Si­gur­no ne po­sto­ji di­je­te ko­je ni­je u sla­bo osvi­je­tlje­noj pro­sto­ri­ji svo­jim ru­či­ca­ma po­ku­ša­lo da oži­vi na zi­du ne­kog ze­ca, mač­ku, pti­cu... da sa­mo se­bi, uz po­moć sjen­ki is­pri­ča pri­ču. Na­ro­či­to ako za to ima i dru­ga­ra... Upra­vo ta­kvu pred­sta­vu, ali na mno­go ozbilj­ni­jem pret­po­sled­njeg da­na pod­go­rič­kog Me­đu­na­rod­nog fe­sti­va­la lut­kar­stva pu­bli­ci u KIC-u „Bu­do To­mo­vić” pru­ži­lo je Po­zo­ri­šte za de­cu iz Kra­gu­jev­ca. Oni su na fe­sti­val do­šli sa pred­sta­vom „Ba­sne iz sen­ke”, ko­ja je na­pra­vlje­na po tek­sto­vi­ma ve­li­kog La Fon­te­na, a ko­ju je re­ži­ra­la Bi­ser­ka Ko­lev­ska. Iz­vr­stan iz­bor mu­zi­ke pot­pi­su­je Ni­ko­laj Za­ha­ri­jev. A, kroz pri­če i po­u­ke La Fon­te­no­vih ba­sni, akro­bat­skom, cir­ku­sko-klov­nov­skom igrom, i igrom sjen­ki, for­mi­ra­ju­ći li­ko­ve ži­vo­ti­nja svo­jim ti­je­li­ma, ma­li­ša­ne i ro­di­te­lje vo­di­li su glum­ci Da­ri­ja Ne­šić, Mi­loš Mi­lo­va­no­vić, Mi­lo­mir Ra­kić i Vla­di­mir Đo­ko­vić.
Mi­lo­va­no­vić i Ra­kić su nam ot­kri­li da je ova pred­sta­va nji­hov pr­vi rad u te­a­tru sjen­ki.
- Zboh to­ga je­ste te­že, ali pru­ža ve­ću slo­bo­du, jer ne znaš za pra­vi­la. Za­to su to­kom ra­da na­sta­ja­le ne­ke za­ni­mlji­ve stva­ri, za ko­je je i re­di­telj­ka re­kla da ih vi­đa pr­vi put u ži­vo­tu. Jer, ra­de­ći slo­bod­no, bez pred­ra­su­da, do­la­ziš do no­vih ot­kri­ća – ka­že Mi­lo­va­no­vić.
Za ne­ke li­ko­ve ži­vo­ti­nja bi­la su po­treb­na i dva glum­ca, što tra­ži uvje­žba­nost i ko­or­di­na­ci­ju.
- Re­di­telj­ka je bi­la pr­vi ko­or­di­na­tor, iz pu­bli­ke. Rad nam ni­je bio te­žak jer se svi du­go zna­mo, ne­ki još sa aka­de­mi­je. Ključ­no je bi­lo di­sci­pli­na, po­vje­re­nje i slo­bo­da da pro­baš. Za­to mi­slim da ima­mo od­li­čan re­zul­tat – ka­že Ra­kić.
La Fon­te­no­ve ba­sne ima­ju ja­sne, ži­vot­ne po­u­ke, če­sto čak i su­ro­ve, a glum­ci ih sa sce­ne sa­op­šta­va­ju vr­lo otvo­re­no, bez za­ma­zi­va­nja oči­ju i za­ma­ja­va­nja.
- Po re­ak­ci­ji pu­bli­ke, od­no­sno dje­ce, mi­slim da su ona sa­svim ra­zu­mje­la što je pi­sac htio da ka­že, ko­je su La Fon­te­no­ve po­u­ke. One do­la­ze iz sa­me ba­sne, ko­ju smo mi na­pra­vi­li i atrak­tiv­nom i du­ho­vi­tom, ta­ko da ni­je bi­lo po­tre­be baš pot­cr­ta­va­ti sva­ku po­ru­ku ge­gom i hu­mo­rom, ne­go na čist na­čin re­ći, ka­ko smo mi to i uči­ni­li. Na kra­ju, mi­slim da bi­smo ge­gom i kva­zi po­di­la­že­njem pu­bli­ci – dje­ci, čak i po­gri­je­ši­li – ka­že Ra­kić.
A, da li je po­treb­no dje­cu kon­kret­no su­o­ča­va­ti sa ži­vot­nim ne­da­ća­ma i su­ro­vo­sti­ma, da­ju ovaj od­go­vor:
- Ba­sne se na­la­ze u škol­skim pro­gra­mi­ma. Kod nas je to sta­vlje­no u kon­tekst cir­ku­sa jer su ba­sne dje­ci uglav­nom do­sad­ne. Ima­te pri­ču od pet, šest re­če­ni­ca, ko­ja se za­vr­ša­va ne­kom po­uč­nom re­če­ni­com, i to je to. Kod nas je kon­tekst za­ba­van, ali, po­u­ka ne smi­je bi­ti za­bav­na, ona mo­ra bi­ti edu­ka­tiv­na. Mi smo sa­mo pri­ču pri­bli­ži­li, ali po­u­ka uvi­jek osta­je po­u­ka. Od­no­sno, dje­ca tre­ba­ju da ču­ju po­u­ku – ka­že Mi­lo­va­no­vić.
Fe­sti­val je za­vr­šen si­noć do­dje­lom na­gra­da, i kon­cer­tom KIC Pop ho­ra, ko­ji je pje­vao za pu­bli­ku i uče­sni­ke fe­sti­va­la. Ž.J.


Kao ani­ma­ci­ja

Kra­gu­je­vač­ko Po­zo­ri­šte za de­cu re­do­van je uče­snik pod­go­rič­kog Me­đu­na­rod­nog fe­sti­va­la lut­kar­stva, a evo i za­što, ob­ja­šnja­va Je­le­na Sto­ja­no­vić Pa­tr­no­gić, di­rek­tor­ka ove usta­no­ve kul­tu­re:
- Mi svi iz po­zo­ri­šta ov­dje se već osje­ća­mo kao do­ma­ći, i ja­ko nam pri­ja ovaj fe­sti­val, do­bro or­ga­ni­zo­van kao i sva­ki put. Div­ni do­ma­ći­ni i div­ni vo­lon­te­ri, sve je ap­so­lut­no za po­hva­lu - ka­že di­rek­tor­ka kra­gu­je­vač­kog po­zo­ri­šta.
- Ovog pu­ta do­šli smo s te­a­trom sjen­ki, i na na­šem re­per­to­a­ru ima­mo pr­vi put ova­kvu pred­sta­vu. Od­lu­či­li smo se za ovaj pri­stup ka­ko bi­smo na nov, sa­vre­men na­čin, tra­di­ci­o­nal­nim teh­ni­ka­ma pri­ka­za­li mu­dro­sti ne­kih pro­šlih vre­me­na. Po­ka­za­lo se da br­za smje­na ka­dro­va – sjen­ki pod­sje­ća na ani­ma­ci­ju i za­to je dje­cii vr­lo pri­hva­tlji­va i sim­pa­tič­na – ob­ja­šnja­va Sto­ja­no­vić Pa­tr­no­gić za­što su ove go­di­ne u Pod­go­ri­ci sa „Ba­sna­ma iz sen­ke”.