Me­đu­na­rod­ni dan dje­te­ta, 20. no­vem­bar, u Cr­noj Go­ri oko 15.000 ma­li­ša­na do­če­ku­je u si­ro­ma­štvu, a is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju da je sva­ko tre­će di­je­te u na­šoj dr­ža­vi do­ži­vje­lo emo­tiv­no zlo­sta­vlja­nje, a sko­ro sva­ko če­tvr­to je bi­lo žr­tva fi­zič­kog ka­žnja­va­nja. Pre­ma po­sled­njim po­da­ci­ma Mon­sta­ta, u Cr­noj Go­ri ži­vi oko 150.000 dje­ce, što zna­či da sva­ko de­se­to ži­vi u si­ro­ma­štvu.
Da po­lo­žaj naj­mla­đe po­pu­la­ci­je ni­je na za­do­vo­lja­va­ju­ćem ni­vou po­ka­zu­ju i po­da­ci iz Na­ci­o­nal­nog pla­na ak­ci­je za dje­cu (NPAD) u ko­jem pi­še da je la­ni re­gi­stro­va­no 80 žr­ta­va fi­zič­kog na­si­lja i čak 169 emo­ci­o­nal­nog. Pre­ma po­da­ci­ma Uni­ce­fa, vi­še od po­la cr­no­gor­skog sta­nov­ni­štva, 55 od­sto, sma­tra da kod nas po­sto­ji na­si­lje nad dje­com. Za po­sled­njih 10 go­di­na re­gi­stro­va­no je oko 200 slu­ča­je­va sek­su­al­nog zlo­sta­vlja­nja i is­ko­ri­šća­va­nja dje­ce, ali još ne po­sto­ji re­gi­star pe­do­fi­la, ni­ti si­stem za nji­ho­vo pra­će­nje.
Žr­tve pe­do­fi­li­je u na­šoj dr­ža­vi bi­le su uz­ra­sta od če­ti­ri-pet go­di­na do 17 go­di­na, a tu­ži­la­štva su to­kom 2014. i 2015. do­bi­la se­dam kri­vič­nih pri­ja­va zbog sek­su­al­nog uz­ne­mi­ra­va­nja ma­lo­ljet­ni­ka.
Di­rek­to­ri­ca Ban­ke hra­ne Ma­ri­na Me­do­je­vić za „Dan” je ka­za­la da u si­ro­ma­štvu ži­vi vi­še dje­ce ne­go što je po­ka­za­lo is­tra­ži­va­nje Uni­ce­fa iz 2012. go­di­ne. Is­ti­če da će, vje­ro­vat­no, ma­li­ša­ni ko­ji ži­ve u si­ro­ma­štvu ka­sni­je bi­ti si­ro­ma­šni ro­di­te­lji, či­ja će dje­ca ta­ko­đe bi­ti si­ro­ma­šna, što mo­že pro­u­zro­ko­va­ti vi­še­ge­ne­ra­cij­ski ci­klus si­ro­ma­štva.
– Si­ro­ma­šne po­ro­di­ce ne mo­gu obez­bi­je­di­ti re­dov­ne obro­ke za dje­cu, ne mo­gu pla­ti­ti uži­nu za njih u ško­li, kao ni auto­bu­ski pre­voz. Če­šće ži­ve bez ek­trič­ne ener­gi­je. O na­bav­ci no­ve gar­de­ro­be i obu­će da i ne go­vo­ri­mo. Na­bav­ka škol­skog pri­bo­ra za ta­kve po­ro­di­ce je noć­na mo­ra – sma­tra Me­do­je­vi­će­va, do­da­ju­ći da si­ro­ma­šna dje­ca bi­va­ju us­kra­će­na za broj­ne stva­ri, što osta­vlja ve­li­ke po­sle­di­ce po nji­hov raz­voj, jer ne idu na eks­kur­zi­je, pro­sla­ve, tre­nin­ge, ni­ti na dru­ga oku­plja­nja vr­šnja­ka.
Upo­zo­ra­va da ne­re­dov­na i ne­kva­li­tet­na hra­na sla­bi zdra­vlje dje­ce, do­vo­di do lo­ši­jih re­zul­ta­ta u ško­li i od­u­sta­ja­nja od ško­lo­va­nja.
– Dječ­je si­ro­ma­štvo je ozbilj­na po­ja­va, a nje­go­ve po­sle­di­ce su do­ži­vot­ne – po­ru­ču­je Me­do­je­vi­će­va.
Iako Cr­na Go­ra ima za­ko­no­dav­ni okvir ko­ji dje­cu šti­ti od na­si­lja, psi­ho­log Rad­mi­la Stu­par Đu­ri­šić sma­tra da slo­va na pa­pi­ru do­bi­ja­ju na zna­ča­ju tek ka­da se is­po­štu­ju, a ne sa­mo ka­da po­sto­je.
– U sa­vre­me­nom do­bu, o dje­ci se ne vo­di ma­nje ra­ču­na, ali se to po­vr­šni­je ra­di. Mi, na pri­mjer, vo­di­mo ra­ču­na o to­me da su dje­ca či­sta i su­va, da ima­ju sve knji­ge i da su za njih or­ga­ni­zo­va­na pre­da­va­nja i na­sta­va, a mno­go ma­nje vo­di­mo ra­ču­na o na­či­nu na ko­ji dje­ca ko­mu­ni­ci­ra­ju. Ta­ko­đe, dje­ca su kon­stant­no bom­bar­do­va­na te­le­vi­zij­skim emi­si­ja­ma, spo­to­vi­ma sa ne­pri­mje­re­nim sa­dr­ža­ji­ma, a oni su kao ta­kvi, obra­sci po­na­ša­nja ko­je dje­ca vi­de. Uče­nje pu­tem uvi­đa­nja je­dan je od naj­o­snov­ni­jih obra­za­ca uče­nja po­na­ša­nja za uz­rast do 15-16 go­di­na. To zna­či – gle­dam i on­da po­na­vljam – iz­ja­vi­la je za „Dan” Stu­par Đu­ri­šić.M.S.


Sve­ča­nost po­vo­dom pra­zni­ka

Po­vo­dom Svjet­skog da­na pra­va dje­te­ta TC Ba­zar i Dje­či­ja igra­o­ni­ca Zu­ja­li­ca u Pod­go­ri­ci ugo­sti­li su ma­li­ša­ne iz Dje­či­jeg do­ma „Mla­dost” iz Bi­je­le.
- Naš po­zna­ti pje­snik Dra­gan Ra­du­lo­vić na­pi­sao je da „dje­ca ima­ju pra­vo da bu­du sreć­na dje­ca”, a ono što dje­cu či­ni sreć­nom su lju­bav i dru­že­nje, pa se na­da­mo da smo to da­nas omo­gu­ći­li na­šim dru­ga­ri­ma iz Bi­je­le – sa­op­šte­no je iz Ba­za­ra.


Uki­nu­ti PDV na hu­ma­ni­tar­nu hra­nu

Ma­ri­na Me­do­je­vić do­da­je da tre­ba po­ve­ća­ti iz­dva­ja­nja za naj­si­ro­ma­šni­je ka­ko bi se bo­lje po­mo­glo dje­ci. Sma­tra da je dru­štve­na bor­ba pro­tiv si­ro­ma­štva naj­dje­lo­tvor­ni­ja, ali i kva­li­tet­no obra­zo­va­nje i zdrav­stvo do­stup­no svi­ma, stva­ra­nje uslo­va za otva­ra­nje kva­li­tet­nih po­slo­va, po­di­za­nje iz­no­sa mi­ni­mal­ne pla­te, opo­re­zi­va­nje ka­pi­ta­la, za­po­šlja­va­nje i pra­ved­ni­ja ras­po­dje­la.