Pre­ma pre­li­mi­nar­nim po­da­ci­ma, ne­to pri­liv stra­nih di­rekt­nih in­ve­sti­ci­ja od ja­nu­a­ra do av­gu­sta iz­no­sio je 219,7 mi­li­o­na eura, što je za 54,6 od­sto ma­nje u po­re­đe­nju sa istim pe­ri­o­dom pro­šle go­di­ne, po­ka­zu­ju po­da­ci Cen­tral­ne ban­ke.
Uku­pan pri­liv stra­nih di­rekt­nih in­ve­sti­ci­ja iz­no­sio je 483,9 mi­li­o­na eura, dok je od­liv iz­no­sio 264,2 mi­li­o­na eura.
U for­mi vla­snič­kih ula­ga­nja ostva­ren je pri­liv od 176,5 mi­li­o­na eura, što či­ni 36,5 od­sto ukup­nog pri­li­va.
– U struk­tu­ri vla­snič­kih ula­ga­nja, 104,7 mi­li­o­na eura od­no­si­lo se na in­ve­sti­ci­je u pred­u­ze­ća i ban­ke, ili 21,6 od­sto ukup­nog ula­ga­nja, dok je pri­liv po osno­vu ula­ga­nja u ne­kret­ni­ne iz­no­sio 71,8 mi­li­o­na. Pri­liv SDI u for­mi in­ter­kom­pa­nij­skog du­ga iz­no­sio je 118,5 mi­li­o­na eura, što či­ni 24,5 od­sto ukup­nog pri­li­va. Pri­liv nov­ča­nih sred­sta­va po osno­vu po­vla­če­nja sred­sta­va re­zi­de­na­ta in­ve­sti­ra­nih u ino­stran­stvu iz­no­sio je 188,9 mi­li­o­na eura (39 od­sto ukup­nog pri­li­va) – na­ve­de­no je u bil­te­nu CBCG.
Uku­pan od­liv stra­nih di­rekt­nih in­ve­sti­ci­ja od ja­nu­a­ra do av­gu­sta iz­no­sio je 264,2 mi­li­o­na eura. Na­vo­di se da se naj­ve­ći dio od­no­sio na is­pla­tu di­vi­den­di jed­ne kom­pa­ni­je, dok je od­liv po osno­vu ula­ga­nja re­zi­de­na­ta u ino­stran­stvo iz­no­sio 14 mi­li­o­na.
Mi­loš Ko­na­tar (URA) sma­tra da su in­ve­sti­ci­je, ka­ko stra­ne, ta­ko i do­ma­će, neo­p­ho­dan pred­u­slov za eko­nom­ski rast i raz­voj.
– Po­ka­za­telj da je ove go­di­ne za čak 54,6 od­sto ma­nje di­rekt­nih stra­nih in­ve­sti­ci­ja u od­no­su na pret­hod­nu go­di­nu go­vo­ri da in­ve­sti­to­ri ne­ma­ju po­vje­re­nje u am­bi­jent ko­ji je kre­i­ra­la Vla­da Cr­ne Go­re. Ja­sno je da in­ve­sti­to­ri ne že­le da ula­žu u tr­ži­šte sla­bih in­sti­tu­ci­ja, op­te­re­će­no ko­rup­ci­jom i or­ga­ni­zo­va­nim kri­mi­na­lom. To je ono na šta go­di­na­ma upo­zo­ra­va­mo i glav­ni raz­log zbog če­ga ozbilj­ni in­ve­sti­to­ri u ši­ro­kom lu­ku za­o­bi­la­ze Cr­nu Go­ru. Upra­vo zbog to­ga su dr­ža­vi neo­p­hod­ne pro­mje­ne, stva­ra­nje ja­kih in­sti­tu­ci­ja i od­luč­na bor­ba pro­tiv ko­rup­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la – na­veo je on.
Ko­na­tar je uka­zao i da je do­dat­ni pro­blem me­to­do­lo­gi­ja ob­ra­ču­na stra­nih in­ve­sti­ci­ja u ko­je se ura­ču­na­va i in­te­r­kom­pa­nij­ski dug. Po me­to­do­lo­gi­ji MMF-a, ka­da po­ve­za­na li­ca odo­bre kre­dit jed­no dru­go­me, to se ne tre­ti­ra kao kre­dit ne­go kao stra­na di­rekt­na in­ve­sti­ci­ja, a u ve­li­kom bro­ju slu­ča­je­va taj kre­dit se otpi­su­je.
– In­ter­kom­pa­nij­ski dug u su­šti­ni i ni­je di­rekt­na stra­na in­ve­sti­ci­ja, a mi smo ga ra­ču­na­li i to čak u iz­no­su od 24,5 od­sto ukup­nog pri­li­va in­ve­sti­ci­ja. Da­kle, ve­li­ki pro­blem je to što Vla­da i da­lje ne­ma sna­ge da se su­o­či sa pro­ble­mi­ma i kre­ne da ih rje­ša­va, već i da­lje gle­da­ju svi­jet kroz ne­ke svo­je „ru­ži­ča­ste” na­o­ča­re. Ka­da Cr­na Go­ra bu­de prav­na dr­ža­va, ja­kih in­sti­tu­ci­ja, ko­ja se od­luč­no bo­ri pro­tiv ko­rup­ci­je stvo­ri­će­mo uslo­ve da di­rekt­ne in­ve­sti­ci­je do­đu u pu­no ve­ćem iz­no­su, i za ta­kvu se Cr­nu Go­ru mo­ra­mo što pri­je iz­bo­ri­ti – po­ru­čio je Ko­na­tar.J.V.