Po­li­tič­ka si­tu­a­ci­ja u Cr­noj Go­ri ne mo­že se ri­je­ši­ti ul­ti­ma­tu­mi­ma, već tre­ba po­ka­za­ti sprem­nost za do­go­vor bez ucje­na i pri­ti­sa­ka. To je u in­te­r­vjuu za „Dan” ka­zao Er­vin Ibra­hi­mo­vić, po­sla­nik Bo­šnjač­ke stran­ke. Vje­ru­je da će se od sep­tem­bra dio opo­zi­ci­je vra­ti­ti u par­la­ment. Tvr­di da su pri­ču o na­vod­noj ostav­ci pred­sjed­ni­ka BS-a Ra­fe­ta Hu­so­vi­ća pla­si­ra­li po­li­tič­ki opo­nen­ti.
• Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te pro­du­blji­va­nje po­li­tič­ke kri­ze i to da se ni­šta ne pred­u­zi­ma na nje­nom ra­zr­je­ša­va­nju?
– Pr­vu po­lo­vi­nu 2017. go­di­ne su obi­lje­ži­le ve­o­ma di­na­mič­ne i uspje­šne ak­tiv­no­sti Vla­de i par­la­men­ta, ka­ko na unu­tra­šnjem, ta­ko i na vanj­skom pla­nu. Po­sje­ta ve­li­kog bro­ja vi­so­kih evrop­skih zva­nič­ni­ka i pred­stav­ni­ka SAD Cr­noj Go­ri idu u pri­log na­ve­de­nom. Ra­ti­fi­ka­ci­ja Pred­lo­ga za­ko­na o po­tvr­đi­va­nju Sje­ver­no­a­tlan­skog ugo­vo­ra na Ce­ti­nju i po­di­za­nje cr­no­gor­ske za­sta­ve u NA­TO pred­stav­ni­štvu u Bri­se­lu, kao 29. čla­ni­ce naj­moć­ni­jeg eko­nom­skog i voj­nog sa­ve­za, isto­rij­ski su us­pje­si vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je i svih onih ko­ji ima­ju u svom pro­gra­mu NA­TO in­te­gra­ci­je. Po­sje­ta pot­pred­sjed­ni­ka SAD Maj­kla Pen­sa od iz­u­zet­ne je va­žno­sti ne sa­mo za Cr­nu Go­ru, već i za re­gi­on. Bi­je­la ku­ća je po­sla­la sna­žan sig­nal po­dr­ške Vla­di Cr­ne Go­re i pri­zna­nje na po­stig­nu­tim re­zul­ta­ti­ma. Za ne­pu­nih de­set mje­se­ci svo­ga ra­da Vla­da sva­ko­dnev­no po­ka­zu­je po­sve­će­nost po­sta­vlje­nim ci­lje­vi­ma, što ne zna­či da se ni­je mo­glo vi­še i bo­lje. Vje­ru­jem da će do 2020. go­di­ne, ka­da će bi­ti re­dov­ni par­la­men­tar­ni iz­bo­ri, Vla­da ima­ti zna­nja i sna­ge da kroz ostva­ri­va­nje za­cr­ta­nih ci­lje­va una­pri­je­di ži­vot i stan­dard gra­đa­na. I po­red isto­rij­skih uspje­ha Vla­de i par­la­men­ta, si­gu­ran sam da bi pri­su­stvo opo­zi­ci­o­nih par­ti­ja u Skup­šti­ni una­pri­je­di­lo rad i pru­ži­lo bo­lju mo­guć­nost ar­ti­ku­li­sa­nja oče­ki­va­nja nji­ho­vih pri­sta­li­ca, što je i oba­ve­za sva­kog po­sla­ni­ka, ko­jeg su gra­đa­ni de­le­gi­ra­li za nji­ho­ve pred­stav­ni­ke na iz­bo­ri­ma odr­ža­nim u ok­to­bru 2016. go­di­ne, a sve u ci­lju stva­ra­nja bo­ljih i kva­li­tet­ni­jih uslo­va za na­še gra­đa­ne. Opo­zi­ci­o­ne par­ti­je ima­ju zna­čaj­nu ulo­gu u kre­i­ra­nju po­li­tič­kog am­bi­jen­ta u Cr­noj Go­ri, sa­mim tim i ve­li­ku od­go­vor­nost. Vje­ru­jem da će se već od sep­tem­bra ne­ke od njih vra­ti­ti u par­la­ment, gdje im je i mje­sto.
• Sma­tra­te li da bi kom­pro­mis mo­gao da bu­de ras­pi­si­va­nje pri­je­vre­me­nih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra isto­vre­me­no sa pred­sjed­nič­kim idu­će go­di­ne?
Kom­pro­mis je ključ svih uspje­ha: u po­ro­di­ci, ma­ha­li, dru­štvu i dr­ža­vi. Na­rod­na iz­re­ka ,,Slo­ga ku­ću gra­di a ne­slo­ga raz­gra­đu­je” po­tvr­đe­na je hi­lja­du pu­ta u sva­ko­dnev­nom ži­vo­tu. Cr­noj Go­ri je neo­p­ho­dan kom­pro­mis u svim po­ra­ma dru­štva. Eko­nom­ski iza­zo­vi, rav­no­mjer­ni re­gi­o­nal­ni raz­voj, sma­nje­nje sto­pe ne­za­po­sle­no­sti, pu­no­prav­no član­stvo u NA­TO i sve za­htjev­ni­ji pri­stup­ni pre­go­vo­ri u pro­ce­su EU in­te­gra­ci­ja oba­ve­zu­ju sve po­li­tič­ke ak­te­re na kom­pro­mis. Kom­pro­mis se ne mo­že po­sti­ći ul­ti­ma­tu­mom, po­treb­no je po­ka­za­ti u naj­ma­nju ru­ku sprem­nost za po­sti­za­nje do­go­vo­ra, bez ucje­na i pri­ti­sa­ka sa bi­lo ko­je stra­ne. Pr­vi ko­rak mo­ra bi­ti raz­go­vor za sto­lom. Pre­mi­jer Mar­ko­vić je po­zvao na kom­pro­mis, ele­men­tar­no je od­go­vor­no da dru­ga stra­na pri­hva­ti po­ziv. Na­kon to­ga tre­ba str­plji­vo ra­di­ti na iz­grad­nji po­vje­re­nja i pa­žlji­vo pri­pre­ma­ti sve do naj­sit­ni­jih de­ta­lja, za šta će bi­ti po­treb­no do­sta str­plje­nja i vre­me­na. Mi­slim da pri­je­vre­me­ni par­la­men­tar­ni iz­bo­ri ni­su je­di­na so­lu­ci­ja, već da tre­ba da vla­da­ju­ća ko­a­li­ci­ja u re­dov­nom man­da­tu po­ka­že ko­li­ko je ura­di­la, a gra­đa­ni­ma, ko­ji­ma je si­gur­no pre­vi­še iz­bo­ra, da­ti man­dat za ocje­nu če­tvo­ro­go­di­šnjeg ra­da Vla­de.
• Da li će BS sa­mo­stal­no na­stu­pi­ti na lo­kal­nim iz­bo­ri­ma i ho­će­te li ima­ti ne­ke po­seb­ne uslo­ve za even­tu­al­nu po­dr­šku kan­di­da­tu DPS-a na iz­bo­ri­ma za pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re?
– Bo­šnjač­ka stran­ka da­je pred­nost sa­mo­stal­nom na­stu­pu na svim iz­bo­ri­ma, što smo u ve­li­kom bro­ju iz­bor­nih ci­klu­sa i po­tvr­di­li, ali kao par­ti­ja ko­ja sta­vlja in­te­re­se svo­ga na­ro­da i svo­je dr­ža­ve is­pred lič­nih i us­ko­par­tij­skih, sva­ka­ko da će­mo se vo­di­ti op­štim dru­štve­nim in­te­re­som, Sta­tu­tom i Pro­gra­mom par­ti­je. Do pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra ima ne­što ma­nje od osam mje­se­ci, ta­ko da je pre­ra­no pri­ča­ti o bi­lo ka­kvoj po­dr­šci bi­lo kom kan­di­da­tu za pred­sjed­ni­ka. Bo­šnjač­ka stran­ka je je­di­ni auten­tič­ni pred­stav­nik Bo­šnja­ka u Cr­noj Go­ri, u či­jem je pro­gra­mu mul­ti­et­nič­ka, mul­ti­vjer­ska i mul­ti­na­ci­o­nal­na dr­ža­va, sa jed­na­kim šan­sa­ma za sve nje­ne gra­đa­ne, bez ob­zi­ra na vjer­sku ili na­ci­o­nal­nu pri­pad­nost. Ma­njin­ski na­ro­di su u naj­te­žim isto­rij­skim tre­nu­ci­ma za na­šu dr­ža­vu po­ka­za­li ka­ko se vo­li i ču­va do­mo­vi­na. Vje­ru­jem da su se stvo­ri­le pri­li­ke, tj. da je na­še dru­štvo do­sti­glo de­mo­krat­ske stan­dar­de raz­vi­je­nih evrop­skih ze­ma­lja, ko­ji stva­ra­ju re­al­ne pret­po­stav­ke za kan­di­da­tu­ru pred­stav­ni­ka iz ma­njin­skih na­ro­da za pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re. Kao ozbilj­na po­li­tič­ka par­ti­ja, na­kon ras­pi­si­va­nja pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra, spro­ve­šće­mo an­ke­tu da vi­di­mo šta nam na­ši čla­no­vi i sim­pa­ti­ze­ri pre­po­ru­ču­ju, ka­ko bi do­ni­je­li naj­bo­lju od­lu­ku za do­bro­bit svih gra­đa­na, što smo uvi­jek i ra­di­li i na šta smo u Bo­šnjač­koj stran­ci po­seb­no po­no­sni.
• Ne­dav­no je u jav­no­sti pla­si­ra­na pri­ča o ostav­ci Ra­fe­ta Hu­so­vi­ća do ko­je ni­je do­šlo. Vje­ru­je­te li da je tu pri­ču lan­si­rao ne­ko iz va­ših par­tij­skih re­do­va?
– Da­nas je BS stran­ka ne­za­o­bi­la­zan fak­tor u Cr­noj Go­ri i ak­tiv­no je uče­stvo­va­la i uče­stvu­je u svim dru­štve­no-po­li­tič­kim pro­ce­si­ma ko­ji su od po­seb­ne va­žno­sti za gra­đa­ne. Naj­bo­lja po­tvr­da sva­ka­ko je i ne­dav­na po­sje­ta pot­pred­sjed­ni­ka SAD Maj­ka Pen­sa, gdje je li­der BS-a Ra­fet Hu­so­vić imao čast da bu­de je­dan od do­ma­ći­na. To je, sva­ka­ko, po­red ogrom­nog pri­zna­nja od SAD za ostva­re­ne re­zul­ta­te Vla­di, i po­tvr­da is­prav­no­sti po­li­ti­ke ko­ju vo­di BS i dru­gi pred­stav­ni­ci ma­njin­skih na­ro­da. BS će na­sta­vi­ti da ak­tiv­nim dje­lo­va­njem rje­ša­va pro­ble­me gra­đa­na, stva­ra uslo­ve za gra­đan­sku Cr­nu Go­ru ka­kvoj te­ži ve­ći­na gra­đa­na, a ne pu­kom re­to­ri­kom i po­pu­li­stič­kom pri­čom da za­ma­ja­va jav­nost. Svje­sni smo da će BS zbog to­ga bi­ti na me­ti onih ko­ji ne nje­gu­ju iste vri­jed­no­sti, kao i onih ko­ji se sli­je­po bo­re za vlast, ko­ji će vre­me­nom još ner­vo­zni­je po­ku­ša­va­ti da ra­znim spe­ku­la­tiv­nim dje­lo­va­nji­ma za­u­sta­ve ne­spo­ran rast BS-a. Je­dan od po­ka­za­te­lja nji­ho­ve ne­mo­ći i ner­vo­ze je i pla­si­ra­nje ne­i­sti­na o ostav­ci Ra­fe­ta Hu­so­vi­ća. Pod­sje­ća­mo na­še po­li­tič­ke opo­nen­te da kre­i­ra­nje la­ži i pot­cje­nji­va­nje jav­nog mnje­nja ni­je i ne mo­že do­ni­je­ti po­li­tič­ku ko­rist. Za­to po­ru­ču­je­mo da kao od­go­vor­ni gra­đa­ni ne­će­mo od­u­sta­ti od pu­ta ko­ji je­di­no ga­ran­tu­je traj­nu sta­bil­nost na­šoj do­mo­vi­ni. Sva­ka­ko da na­ši čla­no­vi i sim­pa­zi­te­ri to pre­po­zna­ju, što kroz sva­ko­dnev­no učla­nje­nje u BS i do­ka­zu­ju.
V.R.