Zbog ne­pre­ci­zno­sti Za­ko­na o iz­vr­še­nju i obez­bje­đe­nju, jav­ni iz­vr­ši­te­lji mo­gu da ra­di na­pla­te od­re­đe­nog du­ga, a na osno­vu za­htje­va po­vje­ri­la­ca rje­še­njem o iz­vr­še­nju ob­u­hva­te, od­no­sno blo­ki­ra­ju kom­plet­nu po­kret­nu i ne­po­kret­nu imo­vi­nu du­žni­ka i da mu isto­vre­me­no blo­ki­ra­ju pri­ma­nja u svim ban­ka­ma u Cr­noj Go­ri, čak i ka­da je dug zna­čaj­no ma­nji u od­no­su na vri­jed­nost imo­vi­ne, od­no­sno pri­ma­nja du­žni­ka.
Ta­ko­đe, ka­ko je ka­zao „Da­nu” Vi­dak Lat­ko­vić, pred­sjed­nik Iz­vr­šnog od­bo­ra Ko­mo­re jav­nih iz­vr­ši­te­lja, ko­ji je iz­vr­ši­telj za pod­ruč­je Osnov­nog su­da u Ce­ti­nju, Za­kon o iz­vr­še­nju i obez­bje­đe­nju ne pro­pi­su­je mi­ni­mal­nu vi­si­nu po­tra­ži­va­nja da bi se od­re­di­lo i spro­ve­lo iz­vr­še­nje, pa je za­to mo­gu­će da se iz­vr­še­nje po­kre­ne i za je­dan cent.
Advo­kat Ve­se­lin Ra­du­lo­vić po­ja­snio je da se iz­vr­še­nje mo­že spro­vo­di­ti na ak­ci­ja­ma, ne­kret­ni­na­ma, po­kret­nim stva­ri­ma, kao i nov­ča­nim sred­stvi­ma, ali iz­vr­ši­telj i sud mo­ra­ju da vo­de ra­ču­na o na­če­lu sra­zmjer­no­sti.
– Iz­vr­še­nje bi tre­ba­lo da se spro­vo­di na na­čin ko­ji je naj­po­volj­ni­ji za du­žni­ka, a to je naj­če­šće blo­ka­da nov­ča­nih sred­sta­va ka­ko bi se iz­mi­rio dug. Uko­li­ko se na taj na­čin po­tra­ži­va­nje ne mo­že dje­li­mič­no ili u cje­lo­sti na­pla­ti­ti, po­vje­ri­o­cu osta­je mo­guć­nost da na­mi­re­nje tra­ži na ne­ki od dru­gih na­či­na, ali se pri to­me mo­ra vo­di­ti ra­ču­na o na­če­lu sra­zmjer­no­sti. Ako ne­ko ima nov­ča­na sred­stva ili imo­vi­nu, ko­jom mo­že da se iz­mi­ri dug, ne bi bi­lo za­ko­ni­to da se ta­kvom li­cu blo­ki­ra ne­po­kret­na imo­vi­na, stan tili ku­ća – re­kao je Ra­du­lo­vić.
On na­gla­ša­va da ka­da ni­je mo­gu­će dug na­pla­ti­ti od nov­ča­nih sred­sta­va du­žni­ka, jav­ni iz­vr­ši­telj po za­ko­nu ima ovla­šće­nje da od nad­le­žnih or­ga­na, ali i od sa­mog du­žni­ka tra­ži da mu se do­sta­ve po­da­ci o imo­vi­ni du­žni­ka.
– Na­kon pri­ba­vlja­nja tih po­da­ta­ka, iz­vr­ši­telj bi tre­ba­lo da od­re­đe­na po­tra­ži­va­nja na­mi­ri ru­ko­vo­de­ći se na­če­lom sre­zmjer­no­sti. Ne bi bi­lo za­ko­ni­to uko­li­ko bi iz­vr­ši­telj pri­hva­tio pred­log da blo­ki­ra kom­plet­nu imo­vi­nu du­žni­ka, bez pret­hod­ne pro­cje­ne na ko­ji na­čin mo­že da se na­pla­ti dug – re­kao je on.
Ra­du­lo­vić sma­tra da ni­je­su po za­ko­nu si­tu­a­ci­je u ko­ji­ma iz­vr­ši­te­lji zbog na­pla­te du­ga, rje­še­njem o iz­vr­še­nju blo­ki­ra­ju kom­plet­nu imo­vi­nu du­žni­ka, te da bi su­do­vi o to­me mo­ra­li da vo­de ra­ču­na.
– Za­kon da­je iz­vr­ši­te­lju mo­guć­nost da spro­ve­de iz­vr­še­nje na efi­ka­san na­čin, ali da se, na­rav­no, pri to­me vo­di ra­ču­na da se du­žnik ne op­te­re­ću­je vi­še ne­go što je neo­p­hod­no da bi se na­mi­ri­lo po­tra­ži­va­nje po­vje­ri­o­ca – ka­zao je Ra­du­lo­vić.
Lat­ko­vić je sa­op­štio da su stran­ke i tre­ća li­ca u pro­šloj go­di­ni pod­ni­je­li 25 pri­tu­žbi na rad jav­nih iz­vr­ši­te­lja, što u Ko­mo­ri, ka­ko je ka­zao, ocje­nju­ju kao pri­hva­tljiv broj, ima­ju­ći u vi­du da se to­kom go­di­ne ra­di na vi­še od 70. 000 no­vih pred­me­ta.
– Naj­ve­ći broj pod­ne­se­nih pri­tu­žbi se oci­je­ne kao neo­sno­va­ne, dok se za ma­nji broj po­kre­ne dis­pci­plin­ski po­stu­pak. Ta­ko je u pro­šloj go­di­ni vo­đe­no ukup­no se­dam di­sci­plin­skih po­stu­pa­ka i u svi­ma je utvr­đe­no da su jav­ni iz­vr­ši­te­lji po­či­ni­li od­re­đe­ne ne­pra­vil­no­sti u ra­du. Ovo ujed­no uka­zu­je da stran­ke u po­stup­ku tre­ba da ima­ju po­vje­re­nje u Mi­ni­star­stvo prav­de i Ko­mo­ru jav­nih iz­vr­ši­te­lja, kao in­sti­tu­ci­je ko­je vr­še nad­zor nad ra­dom jav­nih iz­vr­ši­te­lja i u sva­koj pri­li­ci ka­da se pri­tu­žba oci­je­ni osno­va­nom po­kre­će se di­sci­plin­ski po­stu­pak. U pro­šloj go­di­ni su ta­ko dva jav­na iz­vr­ši­te­lja raz­ri­je­še­na usled utvr­đe­nih ne­za­ko­ni­to­sti u ra­du i na lič­ni za­htjev. Sto­ga, mo­že se oče­ki­va­ti po­ja­ča­ni nad­zor u na­red­nom pe­ri­o­du ka­ko bi se spri­je­či­le mo­gu­će ne­pra­vil­no­sti u ra­du, a sve u ci­lju za­šti­te stra­na­ka u po­stup­ku i ja­ča­nja po­vje­ra­nja u ovu jav­nu slu­žbu – na­veo je Lat­ko­vić.
Upi­tan ko­li­ki je naj­ma­nji iz­nos du­ga za ko­ji iz­vr­ši­telj mo­že da do­ne­se rje­še­nje o iz­vr­še­nju, on je ka­zao da taj za­kon ne pro­pi­su­je mi­ni­mal­nu vi­si­nu po­tra­ži­va­nja da bi se od­re­di­lo i spro­ve­lo iz­vr­še­nje.
– Rje­še­nje o iz­vr­še­nju mo­gu­će je po­kre­nu­ti i za je­dan cent – na­veo je on.J.V.


Po­vje­ri­lac mo­že da bi­ra na­čin na­pla­te

Ko­men­ta­ri­šu­ći slu­ča­je­ve po­put rje­še­nja jav­nog iz­vr­ši­te­lja ko­jim je blo­ki­ra­na kom­plet­na po­kret­na i ne­po­kret­na imo­vi­na i pri­ho­di ma­njin­skom ak­ci­o­na­ru PKB-a Mir­ku Bu­la­ji­ću zbog du­ga za sud­ske tro­ško­ve od 375 eura, Lat­ko­vić je ka­zao da je ZIO pro­pi­sao da će se iz­vr­še­nje spro­ve­sti sred­stvi­ma i na pred­me­ti­ma ko­ji su na­ve­de­ni u pred­lo­gu za iz­vr­še­nje.
– Za­kon je iz­vr­šnom po­vje­ri­o­cu dao ovla­šće­nje da bi­ra sred­stva i pred­me­te iz­vr­še­nja, osim uko­li­ko isti ni­je ovla­stio jav­nog iz­vr­ši­te­lja da iz­vr­še­nje spro­ve­de na naj­cje­lis­hod­ni­ji na­čin za na­mi­re­nje po­tra­ži­va­nja. Ta­ko­đe, u čl 157 ZIO se na­vo­di da jav­ni iz­vr­ši­telj mo­že od­re­di­ti da se iz­vr­še­nje spro­ve­de na dru­goj ne­po­kret­no­sti, a ne na onoj na ko­joj je iz­vr­šni po­vje­ri­lac pred­lo­žio iz­vr­še­nje ili čak na dru­gom sred­stvu iz­vr­še­nja, ako po­sto­ji znat­na ne­sra­zmje­ra iz­me­đu vri­jed­no­sti ne­po­kret­no­sti i iz­no­sa po­tra­ži­va­nja, a dru­ga ne­po­kret­nost ili sred­stvo iz­vr­še­nja su do­volj­ni za ostva­ri­va­nje po­tra­ži­va­nja. Upra­vo u ovoj od­red­bi je sa­dr­ža­no tzv. na­če­lo sra­zmjer­no­sti ko­je oba­ve­zu­je jav­nog iz­vr­ši­te­lja da vo­di ra­ču­na o vri­jed­no­sti pred­me­ta iz­vr­še­nja i vi­si­ni po­tra­ži­va­nja. Me­đu­tim, uko­li­ko se do­go­di, što je naj­če­šća si­tu­a­ci­ja da iz­vr­šni du­žnik ne­ma nov­ča­nih sred­sta­va na ra­ču­nu u od­re­đe­nom vre­men­skom pe­ri­o­du, da mu je za­ra­da ili dru­go re­dov­no pri­ma­nje već ob­u­sta­vlje­no po dru­gim osno­va­ma, da ne­ma po­kret­nih stva­ri ili dru­ge imo­vi­ne, ta­da se pri­stu­pa spro­vo­đe­nju iz­vr­še­nja i na ne­po­kret­no­sti­ma kao je­di­noj imo­vi­ni. Kod ova­kvih si­tu­a­ci­ja, iako iz­vr­šni du­žnik do­la­zi u ve­o­ma te­šku ma­te­ri­jal­nu si­tu­a­ci­ju zbog gu­bit­ka ne­po­kret­no­sti, mo­ra se ima­ti u vi­du i prav­ni in­te­res iz­vr­šnog po­vje­ri­o­ca ko­me se ne­što du­gu­je i ko­ji ne­ma dru­gog na­či­na osim opi­sa­nog da svo­je po­tra­ži­va­nje na­mi­ri. Iz prak­se mo­gu re­ći da uvi­jek ka­da po­sto­ji vo­lja na stra­ni du­žni­ka da ri­je­ši svoj pro­blem, si­gur­no po­sto­ji i vo­lja kod po­vje­ri­o­ca da mu iza­đe u su­sret. Sa dru­ge stra­ne, ima­te če­sto si­tu­a­ci­je u ko­ji­ma je du­žnik pot­pu­no ne­za­in­te­re­so­van za rje­ša­va­nje pro­ble­ma – re­kao je Lat­ko­vić.