Vo­do­vod­na i ka­na­li­za­ci­o­na in­fra­struk­tu­re s ko­lek­to­ri­ma i fa­bri­kom za pre­či­šća­va­nje ot­pad­nih vo­da, po­sao ko­ji su tur­ske kom­pa­ni­je ,,Čel­tik­čo­glu” i ,,Mas Gin­taš” po­če­le 2012.go­di­ne i tre­ba­lo da za­vr­še u fe­bru­a­ru 2014.go­di­ne, još ni­je go­tov. Umje­sto 18 mje­se­ci, No­vlja­ni „ga­ze“ 60. mje­sec tog pro­jek­ta, ko­jem se kraj ne na­zi­re, a mre­ža ko­ja je u test­noj fa­zi na po­je­di­nim lo­ka­ci­ja­ma is­pu­šta fe­ka­li­je na kop­no i u mo­re, baš kao i ne­u­god­ne mi­ri­se.
Pot­pred­sjed­ni­ca op­šti­ne za­du­že­na za ko­ord­na­ci­ju pro­jek­ta Da­ni­je­la Đu­ro­vić na­gla­si­la je da sa­ma či­nje­ni­ca da je ne­što tre­ba­lo da bu­de za­vr­še­no za 18 mje­se­ci, a da je u to­ku 60. mje­sec do­volj­no go­vo­ri o raz­mje­ra­ma pro­ble­ma.
– Kad sam do­šla na mje­sto pot­pred­sjed­ni­ce op­šti­ne i pre­u­ze­la vo­đe­nje ovog pro­jek­ta, u ime Op­šti­ne smo tra­ži­li od KFV ban­ke i od svih uče­sni­ka u pro­jek­tu de­ta­ljan iz­vje­štaj. Do­dat­no smo an­ga­žo­va­li FI­DIK eks­per­ta, ko­ji je već ne­ko­li­ko da­na u Her­ceg No­vom i ko­ji će na ba­zi pre­gle­da kom­plet­ne do­ku­men­ta­ci­je, svih iz­ve­de­nih ra­do­va na te­re­nu i raz­go­vo­ra sa svim uče­sni­ci­ma iz­ra­di­ti pred­log i pre­po­ru­ke ve­ze­ne za za­vr­še­tak pro­jek­ta.
Ono što oče­ku­je­mo od iz­vo­đa­ča je da ra­do­vi bu­du za­vr­še­ni do kra­ja ove go­di­ne. Su­štin­ski, ni­je osta­lo mno­go ra­do­va ko­je je po­treb­no od­ra­di­ti, ta­ko da ih je mo­gu­će za­vr­ši­ti do kra­ja go­di­ne, na­rav­no, uko­li­ko bu­de­mo ima­li pod­jed­na­ku po­sve­će­nost svih uče­sni­ka u pro­jek­tu. Što se ti­če fi­nan­sij­skih sred­sta­va, na sjed­ni­ci SO pri­je iz­vje­snog vre­me­na do­ni­je­li smo od­lu­ku o za­du­že­nju kod KFV ban­ke pre­ko Vla­de Cr­ne Go­re u iz­no­su od 10 mi­li­o­na eura. Se­dam i po mi­li­o­na na­mi­je­nje­no je za no­ve fa­ze pro­jek­ta po­bolj­ša­nja kom­plet­nog si­ste­ma u Her­ceg No­vom, a pre­o­sta­la 2,3 mi­li­o­na bi­će is­pla­će­na kom­pa­ni­ji ,,Čel­tik­čo­glu”, ka­za­la je Đu­ro­vi­će­va.
Iz kom­pa­ni­je ,,Čel­tik­čo­glu” su pri­je po­čet­ka tu­ri­stič­ke se­zo­ne po­ru­či­la da u pump­na po­stro­je­nja ne­će ugra­đi­va­ti tri do če­ti­ri pum­pe, ne­go po jed­nu, pa će si­stem funk­ci­o­ni­sa­ti u mi­ni­mal­nim uslo­vi­ma, dok god im Op­šti­na ne pla­ti za od­ra­đe­ni po­sao.
Đu­ro­vi­će­va tvr­di da ne po­sto­je ni­ka­kve ne­is­pla­će­ne fi­nan­sij­ske oba­ve­ze Op­šti­ne pre­ma ,,Čel­tik­čo­gluu”, što su, ka­ko tvr­di, po­tvr­di­li Dru­štvo za iz­grad­nju vo­do­vod­ne i ka­na­li­za­ci­o­ne in­fra­struk­tu­re i fir­ma ,,Da­lem”, kao nad­zor, a sva do­ku­men­ta­ci­ja po­sla­ta je KFV ban­ci.
– Što se ti­če pum­pi, sve su bi­le ugra­đe­ne, a na­kon ser­vi­si­ra­nja ni­su sve vra­će­ne na pump­ne sta­ni­ce. U ovom tre­nut­ku si­stem funk­ci­o­ni­še na­preg­nu­to, s ob­zi­rom na ko­li­či­ne ot­pad­nih vo­da ko­je tre­nut­no ima­mo u Her­ceg No­vom. Ne­do­vo­ljan broj pum­pi na­pro­sto ne pum­pa do­volj­no, od­no­sno ne­ma­mo do­volj­nu br­zi­nu pro­to­ka ot­pad­nih vo­da, pa je to uzrok ne­u­god­nih mi­ri­sa. Pum­pe ni­su vra­će­ne i mi smo u vr­lo ne­zgod­noj si­tu­a­ci­ji jer iz­vo­đeč ra­do­va ni­je ras­po­lo­žen da ih vra­ti. Oče­ku­jem da FI­DIK struč­njak sa­či­ni iz­vje­štaj ka­ko bi­smo de­fi­ni­sa­li na­čin za­vr­šet­ka pro­jek­ta, u ko­ji će, sva­ka­ko, bi­ti uklju­čen i pro­blem oko pum­pi. Ono što mo­gu da po­ru­čim gra­đa­ni­ma je da si­stem funk­ci­o­ni­še, ne u ide­al­nom sta­nju, ali bo­lje ne­go pri­je im­ple­men­ta­ci­je pro­jek­ta. Ne­ma opa­sno­sti po zdra­vlje gra­đa­na, ali ne­u­god­ni mi­ri­si po­sto­je – ka­za­la je Đu­ro­vi­će­va.
Ona je do­da­la da že­li da vje­ru­je da je svim uče­sni­ci­ma u pro­jek­tu kraj­nji cilj da se pro­je­kat što hit­ni­je za­vr­ši, na­kon če­ga će usli­je­di­ti pre­i­spi­ti­va­nje kva­li­te­ta ra­do­va i utvr­đi­va­nje od­go­vor­no­sti.
Iz­grad­nja vo­do­vod­ne i ka­na­li­za­ci­o­ne mre­že, sa ko­lek­to­ri­ma i pump­nim sta­ni­ca­ma, ko­šta 18. 870.000 eura, a s po­stro­je­njem za pre­či­šća­va­nje ot­pad­nih vo­da, sa ko­jim či­ni je­din­stven si­stem, pro­je­kat je vri­je­dan oko 32 mi­li­o­na eura. To su sred­stva kre­di­ta KFW ban­ke, Vla­de Cr­ne Go­re i Op­šti­ne Her­ceg No­vi.
K.Ma­to­vić


Tra­že rje­še­nje za ot­pad­ni mulj

Pi­ta­nje sla­dža, od­no­sno ot­pad­nog mu­lja ko­ji se stva­ra u pro­ce­su ob­ra­de ot­pad­nih vo­da u fa­bri­ci za nji­ho­vo pre­či­šća­va­nje, bi­će pred­met na­knad­ne ana­li­ze ka­da je ri­ječ o teh­nič­kom rje­ša­va­nju pro­ble­ma. Fa­bri­ka je, ka­ko je po­ja­sni­la Đu­ro­vi­će­va, u test­noj fa­zi i pri­pre­ma se pri­ba­vlja­nje do­zvo­le za pri­vre­me­ni rad.
– Sladž je­ste pi­ta­nje ko­je je ve­za­no za ovaj pro­je­kat, ali ne pred­sta­vlja sa­stav­ni dio sa­mog pro­jek­ta. S ob­zi­rom na či­nje­ni­cu da će sladž ko­li­čin­ski na­sta­ti tek na­kon iz­vje­snog vre­me­na ra­da po­stro­je­nja, da­kle ne­ma­mo ga još uvi­jek kao nus­pro­i­zvod, bi­će tre­ti­ran na od­go­va­ra­ju­ći na­čin. Svo­je­vre­me­no je Vo­da­kom pred­la­gao so­lar­no isu­ši­va­nje mu­lja, što sma­tram ap­so­lut­no ne­pri­hva­tlji­vim. Tra­ži­mo da se na­đu no­va teh­nič­ka rje­še­nja, pa će­mo ući u pro­ces sa KFV ban­kom oko do­bi­ja­nja sred­sta­va, ali tek po­što teh­nič­ki na za­do­vo­lja­va­ju­ći na­čin ri­je­ši­mo ovaj pro­blem – is­ta­kla je Đu­ro­vi­će­va.