Auk­ci­ja za pro­da­ju ob­ve­zni­ca dr­ža­ve Cr­ne Go­re, s ci­ljem da se obez­bi­je­di no­vac za fi­nan­si­ra­nje bu­dže­ta, bi­će odr­ža­na da­nas i u uto­rak na Mon­te­ne­gro­ber­zi.
Iz­nos emi­si­je je 100 mi­li­o­na, ukup­na ko­li­či­na ob­ve­zni­ca iz­no­si 10.000, no­mi­nal­ne vri­jed­no­sti 10.000 eura po jed­noj ob­ve­zni­ci. Rok do­spi­je­ća tog in­stru­men­ta su če­ti­ri go­di­ne, od­no­sno 2020. go­di­ne.
Ra­di se du­žnič­koj du­go­roč­noj ob­ve­zni­ci i vla­sni­ci­ma će bi­ti is­pla­će­na jed­no­krat­na ot­pla­ta glav­ni­ce na dan do­spi­je­ća i go­di­šnja ka­ma­ta. Ob­ve­zni­ca no­si fik­snu ka­mat­nu sto­pu u iz­no­su od če­ti­ri od­sto sa go­di­šnjim ro­kom do­spi­je­ća, po­čev od 16. no­vem­bra na­red­ne go­di­ne.
To je tre­nut­no naj­ve­ća ka­ma­ta na šted­nju, s ob­zi­rom na to da je, pre­ma po­da­ci­ma ko­ji su ob­ja­vlje­ni u bil­te­nu Cen­tral­ne ban­ke, pro­sječ­na pon­de­ri­sa­na pa­siv­na efek­tiv­na ka­mat­na sto­pa u av­gu­stu iz­no­si­la 1,02 od­sto i sma­nje­na je za 0,02 pro­cent­na po­e­na u od­no­su na pret­hod­ni mje­sec, dok je na go­di­šnjem ni­vou za­bi­lje­žen pad od 0,32 pro­cent­nih po­e­na. Ka­ma­ta na de­po­zi­te fi­zič­kih li­ca iz­no­si­la je 1,38 od­sto, i u od­no­su na isti mje­sec pret­hod­ne go­di­ne ni­ža je za 0,40 pro­cent­nih po­e­na. Ka­ma­ta na de­po­zi­te prav­nih li­ca iz­no­si­la je 0,61 od­sto, i od­no­su na upo­red­ni pe­ri­od ni­ža za 0,18 pro­cent­nih po­e­na.
Dr­žav­ne ob­ve­zni­ce pred­sta­vlja­ju du­žnič­ke har­ti­je od vri­jed­no­sti ko­je sa so­bom no­se naj­ma­nji ri­zik, pa se oče­ku­je da će kup­ci bi­ti ko­mer­ci­jal­ne ban­ke i osi­gu­ra­va­ju­ća dru­štva. Ka­ko je ne­dav­no u svom autor­skom tek­stu na­veo di­rek­tor Mon­te­ne­gro­ber­ze Goj­ko Mak­si­mo­vić, ka­ma­ta po ko­joj je pla­ni­ra­no za­du­že­nje do­bra je al­ter­na­ti­va pa­siv­noj ka­ma­ti na oro­če­ne de­po­zi­te, te uzi­ma­ju­ći u ob­zir da je iz­nos de­po­zi­ta oko 2,86 mi­li­jar­di eura, on je is­ta­kao da oče­kuj­he da se dio šted­nje sta­nov­ni­štva pre­u­smje­ri u ku­po­vi­nu ob­ve­zni­ca.
De­jan Mi­jo­vić (URA) is­ta­kao je da je raz­log zbog če­ga se dr­ža­va od­lu­či­la za za­du­že­nje na do­ma­ćem tr­ži­štu to što su u kon­kret­nom slu­ča­ju ka­ma­te ma­nje ne­go što bi bi­le da se ra­di o za­du­že­nju na ino­stra­nom tr­ži­štu u ovom tre­nut­ku.
– To za­du­ži­va­nje ima ne­ga­tiv­nu po­sle­di­cu unu­tar do­ma­ćeg tr­ži­šta jer dok god ban­ke mo­gu da do­bi­ja­ju ta­kve ka­ma­te on­da to zna­či da ne mo­že­mo oče­ki­va­ti pad ka­mat­nih sto­pa ko­ji je po­tre­ban pri­vre­di. Vi­so­ke ka­mat­ne sto­pe su je­dan od bit­nih fak­to­ra ko­ji op­te­re­ću­je pri­vre­du i uspo­ra­va eko­nom­ski opo­ra­vak – re­kao je on.
Emi­si­ja dr­žav­nih ob­ve­zni­ca mo­že se, ka­ko je ka­zao, po­ve­za­ti i sa kre­dit­nim rej­tin­gom Cr­ne Go­re, a sa po­sto­je­ćim ste­pe­nom za­du­že­no­sti i naj­no­vi­jim iz­vje­šta­ji­ma Me­đu­na­rod­nog mo­ne­tar­nog fon­da i dru­gih me­đu­na­rod­nih in­sti­tu­ci­ja, kre­dit­ni rej­ting mo­že sa­mo da se sma­nju­je, a ne da se po­ve­ća­va, jer su, ka­ko je na­gla­sio, pro­cje­ne na­šeg eko­nom­skog ra­sta sla­bi­je ne­go što su bi­le ra­ni­je.
– Iza­šlo je na vi­dje­lo da je na­ša sto­pa za­du­že­no­sti vi­ša ne­go što je bi­la zva­nič­no de­kla­ri­sa­na i da je bu­džet­ski de­fi­cit iz­u­zet­no vi­sok, a sve su to in­di­ka­to­ri ko­ji uz po­li­tič­ku ne­sta­bil­nost ko­ja će mo­žda tra­ja­ti u du­žem pe­ri­o­du, od­no­sno dok se for­mi­ra ne­ka sta­bil­na vla­da, upu­ću­ju na to da će naš kre­dit­ni rej­ting da se sma­nju­je. Sve su to fak­to­ri ko­ji su oči­gled­no sma­nji­li spo­sob­nost dr­ža­ve da se za­du­žu­je u ino­stran­stvu. Sa dru­ge stra­ne, ori­jen­ta­ci­ja Vla­de da se za­du­žu­je na do­ma­ćem tr­ži­štu zna­či da dr­ža­va kon­ku­ri­še pri­vat­nom sek­to­ru. Kad se dr­ža­va za­du­žu­je na do­ma­ćem tr­ži­štu ona isto­vre­me­no is­ti­sku­je ka­pi­tal, od­no­sno pri­vat­na pred­u­ze­ća ko­ja bi ta­ko­đe uzi­ma­la kre­di­te i na taj na­čin se uti­če na po­ve­ća­nje ka­mat­nih sto­pa unu­tar ze­mlje. Umje­sto da se dr­ža­va po­vla­či i pu­sti tr­ži­šne za­ko­ne da dje­lu­ju, ona na ne­ki na­čin svo­jom in­ter­ven­ci­jom, od­no­sno ti­me što se za­du­žu­je na do­ma­ćem tr­ži­štu, ne­ga­tiv­no uti­če na pri­vred­ni am­bi­jent – re­kao je on.
Mi­jo­vić je is­ta­kao da ti­me što ban­ke kre­di­ti­ra­ju dr­ža­vu u ogrom­nim iz­no­si­ma uti­če na ban­ke ko­je ne osje­ća­ju pri­ti­sak da sni­ža­va­ju ka­mat­ne sto­pe, što je jed­na od sla­bo­sti do­ma­ćeg tr­ži­šta, a što uti­če na do­stup­nost kre­di­ta pri­vre­di. Po nje­go­voj ocje­ni, ka­ma­te u Cr­noj Go­ri su vi­so­ke, zbog če­ga je pri­vre­da u lo­ši­jem po­lo­ža­ju u od­no­su na dru­ge ze­mlje.
– Te­ško se mo­že oče­ki­va­ti pri­vred­ni opo­ra­vak i pri­vred­ni rast u okol­no­sti­ma kad je kre­dit skup. Dr­ža­va po­sku­plju­je kre­di­te ti­me što se za­du­žu­je na do­ma­ćem tr­ži­štu i po­ja­vlju­je se kao kon­ku­rent pri­vat­nom sek­to­ru za­to što se sa ta­ko ogrom­nim za­htje­vi­ma za kre­di­ti­ma po­ja­vlju­je kod ba­na­ka, umje­sto da po­bolj­ša­va i una­pre­đu­je pri­vred­ni am­bi­jent i pri­stup kre­di­ti­ma, ona se na ne­ki na­čin po­ja­vu­je kao ne­lo­ja­lan kon­ku­rent pri­vat­nom sek­to­ru – za­klju­čio je on.
J.V.


Raz­li­ka 6,78 pro­cent­nih po­e­na

Raz­li­ka iz­me­đu ka­ma­ta ukup­no odo­bre­ne kre­di­te i pa­siv­nih ka­mat­nih sto­pa u av­gu­stu je iz­no­si­la 6,79 pro­cent­nih po­e­na i na ni­žem je ni­vou u od­no­su na pret­hod­ni mje­sec ka­da je ta raz­li­ka iz­no­si­la 6,85 pro­cent­nih po­e­na dok je u istom pe­ri­o­du pro­šle go­di­ne ta raz­li­ka bi­la 7,52 pro­cent­nih po­e­na.


Go­di­šnje 400 eura

Uko­li­ko ne­ko ku­pi jed­nu ob­ve­zni­cu či­ja je no­mi­nal­na vri­jed­nost 10.000 eura, na go­di­šnjem ni­vou će mu bi­ti is­pla­ći­va­na ka­ma­ta u iz­no­su od 400 eura na­red­ne če­ti­ri go­di­ne, a na­kon tog pe­ri­o­da iz­nos glav­ni­ce od 10.000 eura. Ukup­na za­ra­da za če­ti­ri go­di­ne od pri­pa­da­ju­ćih ka­ma­ta za ku­plje­nu jed­nu ob­ve­zni­cu iz­no­si 1.601,0959 eura – na­ve­de­no je iz Mon­te­ne­gro­be­r­ze.