Po­moć­nik se­kre­ta­ra za pla­ni­ra­nje i ure­đe­nje pro­sto­ra i za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne La­za­re­la Ka­le­zić is­ta­kla je, na okru­glom sto­lu Kli­mat­ske pro­mje­ne – šu­me, bi­o­di­ver­zi­tet, da je Glav­ni grad kroz iz­ra­du stra­te­gi­je o kli­mat­skim pro­mje­na­ma, pre­po­znao da po­sto­ji po­tre­ba da se svi uklju­či­mo u bor­bu pro­tiv tih po­ja­va te da tre­ba pred­u­ze­ti mje­re ko­je će do­pri­ni­je­ti kva­li­te­tu ži­vlje­nja. Mir­ja­na Iva­nov, iz Za­vo­da za hi­dro­me­te­ro­lo­gi­ju i se­i­zmo­lo­gi­ju, is­ta­kla je da su če­šće pri­sut­ne su­še ne­go ki­šne go­di­ne, što uslo­vlja­va i eks­trem­ne tem­pe­ra­tu­re. Ka­ko kli­ma po­sta­je sve to­pli­ja, ne­mi­nov­no do­la­zi do po­ra­sta tem­pe­ra­tu­re va­zdu­ha.
-Od de­ve­de­se­tih pa na da­lje oči­gled­no vi­di­mo da se ra­di o zna­čaj­nim sta­ti­stič­kim pro­mje­na­ma u tem­pe­ra­tu­ri - re­kla je Iva­nov.
Ona je za­klju­či­la da je uti­caj čo­vje­ka ja­san, te da su ljud­ske ak­tiv­no­sti do­mi­nan­tan uzrok za­gri­ja­va­nja.
Pla­ne­ta tre­ba da po­stig­ne sta­bi­li­zo­va­nje po­ra­sta glo­bal­ne pro­sječ­ne tem­pe­ra­tu­re na is­pod dva ste­pe­na Cel­zi­ju­sa sa na­po­ri­ma da se po­stig­ne 1,5 ste­pe­ni, oci­je­nio je Đor­đe Uli­kić, iz Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma. Uli­kić je oci­je­nio da bi sve iz­nad dva ste­pe­na Cel­zi­ju­sa zna­či­lo ka­ta­stro­fal­ne po­sle­di­ce po eko si­ste­me, lju­de, na­čin na­šeg ži­vo­ta.
Ran­ko Kan­ka­raš, iz Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vr­ede, se osvr­nuo na zna­čaj šu­ma u ur­ba­nim sre­di­na­ma, nji­hov raz­voj, kao i zna­čaj da se one odr­že, ali i na pro­mje­ne tem­pe­ra­tu­ra i pa­da­vi­na i nji­hov uti­caj na šum­ske eko­si­ste­me.
-Vi­so­ke tem­pe­ra­tu­re su oki­dač za šum­ske po­ža­re. Naj­ve­ći broj šum­kih po­ža­ra Cr­na Go­ra je ima­la u 2012. go­di­ni. Sma­nje­nje pa­da­vi­na ima­će zna­čaj­ne ne­ga­tiv­ne efek­te na­ro­či­to u po­gle­du zdrav­stve­nog sta­nja šu­ma - re­kao je Kan­ka­raš.
O uti­ca­ju kli­mat­skih pro­mje­na na bi­o­di­ver­zi­tet, na vr­ste, na ha­bi­ta­te, kao i na eko­si­ste­me, ali i o to­me na ko­ji na­čin tre­ba re­a­go­va­ti u ci­lju za­šti­te, go­vo­rio je Va­si­li­je Bu­ško­vić, iz Agen­ci­je za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne. On je uka­zao da je va­žno ra­di­ti na po­pu­la­ri­za­ci­ji od­no­sno pro­mo­vi­sa­nju ak­tiv­nih mje­ra za­šti­te.
Isme­tu Đo­kaj iz Grad­ske op­šti­ne Tu­zi je in­te­re­so­va­lo šta je sa ini­ci­ja­ti­vom da se ri­je­ka Ci­jev­na ko­nač­no pro­gla­si spo­me­ni­kom pri­ro­de. La­za­re­la Ka­le­zić je sa­op­šti­la da vje­ru­je da je pi­ta­nje da­na ka­da će se ova pri­ča za­vr­ši­ti na po­zi­ti­van na­čin. M.R.