Pod­go­rič­ke osnov­ne ško­le „Sa­vo Ka­žić” i „18. ok­to­bar” bi­le su naj­u­gro­že­ni­je po kon­cen­tra­ci­ja­ma ra­di­o­ak­tiv­nog ga­sa ra­do­na, ko­ji je pre­po­znat kao dru­gi uzroč­nik ra­ka plu­ća. Iz Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma „Da­nu” je re­če­no da su u tim objek­ti­ma spro­ve­de­ne re­me­di­ja­ci­o­ne mje­re, ko­je su do­ve­le do sma­nje­nja ra­do­na znat­no is­pod do­zvo­lje­nih vri­jed­no­sti.
– Na osno­vu krat­ko­roč­nih mje­re­nja kon­cen­tra­ci­je ak­tiv­no­sti ra­do­na u ško­la­ma i vr­ti­ći­ma, ko­ja se spro­vo­de od 1998. go­di­ne u okvi­ru Pro­gra­ma si­ste­mat­skog is­pi­ti­va­nja ra­di­o­ak­tiv­no­sti u ži­vot­noj sre­di­ni, iz­vr­še­na je re­me­di­ja­ci­ja (sa­na­ci­ja), od­no­sno ot­kla­nja­nje ra­di­o­ak­tiv­nog ga­sa ra­do­na, u tri­ma ško­la­ma i to pri­je de­set go­di­na. No­vi­jim mje­re­nji­ma u ne­kim vas­pit­no-obra­zov­nim usta­no­va­ma usta­no­vlje­no je znat­no pre­ko­ra­če­nje kon­cen­tra­ci­je ra­di­o­ak­tiv­nog ga­sa ra­do­na, u ko­ji­ma su se na osno­vu pred­lo­ga Agen­ci­je za za­šti­tu pri­ro­de i ži­vot­ne sre­di­ne iz­vr­ši­la po­nov­na mje­re­nja. Na­kon za­vr­še­nih po­no­vlje­nih mje­re­nja pro­ci­je­nje­no je da su naj­u­gro­že­ni­je ško­le bi­le JU OŠ „Sa­vo Ka­žić” – Ba­ru­ta­na, Pod­go­ri­ca i JU OŠ „18. ok­to­bar” – Bi­o­če, Pod­go­ri­ca. Mi­ni­star­stvo pro­svje­te je kroz bu­džet za 2016. go­di­nu obez­bi­je­di­lo sred­stva za rje­ša­va­nje pro­ble­ma sa po­ve­ća­nom kon­cen­tra­ci­jom ra­do­na i u sa­rad­nji s pred­stav­ni­ci­ma Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma, Cr­no­gor­ske aka­de­mi­je na­u­ka i umjet­no­sti, Gra­đe­vin­skog fa­kul­te­ta i DOO „Cen­tar za eko­tok­si­ko­lo­ška is­pi­ti­va­nja” uspje­šno iz­vr­ši­lo sve po­treb­ne re­me­di­ja­ci­o­ne mje­re, či­me se kon­cen­tra­ci­ja ra­do­na sma­nji­la znat­no i is­pod je do­zvo­lje­nih vri­jed­no­sti – sa­op­šte­no je „Da­nu” iz Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma, na či­jem je če­lu Pa­vle Ra­du­lo­vić.
Iz tog re­so­ra na­vo­de da je u to­ku re­a­li­za­ci­ja dva na­ci­o­nal­na pro­jek­ta ko­ji tre­ti­ra­ju ra­don. Ra­di se o pri­jek­ti­ma „Ma­pi­ra­nje ra­do­na u Cr­noj Go­ri i una­pre­đe­nje na­ci­o­nal­nog si­ste­ma za­šti­te od ra­do­na” i „Pro­cje­na i sma­nje­nje ra­do­na u cr­no­gor­skim ško­la­ma i vr­ti­ći­ma”. Ka­ko po­ja­ša­va­nju, nji­ho­vom re­a­li­za­ci­jom pro­ci­je­ni­će se sred­nja go­di­šnja kon­cen­tra­ci­ja ra­do­na u bo­ra­vi­šnim pro­sto­ri­ja­ma na te­ri­to­ri­ji ci­je­le Cr­ne Go­re, kao i sred­nja go­di­šnja kon­cen­tra­ci­ja ra­do­na u svim sred­njim i osnov­nim ško­la­ma, vr­ti­ći­ma, re­su­rsnim cen­tri­ma, do­mo­vi­ma uče­ni­ka i stu­de­na­ta Cr­ne Go­re.
Iz Mi­ni­star­stva na­vo­de da je u to­ku iz­ra­da na­cr­ta stra­te­gi­je za­šti­te od ra­do­na s Ak­ci­o­nim pla­nom za pe­ri­od 2018. do 2022. go­di­na, či­je je raz­ma­tra­nje i usva­ja­nje pred­vi­đe­no u če­tvr­tom kvar­ta­lu ove go­di­ne.
– Pri­stu­pi­lo se i iz­mje­na­ma i do­pu­na­ma onog di­je­la prav­nog okvi­ra ko­ji tre­ti­ra ovu pro­ble­ma­ti­ku. Osim, to­ga kroz in­ter­sek­tor­ske kon­sul­ta­ci­je, pred­lo­že­ne su i od­red­be za no­vi pred­log za­ko­na o pla­ni­ra­nju i iz­grad­nji ko­je tre­ba da uzmu u ob­zir za­šti­tu od ra­do­na u fa­zi iz­grad­nje obje­ka­ta, ka­ko bi bi­le usa­gla­še­ne, ka­ko sa na­ci­o­nal­nim po­tre­ba­ma i po­seb­no­sti­ma, ta­ko i sa prav­nom te­ko­vi­nom Evrop­ske uni­je – do­da­ju iz MORT-a.
Go­vo­re­ći o pro­jek­tu „Ma­pi­ra­nje ra­do­na u Cr­noj Go­ri i una­pre­đe­nje na­ci­o­nal­nog si­ste­ma za­šti­te od ra­do­na”, iz MORT-a na­vo­de da su za­vr­še­na is­pi­ti­va­nja, ana­li­zi­ra­ni i si­ste­ma­ti­zo­va­ni po­da­ci, iz­ra­đe­ne ra­don­ske ma­pe i dr.
– U pe­ri­o­du ja­nu­ar-de­cem­bar pro­šle go­di­ne kva­li­tet­no su i na vri­je­me re­a­li­zo­va­ne ak­tiv­no­sti pro­jek­ta, osim in­sta­la­ci­je opre­me za ra­don­sku ka­li­bra­ci­o­nu la­bo­ra­to­ri­ju u Za­vo­du za me­tro­lo­gi­ju i od­go­va­ra­ju­će eks­pert­ske mi­si­je, zbog ka­šnje­nja ten­de­ra (MA­AE) i mi­ni­star­stvu.
U okvi­ru dru­gog pro­jek­ta, u sa­rad­nji sa Mi­ni­star­stvom pro­svje­te, ka­ko na­vo­de, usta­no­vljen je ko­na­čan broj uči­o­ni­ca, kan­ce­la­ri­ja i osta­lih pro­sto­ri­ja u pri­ze­mlji­ma vas­pit­no-obra­zov­nih usta­no­va, u ko­ji­ma je po­sta­vlje­no ukup­no 4.436 pa­siv­nih do­zi­me­ta­ra ra­do­na sa de­tek­to­ri­ma CR-39. To­me je, ka­ko pre­ci­zi­ra­ju, pret­ho­di­la iz­ra­da pro­to­ko­la za mje­re­nje ra­do­na i upit­ni­ka ko­ji­ma se de­talj­no opi­su­ju sve ka­rak­te­ri­sti­ke objek­ta i pro­sto­ri­ja u ko­ji­ma se vr­ši mje­re­nje, kao i in­struk­ci­je o to­me na ko­ji na­čin je bi­lo po­treb­no ko­rekt­no po­pu­ni­ti upit­nik.
– De­tek­to­ri su bi­li iz­la­ga­ni to­kom ci­je­le škol­ske 2016/2017. go­di­ne i oni su sre­di­nom ju­la po­sla­ti u la­bo­ra­to­ri­ju na oči­ta­va­nje, ko­ja se na­la­zi u Ma­đar­skoj. Oče­ku­je se da se do kra­ja go­di­ne oči­ta­ju re­zul­ta­ti, po­sli­je če­ga će usli­je­di­ti nji­ho­va ob­ra­da i ana­li­za, o če­mu će jav­nost bi­ti bla­go­vre­me­no in­for­mi­sa­na – sa­op­šti­li su „Da­nu” iz MORT-a.
Ka­ko do­da­ju, us­po­sta­vlje­na je ba­za po­da­ta­ka o kon­cen­tra­ci­ja­ma ak­tiv­no­sti ra­do­na u bo­ra­vi­šnim pro­sto­ri­ja­ma (sta­no­va/ku­ća), o ka­rak­te­ri­sti­ka­ma zgra­da u ko­ji­ma se ti sta­no­vi na­la­ze i o dru­gim pa­ra­me­tri­ma re­le­vant­nim za kon­cen­tri­sa­nje ra­do­na u nji­ma.
A.O.