AUTOR: DIMITRIJE BOAROV

Jed­na od isto­rij­skih lek­ci­ja ko­ju bal­kan­ski po­li­ti­ča­ri ne mo­gu ili ne­ma­ju in­te­re­sa da na­u­če je­ste da je sva­ki na­ci­o­na­li­zam ve­o­ma skup pro­je­kat, to jest da sva­ko na­ci­o­nal­no i dr­žav­no nad­gor­nja­va­nje mno­go ko­šta sva­ku po­no­si­tu na­ci­ju i sva­ku dr­ža­vu ko­ja se, na­vod­no, ni­čeg ne pla­ši.
To ba­ga­te­li­sa­nje eko­nom­skih in­te­re­sa za­rad afir­ma­ci­je “na­ci­o­nal­nih in­te­re­sa”, na Bal­ka­nu se u po­li­ti­ci sma­tra upra­vo vr­li­nom, a uvo­đe­nje eko­nom­skog ra­ču­na u po­li­tič­ke ope­ra­ci­je po pra­vi­lu se ocje­nju­je kao znak sla­bo­sti, a ne kao znak ra­zu­ma. Ta­ko u kon­ti­nu­i­te­tu ima­mo pa­ra­dok­sal­nu ko­re­la­ci­ju – dr­ža­ve i na­ci­je va­že za ja­če što vi­še sla­be svo­je eko­nom­ske per­spek­ti­ve i po­ten­ci­ja­le u te­ku­ćim po­li­ti­kant­skim nad­me­ta­nji­ma.
Ne­mam na­mje­ru ni da po­ku­šam da ana­li­zi­ram ak­tu­el­ne i ras­tu­će “po­li­tič­ke na­pe­to­sti” iz­me­đu Sr­bi­je, Hr­vat­ske i Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, ali se pi­tam vo­di li ne­ko ra­ču­na i o eko­nom­skim ri­zi­ci­ma ko­je nu­žno uve­ća­va “sva­đa­lač­ka re­to­ri­ka” (iza ko­je se, si­gur­no, mno­go to­ga ne­bit­nog kri­je) i u ko­ju je ne­sreć­no i ne­spret­no uba­čen i po­če­tak “tri­je­blje­nja stra­nih špi­ju­na”, ali sam za­pa­zio da je po­sled­nji broj na­še pu­bli­ka­ci­je MAT dis­kret­no u eko­nom­sku ana­li­zu pri­vred­nih tren­do­va uba­cio i upo­zo­re­nje na te ri­zi­ke.
MAT ta­ko, na kra­ju svog pre­gle­da ovo­go­di­šnjih tren­do­va (za­ključ­no sa jul­skim po­da­ci­ma), uz­gred pri­mje­ću­je da Sr­bi­ji ak­tu­el­ne bal­kan­ske na­pe­to­sti ne od­go­va­ra­ju jer je ona sa su­sjed­nim ze­mlja­ma (Hr­vat­skom, Bo­snom i Her­ce­go­vi­nom, Cr­nom Go­rom i Ma­ke­do­ni­jom) u pr­vom po­lu­go­đu ove go­di­ne ostva­ri­la 24,75 od­sto svog cje­lo­kup­nog iz­vo­za, dok je pro­šle go­di­ne to uče­šće iz­no­si­lo 19, 77 od­sto. U pr­vom po­lu­go­đu ove go­di­ne je, na­i­me, iz­voz Sr­bi­je u spo­me­nu­te ze­mlje iz­no­sio oko 1.650 mi­li­o­na eura. Još je zna­čaj­ni­je što u toj raz­mje­ni Sr­bi­ja ima zna­ča­jan su­fi­cit – a taj su­fi­cit je u po­sled­njih go­di­nu da­na po­ras­tao za 20,9 od­sto. I na kra­ju ove gru­pe po­da­ta­ka, jed­na do­dat­na opa­ska: ni­je ne­ka na­ro­či­ta vi­jest da je ove go­di­ne ra­stao iz­voz Sr­bi­je u Cr­nu Go­ru i BiH (naj­vi­še u Re­pu­bli­ku Srp­sku), ali je ma­lo po­zna­to da je u dru­gom tro­mje­seč­ju ove go­di­ne Sr­bi­ja pr­vi put ostva­ri­la i (skro­man) su­fi­cit u tr­go­vin­skoj raz­mje­ni sa Hr­vat­skom.
Ima tu i jed­na fi­ne­sa. Ovo­go­di­šnja di­na­mi­ka po­ra­sta iz­vo­za pre­ma su­sje­di­ma slič­na je di­na­mi­ci po­ra­sta iz­vo­za pre­ma svi­je­tu (iz­voz pre­ma su­sje­di­ma po­ve­ćan je za 10,5 od­sto, a pre­ma svi­je­tu za 10 od­sto). Spo­me­nu­ti vi­so­ki pro­cen­tu­al­ni po­rast tr­go­vin­skog su­fi­ci­ta sa okol­nim dr­ža­va­ma je, me­đu­tim, plod di­na­mič­kog uspo­ra­va­nja ra­sta uvo­za iz kom­ši­lu­ka, dok je srp­ski iz­voz u su­sjed­stvo na­pre­do­vao tem­pom cje­lo­kup­nog iz­vo­za – pa se su­fi­cit sa su­sje­di­ma stvo­rio kao ne­ka vr­sta “su­zdr­ža­va­nja” od po­ra­sta ku­po­vi­na kod kom­ši­ja – što, na­čel­no, ni­je do­bro za na­sta­vak eks­pan­zi­je iz­vo­za na su­sjed­na tr­ži­šta. Jer to, mo­žda, kod su­sjed­nih dr­ža­va pod­gri­je­va po­tre­bu za sva­đa­ma sa Sr­bi­jom.
Da­kle, da kraj­nje upro­sti­mo mo­gu­ći za­klju­čak iz ovog di­je­la spolj­no­tr­go­vin­ske sta­ti­sti­ke: po­li­tič­ka eli­ta Sr­bi­je mo­ra­la bi stal­no da ima na umu ko­li­ko srp­skoj pri­vre­di zna­či eko­nom­sko part­ner­stvo sa su­sjed­nim ze­mlja­ma. A, da­ka­ko, i po­li­tič­ke eli­te u su­sjed­nim ze­mlja­ma bi o to­me istom mo­ra­le vo­di­ti ra­ču­na u ko­rist nji­ho­vih pri­vre­da i gra­đan­stva. Pi­ta­nje ko je pr­vi po­čeo ak­tu­el­ne sva­đe ov­dje je ire­le­vant­no. Uz­gred, va­lja pod­sje­ti­ti da se eko­nom­sko part­ner­stvo dr­ža­vi­ca na Bal­ka­nu, tre­ba li to uop­šte do­ka­zi­va­ti, mo­že raz­vi­ja­ti u obo­stra­nom in­te­re­su sa­mo ako se po­slo­vi osta­ve pri­vred­ni­ci­ma i, na­rav­no, sa­mo ako se sti­ša­ju po­li­tič­ke stra­sti – ko­je su se za­jed­no s po­li­ti­ča­ri­ma, upra­vo eg­zi­bi­ci­o­ni­stič­ki, na­met­nu­le kao glav­ne te­me i kao glav­ni ju­na­ci ovog po­li­tič­kog le­ta.
Šte­ta bi bi­lo da ova rod­na go­di­na u Sr­bi­ji, bez ka­ta­stro­fal­nih me­te­o­ro­lo­ških olu­ja, s re­la­tiv­no do­brim po­ka­za­te­lji­ma tem­pa in­du­strij­ske pro­iz­vod­nje i spolj­ne tr­go­vi­ne, in­ve­sti­ci­ja i bu­džet­ske šted­nje, ne bu­de is­ko­ri­šće­na za ob­na­vlja­nje “re­form­ske ener­gi­je” (ka­ko je to na­ja­vlje­no), već za ob­na­vlja­nje na­ci­o­na­li­stič­kog po­li­ti­kant­stva i ot­kri­va­nje no­vih svjet­skih i re­gi­o­nal­nih za­vje­ra pro­tiv na­ci­je i nje­nog dr­žav­nog ru­ko­vod­stva, na­vod­no u re­ži­ji stra­nih oba­vje­štaj­nih agen­tu­ra. Do­kle će ta flo­sku­la uop­šte ko­la­ti jav­nim pro­sto­rom Sr­bi­je?
Pe­šča­nik.net