Pod­go­ri­ča­nin Mi­ro Ra­de­vić op­tu­žio je Cen­tar za so­ci­jal­ni rad Pod­go­ri­ca za po­li­tič­ku dis­kri­mi­na­ci­ju, jer su mu uki­nu­li ma­te­ri­jal­no obez­bje­đenje po­ro­di­ce, iako je rad­no ne­spo­so­ban i ne­ma iz­vor pri­ma­nja. On je u iz­ja­vi za „Dan” ka­zao da sum­nja da je ostao bez so­ci­jal­ne po­mo­ći jer ni­je gla­sao za De­mo­krat­sku par­ti­ju so­ci­ja­li­sta (DPS) i to što je vi­še pu­ta uče­sto­vao u pro­te­sti­ma pro­tiv vla­sti ne­za­do­vo­ljan sta­njem u dr­ža­vi.
– So­ci­ja­lu su mi uki­nu­li tač­no pred iz­bo­re i ja sam od di­rek­to­ri­ce Cen­tra za so­ci­jal­ni rad Ane Sti­je­po­vić tra­žio ob­ja­šnje­nje, a ona mi je re­kla da je ne za­ni­mam i da idem u Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja. Za­lud sam išao i u mi­ni­star­stvo i pri­čao da ne­mam ni­šta od imo­vi­ne, kao što i ne­mam. Ni­je­su uva­ži­li to što bo­lu­jem od epi­lep­si­je i ne mo­gu da ra­dim, ali da bih pre­ži­vio i pre­hra­nio po­ro­di­cu mo­ram da ra­dim za dnev­ni­cu, pa ako na­đem ka­kav po­sao do­bro je – ka­že Ra­de­vić.
On is­ti­če da ima že­nu i si­na, ko­ji su ta­ko­đe ne­za­po­sle­ni, a ta­ko­đe su hap­še­ni zbog uče­šća u pro­te­sti­ma pro­tiv vla­sti.
– Ni­šta ne­mam od imo­vi­ne i pri­ho­da. Sve što ima­mo od ove dr­ža­ve su hap­še­nja, jer smo pro­te­sto­va­li sa Mar­kom Mi­la­či­ćem ne­za­do­volj­ni sta­njem u dr­ža­vi. Ne­mam ima­nja ni auta, ali me­ne ne sle­du­je ni­šta. Bo­ga­ta­ši u dr­ža­vi do­bi­ja­ju so­ci­jal­nu po­moć, a za si­ro­ti­nju ne­ma ni­šta. Znam za lju­de ko­ji ima­ju auta, ku­će, ima­nja, ali ne­ka­ko do­bi­ja­ju so­ci­jal­nu po­moć. Sve su pri­li­ke da su oni po­li­tič­ki po­dob­ni, za raz­li­ku od me­ne – sma­tra Ra­de­vić.
On na­vo­di da ovo ni­je pr­vi put da ga vlast pro­go­ni.
– Ga­si­li su mi stru­ju, po­ku­ša­li su da sru­še ku­ću u ko­joj ži­vi­mo. Ra­ni­je ka­da sam do­bio so­ci­jal­nu po­moć pri­lo­žio sam iste pa­pi­re ko­je imam i sa­da, ni­šta se ni­je pro­mi­je­ni­lo, ali su od­lu­či­li da mi us­kra­te i to ma­lo si­ro­ti­nje da bi vi­še ima­li za svo­je sled­be­ni­ke – ogor­čen je Ra­de­vić.
U rje­še­nju ko­jim se Ra­de­vi­ću uki­da ma­te­ri­jal­no obez­bje­đe­nje na­vo­di se da mu se to pra­vo ob­u­sta­vlja jer je spo­so­ban za rad. Pre­ci­zi­ra se da je Ra­de­vi­ću da­tu pra­vo na ma­te­ri­jal­no obez­bje­đe­nje na pe­ri­od od go­di­nu, ali mu ni­je pro­du­že­no iako ni­je na­šao za­po­sle­nje.
Da u dr­ža­vi ima nov­ca za so­ci­jal­na da­va­nja naj­si­ro­ma­šni­jim gra­đa­ni­ma svje­do­če broj­ni pri­mje­ri is­pla­te po­mo­ći li­ci­ma bli­skim vla­sti. Iz­me­đu osta­lih, jed­no­krat­na so­ci­jal­na po­moć „zbog te­ške ma­te­ri­jal­ne si­tu­a­ci­je“, is­pla­će­na je i vi­ce­gu­ver­ne­ru Cen­tral­ne ban­ke Ni­ko­li Fa­bri­su ko­jem je mje­seč­na za­ra­da ne­ko­li­ko hi­lja­da eura.
Ak­ci­ja za ljud­ska pra­va (HRA) za­tra­ži­la je od pre­mi­je­ra Du­ška Mar­ko­vi­ća i vr­hov­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca Ivi­ce Stan­ko­vi­ća da is­pi­ta­ju za­ko­ni­tost tro­še­nja 4,25 mi­li­o­na eura na ime „jed­no­krat­nih so­ci­jal­nih po­mo­ći“, ko­je su Vla­da i dru­gi bu­džet­ski ko­ri­sni­ci is­pla­ti­li kao po­mo­ći za li­je­če­nje, ško­lo­va­nje ili po­bolj­ša­nje ma­te­ri­jal­ne si­tu­a­ci­je od ja­nu­a­ra 2014. go­di­ne do ja­na­ra 2017.
M.S.


U mi­ni­star­stvu tvr­de da mo­že da ra­di

U Mi­ni­star­stvu ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja na­vo­de da je Ra­de­vi­ću pri­zna­to pra­vo na ma­te­ri­jal­no obez­bje­đe­nje do 31. ma­ja 2016. go­di­ne, na osno­vu po­sto­ja­nja spo­sob­no­sti za rad.
– Či­nje­ni­cu ne­spo­sob­no­sti za rad Cen­tar utvr­đu­je na osno­vu na­la­za, ocje­ne i mi­šlje­nja so­ci­jal­no-lje­kar­ske ko­mi­si­je. Na­i­me, pro­vo­ste­pe­na so­ci­jal­no-lje­kar­ska ko­mi­si­ja Mi­ni­star­stva ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja je na osno­vu ne­po­sred­nog pre­gle­da i uvi­da u me­di­cin­sku do­ku­men­ta­ci­ju u spi­si­ma pred­me­ta, na­la­zom, ocje­nom i mi­šlje­njem od 26. ma­ja 2015. go­di­ne utvr­di­la rad­nu ne­spo­sob­nost u tra­ja­nju od 1. ju­na 2015. do 31. ma­ja 2016. go­di­ne. R.M. je pod­nio za­htjev za pre­du­že­tak pra­va. Pr­vo­ste­pe­na so­ci­jal­no-lje­kar­ska ko­mi­si­ja Mi­ni­star­stva ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja je na osno­vu ne­po­sred­nog pre­gle­da i uvi­da u me­di­cin­sku do­ku­men­ta­ci­ju u spi­si­ma pred­me­ta, na­la­zom, ocje­nom i mi­šlje­njem od 31. ju­la 2016. go­di­ne, utvr­di­la da je ime­no­va­ni spo­so­ban za rad. Na osno­vu tog na­la­za Cen­tar za so­ci­jal­ni Pod­go­ri­ca do­nio je rje­še­nje i to 24. av­gu­sta 2016. go­di­ne da R.M. pre­sta­je pra­vo na ma­te­ri­jal­no obez­bje­đe­nje. Ime­no­va­ni je na na­ve­de­no rje­še­nje pod­nio žal­bu. I mi­šlje­nje dru­go­ste­pe­ne so­ci­jal­no-lje­kar­ske ko­mi­si­je od 21. de­cem­bra 2016. go­di­ne, ko­jim je utvr­đe­no da je ime­no­va­ni spo­so­ban za rad, je­ste da je ta ko­mi­si­ja sa­gla­sna sa na­la­zom, ocje­nom i mi­šlje­njem pro­ve­ste­pe­ne so­ci­jal­no-lje­kar­ske ko­mi­si­je. Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja je od­bi­lo žal­bu kao neo­sno­va­nu – na­vo­de u mi­ni­star­stvu.