 1919. je bolj­še­vik. U Sa­ma­ri je za­u­zi­mao ne­ko­li­ko va­žnih du­žno­sti i bio osni­vač lo­kal­nog te­a­tra. U vri­je­me gla­di 1920-1921, za­jed­no sa ma­sa­ma glad­nih, bje­žao je iz Po­vo­lož­ja u Ta­škent, a u pro­lje­će 1922. pre­šao je u Mo­skvu, gdje se učla­nio u knji­žev­nu gru­pu „Ko­vač­ni­ca”. Umro je iz­ne­nad­no, 24. de­cem­bra 1923. u Mo­skvi.
A.Ć.