PET­NjI­CA - Pred­sjed­nik op­šti­ne Pet­nji­ca Sa­mir Ago­vić na­ja­vio je ju­če da će se, u ci­lju ja­ča­nja ve­za sa ise­lje­ni­ci­ma, u okvi­ru lo­kal­ne upra­ve usko­ro ot­vri­ti kan­ce­la­ri­ja za rad sa di­ja­spo­rom. On je ka­zao da će otva­ra­nje kan­ce­la­ri­je da­ti pod­sti­caj re­a­li­za­ci­ji zna­čaj­nih pro­je­ka­ta i in­sti­tu­ci­o­nal­nom po­ve­zi­va­nju sa za­vi­čaj­nim udru­že­nji­ma i or­ga­ni­za­ci­ja­ma u ino­stran­stvu. Na­gla­sio je da će po­me­nu­ta kan­ce­la­ri­ja, iz­me­đu osta­log, ima­ti za­da­tak da do­dat­no mo­ti­vi­še lju­de iz Bi­ho­ra, ko­ji se na­la­ze na pri­vre­me­nom ra­du u ino­stran­stvu, da in­ve­sti­ra­ju u svoj za­vi­čaj.
-Od for­mi­ra­nja op­šti­ne ak­ce­nat smo sta­vi­li smo na us­po­sta­vlja­nje što bo­lje sa­rad­nje s na­šim broj­nim ise­lje­ni­ci­ma ko­ji se na­la­ze na pri­vre­me­nom ra­du u ino­stran­stvu. Ta­ko smo si­ste­ma­ti­za­ci­jom pred­vi­dje­li da, u okvi­ru lo­kal­ne upra­ve, for­mi­ra­mo kan­ce­la­ri­ju za rad s di­ja­spo­rom. U tom prav­cu smo oba­vi­li pri­prem­ne rad­nje. Pro­blem nam je pred­sta­vljao ne­do­sta­tak pro­sto­ra, ali iz­grad­njom no­ve zgra­de Op­šti­ne i to pi­ta­nje će bi­ti ri­je­še­no na od­go­va­ra­ju­ći na­čin. To je do­bar sig­nal za na­šu broj­nu di­ja­spo­ru ko­ja će, si­gu­ran sam, kao i do­sad pru­ži­ti ne­se­bič­nu po­moć u ci­lju re­a­li­za­ci­je ka­pi­tal­nih pro­je­ka­ta ko­ji da­ju šan­su za po­kre­ta­nje bi­zni­sa i otva­ra­nje no­vih rad­nih mje­sta – na­gla­sio je Ago­vić.On je pod­sje­tio da je u mi­nu­lom pe­ri­o­du kon­sti­tu­i­san i Sa­vjet za eko­nom­ski raz­voj Op­šti­ne Pet­nji­ca ko­ji či­ne pred­stav­ni­ci lo­kal­ne upra­ve i lju­di iz ino­stran­stva.
-Pet­nji­ca je pr­va op­šti­na u Cr­noj Go­ri ko­ja je for­mi­ra­la jed­no ova­ko ti­je­lo. Taj po­tez već je dao vi­dlji­ve re­zul­ta­te. Za­hva­lju­ju­ći ovom sa­vje­tu kon­kre­ti­zo­va­li smo broj­ne raz­voj­ne ide­je či­ja će re­a­li­za­ci­ja do­ni­je­ti ko­rist svim gra­đa­ni­ma - is­ta­kao je Ago­vić.
Ka­zao je da je ne­ko­li­ko za­vi­čaj­nih udru­že­nja u Luk­sem­bur­gu po­sti­glo do­go­vor da se for­mi­ra Fond za po­moć Pet­nji­ci i da je to po­tvr­da da Bi­hor­ci u ino­stran­stvu ne za­bo­ra­vlja­ju svoj za­vi­čaj.
-Lju­di ko­ji ži­ve u Luk­sem­bur­gu od­lu­či­li su da for­mi­ra­ju Fond za raz­voj Pet­nji­ce. Sred­sta­va iz tog fon­da strikt­no se usmje­ra­va­ju za re­a­li­za­ci­ju raz­voj­nih pro­je­ka­ta. Na taj na­čin se že­li pod­sta­ći raz­voj bi­zni­sa, što će ini­ci­ra­ti otva­ra­nje no­vih rad­nih mje­sta ko­ja tre­nut­no naj­vi­še ne­do­sta­ju Pet­nji­ci- na­gla­sio je Ago­vić.
On je ka­zao da se iskre­no na­da da će i nad­le­žne dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je da­ti još ve­ći do­pri­nos da se, uz po­moć di­ja­spo­re, re­sur­si op­šti­ne Pet­nji­ca sta­ve u funk­ci­ju raz­vo­ja. Ka­zao je da je uvje­ren da će i Mi­ni­star­stvo vanj­skih po­slo­va, kao i cr­no­gor­ska kon­zu­lar­na pred­stav­ni­štva u ino­stran­stvu, u skla­du sa no­vim Za­ko­nom o di­ja­spo­ri, da­ti pu­ni do­pri­nos re­a­li­za­ci­ji za­mi­šlje­nih pla­no­va.
-Na­ša di­ja­spo­ra se uvi­jek oda­zi­va­la ak­ci­ja­ma po­mo­ći Pet­nji­ci. To su ra­di­li lju­di ko­ji su ro­đe­ni ov­dje i ko­ji do­bro zna­ju ko­li­ko je ži­vot na na­šim pro­sto­ri­ma te­žak i mu­ko­tr­pan. Sad na­šu di­ja­spo­ru pre­po­zna­je­mo i po mla­dim lju­di­ma iz tre­će ge­ne­ra­ci­je ko­ji se i na Za­pa­du uspje­šno ba­ve raz­li­či­tim po­slo­vi­ma. Ta ge­ne­ra­ci­ja mo­žda ne­ma do­volj­no emo­ci­ja pre­ma Bi­ho­ru kao nji­ho­vi oče­vi i dje­do­vi, ali ima iz­u­zet­no is­tan­čan osje­ćaj za bi­znis. Ti mla­di lju­di pre­po­zna­ju Pet­nji­cu kao pod­ruč­je gdje bi mo­gli da ulo­že svoj ka­pi­tal i raz­vi­ju do­bar po­sao. Me­đu­tim, oni od nas tra­že da po­bolj­ša­mo in­fra­struk­tu­ru i po­slov­ni am­bi­jent. Za­to oče­ku­jem da će nam i nad­le­žne dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je, ona­ko ka­ko su to i na­ja­vi­le, i da­lje pru­ži­ti kon­kret­nu po­moć – za­klju­čio je Ago­vić.
D.J.


Eko­nom­sko ja­ča­nje za­u­sta­vlja ise­lja­va­nje

Pre­no­se­ći is­ku­stva iz raz­vi­je­ni­jih ze­ma­lja, Pet­nji­ča­ni ko­ji ži­ve u ino­stran­stvu tvr­de da je je­di­ni re­cept za za­u­sta­vlja­nje od­li­va sta­nov­ni­štva sa pro­sto­ra Bi­ho­ra stva­ra­nje od­go­va­ra­ju­ćih uslo­va za ži­vot. Is­ti­ču da je za ta­ko ne­što neo­p­hod­no uve­za­ti broj­ne či­ni­o­ce od ljud­skih re­sur­sa i pri­rod­nih po­ten­ci­ja­la, pa do po­li­tič­ke vo­lje dr­ža­ve i že­lje in­ve­sti­to­ra da ula­žu u ove kra­je­ve.
-Mi či­ni­mo ve­li­ke na­po­re ka­ko bi­smo po­mo­gli za­vi­ča­ju. Me­đu­tim, neo­p­hod­no je pred­u­ze­ti do­dat­ne od­go­va­ra­ju­će mje­re ka­ko bi se ba­rem dje­li­mič­no za­u­sta­vi­la iz­ra­že­na mi­gra­ci­ja sta­nov­ni­šta­va. Za ta­ko ne­što ni­je do­volj­na sa­mo po­moć di­ja­spo­re. Tu dr­ža­va mo­ra da od­i­gra glav­nu ulo­gu, na na­čin što će opre­dje­lji­va­ti znat­no vi­še sred­sta­va za re­a­li­za­ci­ju ka­pi­tal­nih pro­je­ka­ta i otva­ra­nje no­vih rad­nih mje­sta. Svi za­jed­no mo­ra­mo shva­ti­ti da su Pet­nji­ča­ni od­la­zi­li u ne­ke dru­ge kra­je­ve zbog te­ških uslo­va za ži­vot – po­ru­či­li su ise­lje­ni­ci iz Luk­sem­bur­ga.