Pi­še: Jo­vo Pe­jo­vić


Odav­no je po­zna­to da u dr­ža­va­ma gdje su na vla­sti to­ta­li­tar­ni re­ži­mi taj­ne slu­žbe kao nji­ho­vo re­pre­siv­no oru­đe ima­ju za­da­tak kon­tro­le i spro­vo­đe­nja te­ro­ra nad na­ro­dom. One okrut­no spro­vo­de vo­lju vla­da­ju­ćih re­ži­ma ra­di ukla­nja­nja po­li­tič­kih pro­tiv­ni­ka. Ri­ječ „te­ro­ri­sta“ se ne pri­mje­nju­je na po­li­caj­ce i agen­te taj­nih slu­žbi ko­ji spro­vo­de dr­žav­nu re­pre­si­ju ne­go na one ko­ji se pro­ti­ve dik­ta­tu­ri. Da je Cr­na Go­ra kla­sič­na po­li­cij­ska dr­ža­va, ne­dvo­smi­sle­no po­tvr­đu­je či­nje­ni­ca da su naj­i­stak­nu­ti­ji funk­ci­o­ne­ri MUP-a i dr­žav­ne bez­bjed­no­sti oko­sni­ca svih vla­da. Do­bro upu­će­ni ka­žu da taj­na po­li­ci­ja kao kič­ma dik­ta­tu­re ovog re­ži­ma go­di­na­ma pri­ku­plja po­dat­ke o gra­đa­ni­ma i dr­ži pod ne­po­sred­nom kon­tro­lom na de­se­ti­ne hi­lja­da do­u­šni­ka, age­na­ta i sa­rad­ni­ka. Na de­se­ti­ne hi­lja­da gra­đa­na Cr­ne Go­re je di­rekt­no ili in­di­rekt­no ošte­će­no dje­lo­va­njem re­pre­siv­nog apa­ra­ta dr­ža­ve. Kr­va­ve taj­ne slu­žbe bez­bjed­no­sti su di­rekt­no od­go­vor­ne za neo­t­kri­va­nje isti­ne o broj­nim ubi­stvi­ma, na­si­lje i kri­mi­nal­ne rad­nje ko­je su obi­lje­ži­le go­di­ne vla­da­vi­ne ak­tu­el­nog re­ži­ma. Dok se te slu­žbe ne de­mon­ti­ra­ju i dok se ne ot­kri­je ko su nji­ho­vi uba­če­ni lju­di u opo­zi­ci­o­nim re­do­vi­ma, Cr­na Go­ra će bi­ti le­glo kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je i dr­ža­va u ko­joj se ži­vi pod ne­vi­đe­nim te­ro­rom i stra­hom zbog ko­jeg se gra­đa­ni de­ce­ni­ja­ma ne smi­ju slo­bod­no iz­ja­sni­ti na iz­bo­ri­ma.
Naj­no­vi­ja pr­lja­va kam­pa­nja ko­ju po­li­cij­ski re­žim vo­di pro­tiv De­mo­krat­skog fron­ta, uz pri­mi­ti­vi­zam i la­žlji­vost po­je­di­nih me­di­ja, gra­đa­ni­ma tre­ba da po­slu­ži za na­uk da ko­nač­no raz­lu­če ko se iskre­no bo­ri za in­te­re­se Cr­ne Go­re i nje­nih gra­đa­na. Odav­no je po­zna­to da je naj­mu­dri­je po­dr­ža­ti onu po­li­tič­ku or­ga­ni­za­ci­ju ko­ju ko­rum­pi­ra­na, de­struk­tiv­na i la­žlji­va vlast naj­vi­še na­pa­da, a Cr­na Go­ra do­bro zna ko je me­ta re­ži­ma.
Po­pu­li­stič­ka po­li­ti­ka Mi­la Đu­ka­no­vi­ća je do­bro po­zna­ta. Nje­go­vi naj­bli­ži sa­rad­ni­ci se ne po­na­ša­ju dru­ga­či­je od svog še­fa. Da li po nje­go­vom na­lo­gu ili imi­ti­ra­ju­ći nje­ga oni či­ne sve da mu se do­dvo­re, po­ni­ža­va­ju­ći na taj na­čin i se­be i Cr­nu Go­ru. Mi ko­ji smo go­di­na­ma pri­sut­ni na opo­zi­o­ci­o­noj sce­ni vr­lo do­bro zna­mo šta je sve re­žim spre­man da uči­ni da sa­ču­va vlast. U svje­žem su nam sje­ća­nju sve iz­bor­ne kra­đe, pri­ti­sci i ucje­ne ko­je je re­žim spro­vo­dio nad gra­đa­ni­ma, na­ro­či­to one iz ‛98 go­di­ne pro­šlog vi­je­ka ka­da je Ve­se­lin Ve­ljo­vić sa svo­jim spe­ci­jal­ci­ma blo­ki­rao pri­laz cen­tra­li SNP-a i one­mo­gu­ćio čla­no­vi­ma bi­rač­kih od­bo­ra da pre­da­ju za­pi­sni­ke sa bi­rač­kih mje­sta u sje­di­šte par­ti­je. Pri­pad­ni­ci slu­žbe dr­žav­ne bez­bjed­no­sti su i na dan odr­ža­va­nja ne­dav­nih iz­bo­ra pa­tro­li­ra­li is­pred bi­rač­kih mje­sta. Zbog sve­ga na­ve­de­nog gra­đa­ni Cr­ne Go­re mo­ra­ju zna­ti da sa­mo pri­stup do­ku­men­ti­ma taj­nih slu­žbi do kra­ja mo­že de­mi­sti­fi­ko­va­ti pri­ro­du ovog re­ži­ma, me­ha­ni­zme i žr­tve nji­ho­ve re­pre­si­je. I ne sa­mo u po­sled­njih 27 go­di­na ne­go i ra­ni­je jer, ka­ko mi u raz­go­vo­ru na ovu te­mu re­če sta­ri re­vo­lu­ci­o­nar, i u nje­go­vo vri­je­me je u sva­kom mje­stu bi­lo po ne­ko­li­ko špi­ju­na, a da jed­ni za dru­ge ni­je­su zna­li.
Zlo­či­ni taj­nih slu­žbi nad vla­sti­tim na­ro­dom se mo­ra­ju raz­ot­kri­ti ako že­li­mo istin­ski za­ko­ra­či­ti u bu­duć­nost. Cr­na Go­ra mo­ra sa­zna­ti isti­nu o broj­nim do­ga­đa­ji­ma ko­je su taj­ne slu­žbe re­ži­ra­le da bi upo­tri­je­bi­le si­lu nad svo­jim gra­đa­ni­ma. Ko­nač­no mo­ra­mo sa­zna­ti ko su na­še kom­ši­je i po­zna­ni­ci, špi­ju­ni na ra­du kod taj­ne po­li­ci­je i ko­ji su to kva­li­te­ti ko­ji su ih pre­po­ru­či­li da mo­gu da­va­ti ocje­ne o ča­snim lju­di­ma. Mo­ra se ko­nač­no sa­zna­ti pu­na isti­na o to­me ko je sve bio u od­re­di­ma ba­ti­na­ša ob­u­čen u uni­for­me po­li­ci­je i ko­li­ko je me­đu nji­ma bi­lo stra­nih pla­će­ni­ka i do­ma­ćih kri­mi­na­la­ca.
Ta­kvom po­li­cij­skom re­pre­si­jom sta­nje du­ha cr­no­gor­skog bi­rač­kog ti­je­la je po­sta­lo ja­ko slo­že­no. U nje­mu ne­ma ni­ka­kve smi­sle­ne ra­ci­o­nal­no­sti. To sta­nje je te­ško lo­gič­ki ob­ja­sni­ti po­sli­je 27 go­di­na auto­ri­tar­ne ti­ra­ni­je. Pi­tam se da li je mo­gu­će ta­mo gdje bi­ra­či mi­sle o svom in­te­re­su glas da­va­ti ova­kvom re­ži­mu? Na­rav­no da po­sle­di­ca to­ga le­ži u či­nje­ni­ci da je taj­na po­li­ci­ja u Cr­noj Go­ri kla­sič­na po­li­tič­ka po­li­ci­ja ko­ja ima za­da­tak da pra­ti i pro­ga­nja pro­tiv­ni­ke re­ži­ma.
Da li gra­đa­ni Cr­ne Go­re svje­sno gla­sa­ju za tu i ta­kvu Cr­nu Go­ru? Si­gu­ran sam da NE. Ka­da bi­smo ana­li­zi­ra­li bi­o­gra­fi­je onih ko­ji po­dr­ža­va­ju vlast, ne­dvo­smi­sle­no bi­smo do­šli do po­da­ta­ka da su me­đu nji­ma i na­ma do­bro po­zna­ti sit­ni i ve­li­ki kri­mi­nal­ci. Zna se i zbog če­ga jer su pod okri­ljem re­ži­ma si­gur­ni da im ni­ko ne mo­že one­mo­gu­ći­ti da če­ru­pa­ju Cr­nu Go­ru. Za­to se opo­zi­ci­o­na bor­ba za de­mo­krat­sku smje­nu re­ži­ma že­li pred­sta­vi­ti kao bor­ba za ru­še­nje Cr­ne Go­re i da se ta­ko pa­žnja s nji­ho­vih ne­po­čin­sta­va pre­ba­ci na te­ren ko­ji naj­sna­žni­je uda­ra na pa­tri­ot­ska osje­ća­nja gra­đa­na.