Pred­stav­ni­ci ce­tinj­skog od­bo­ra Gra­đan­skog po­kre­ta URA na ju­če­ra­šnjoj kon­fe­ren­ci­ji za me­di­je uka­za­li su na no­ve sum­nji­ve po­slo­ve ce­tinj­ske vla­sti. Oni su ju­če pred­sta­vi­la do­ku­men­ta ko­ja po­ka­zu­ju da je Mi­ni­star­stvo kul­tu­re to­kom 2014. go­di­ne pre­ba­ci­lo pre­ko 30 hi­lja­da eura na ra­čun Pre­sto­ni­ce Ce­ti­nje za re­sta­u­ra­ci­ju ku­će sa spo­men-obi­ljež­jem u ko­joj je po­gi­nuo Mar­ko Ma­ša­no­vić, a ko­je je Pre­sto­ni­ca ne­na­mjen­ski po­tro­ši­la za dru­ge, ne­po­zna­te svr­he. To je bi­lo, ka­ko su ob­ja­sni­li, u su­prot­no­sti sa ugo­vo­rom ko­ji je gra­do­na­čel­nik Ce­ti­nja Alek­san­dar Bog­da­no­vić ta­da za­klju­čio sa ta­da­šnjim pot­pred­sjed­ni­kom Vla­de Du­škom Mar­ko­vi­ćem.
Sa­op­šti­li su da je sli­čan pri­mjer i sa Nje­go­še­vom uli­com, či­je uljep­ša­va­nje je „po­je­lo” 2,4 mi­li­o­na eura, a ko­je ni­je ura­đe­no na va­ljan na­čin, pa je za vri­je­me sa­mo jed­nog man­da­ta Pre­sto­ni­ca oba­vi­la ne­ko­li­ko re­kon­struk­ci­ja.
Kan­di­dat za gra­do­na­čel­ni­ka pre­sto­ni­ce i no­si­lac li­ste Gra­đan­skog po­kre­ta Uje­di­nje­na re­form­ska ak­ci­ja Fi­lip Adžić ka­zao je da je ugo­vo­rom o fi­nan­si­ra­nju pro­jek­ta za re­sta­u­ra­ci­ju ku­će sa spo­men-obi­ljež­jem ta­da de­fi­ni­sa­no da se pro­je­kat mo­ra re­a­li­zo­va­ti naj­ka­sni­je do ma­ja 2015. go­di­ne, kao i da odo­bre­na sred­stva mo­gu bi­ti utro­še­na is­klju­či­vo za fi­nan­si­ra­nje re­sta­u­ra­ci­je na­ve­de­nog kul­tur­nog do­bra.
– Iz pri­lo­že­nih fo­to­gra­fi­ja mo­že se vi­dje­ti da kul­tur­no do­bro „Ku­ća sa spo­men obi­ljež­jem u ko­joj je po­gi­nuo Mar­ko Ma­ša­no­vić“ ni da­nas, 20. no­vem­bra 2017. go­di­ne, ni­je sa­ni­ra­na, da sva­ko­dnev­no pro­pa­da i da je sa­mo pi­ta­nje da­na ka­da će se uru­ši­ti. Da­kle, no­vac ko­ji je upla­ćen za sa­na­ci­ju kul­tur­nog do­bra je ne­na­mjen­ski po­tro­šen, su­prot­no čla­nu dva ugo­vo­ra, pa po­zi­va­mo nad­le­žne or­ga­ne da hit­no re­a­gu­ju i utvr­de od­go­vor­nost upra­ve pre­sto­ni­ce – uka­zao je Adžić.
On je is­ta­kao da je ovo je­dan u ni­zu pri­mje­ra ko­ji po­tvr­đu­ju ka­ko se lo­kal­na upra­va op­ho­di pre­ma sop­stve­nom kul­tur­nom na­slje­đu, ali i pre­ma fi­nan­si­ja­ma.
– Nas iz Gra­đan­skog po­kre­ta URA ne ču­di ova­kav od­nos ako zna­mo da je ku­ća Jo­va­na To­ma­še­vi­ća, umje­sto re­kon­struk­ci­je i sa­na­ci­je, ma­ski­ra­na ce­ra­dom, te da se na taj na­čin po­ku­ša­va pri­kri­ti nje­no uru­ša­va­nje. To i je­ste su­šti­na nji­ho­vog od­no­sa pre­ma Ce­ti­nju: go­to­vo sva­ki pro­blem po­ku­ša­va­ju sa­kri­ti, dok se kom­plet­no dje­lo­va­nje ak­tu­el­ne vla­sti sve­lo is­klju­či­vo na ko­zme­tič­ke po­slo­ve – pod­vu­kao je Adžić.
On uka­zu­je da je sli­čan pri­mjer i sa Nje­go­še­vom uli­com, či­je uljep­ša­va­nje je „po­je­lo” 2,4 mi­li­o­na eura, a ko­je ni­je ura­đe­no na va­ljan na­čin, pa je za vri­je­me sa­mo jed­nog man­da­ta Pre­sto­ni­ca oba­vi­la ne­ko­li­ko re­kon­struk­ci­ja.
– Na sre­ću svih gra­đa­na Ce­ti­nja, ova­kva neo­d­go­vor­na vlast ima sve­ga još ne­ko­li­ko da­na da se na ova­kav na­čin op­ho­di pre­ma za­šti­će­nim kul­tur­nim do­bri­ma, jer će već na­kon 26. no­vem­bra bi­ti sa­mo dio ru­žne pro­šlo­sti – po­ru­čio je Adžić.M.V.


No­vac je na­mi­je­njen za teh­nič­ku do­ku­men­ta­ci­ju

Pre­sto­ni­ca ima ve­o­ma po­sve­ćen od­nos pre­ma re­a­li­za­ci­ji pro­je­ka­ta ko­ja se od­no­se na objek­te u isto­rij­skom je­zgru gra­da, a po­seb­no nad objek­ti­ma, od­no­sno nji­ho­vim dje­lo­vi­ma, ko­ji ima­ju sta­tus kul­tur­nog do­bra, sa­op­šte­no je iz ka­bi­ne­ta gra­do­na­čel­ni­ka Ce­ti­nja. Oni su re­a­go­va­li po­vo­dom na­vo­da iz GP URA.
– Ka­da je ri­ječ o objek­tu sa spo­men-obi­ljež­jem u ko­me je po­gi­nuo na­rod­ni he­roj Mar­ko Ma­ša­no­vić, je­di­na isti­na po­li­tič­ke gru­pa­ci­je ko­ja že­li da sen­za­ci­o­na­li­stič­kim na­vo­di­ma skre­ne pa­žnju na svo­je bli­je­do dje­lo­va­nje je­ste to da je upra­vo ova lo­kal­na upra­va pre­po­zna­la taj pro­je­kat kao va­žan, te uz po­dr­šku Vla­de Cr­ne Go­re, obez­bi­je­di­la dio sred­sta­va da se ot­poč­nu ak­tiv­no­sti na istom – pi­še u re­a­go­va­nju.
Ka­ko tvr­de, s ob­zi­rom na zna­čaj, lo­ka­ci­ju i sta­tus objek­ta, za po­če­tak i re­a­li­za­ci­ju ak­tiv­no­sti na nje­go­voj re­kon­struk­ci­ji bi­lo je po­treb­no iz­ra­di­ti gra­đe­vin­ski i kon­zer­va­tor­ski pro­je­kat.
– Za­to su po­me­nu­ta sred­stva i na­mi­je­nje­na za iz­ra­du te teh­nič­ke do­ku­men­ta­ci­je, ko­ja je, kao što ko­le­ge iz GP URA ne zna­ju, uslov za po­če­tak bi­lo ka­kvih gra­đe­vin­skih i dru­gih ak­tiv­no­sti, što je u pot­pu­no­sti u skla­du sa čla­nom dva stav dva po­me­nu­tog ugo­vo­ra – na­vo­di se u re­a­go­va­nju.
Pre­sto­ni­ca, ka­ko na­gla­ša­va­ju, od­ba­cu­je bi­lo ka­kvu te­zu o ne­na­mjen­skom i slič­nom vi­du tro­še­nja sred­sta­va.