Pi­še: Nik Ga­šaj


Rod­ni aspekt u po­li­ti­ci je usta­no­vljen kao glo­bal­na stra­te­gi­ja za pro­mo­vi­sa­nje rod­ne rav­no­prav­no­sti u Plat­for­mi za ak­ci­ju na če­tvr­toj svjet­skoj kon­fe­ren­ci­ji Uje­di­nje­nih na­ci­ja o že­na­ma u Pe­kin­gu 1995. go­di­ne. U tom do­ku­men­tu je is­ka­za­na po­tre­ba, po ko­joj je obez­bje­đi­va­nje pa­žnje pre­ma rod­noj per­spek­ti­vi in­te­gral­ni dio in­ter­ven­ci­ja u svim obla­sti­ma dru­štve­nog raz­vo­ja. Na pri­mjer, u odjelj­ku ,,Že­ne na mje­sti­ma mo­ći i od­lu­či­va­nja” stav 189 po­seb­no se od­no­si na ugra­đi­va­nje rod­ne per­spek­ti­ve u jav­nu po­li­ti­ku: ,,U ra­du na rje­ša­va­nju ne­jed­na­ko­sti iz­me­đu že­na i mu­ška­ra­ca u ras­po­dje­li mo­ći i od­lu­či­va­nja na svim ni­vo­i­ma, vla­de i dru­gi fak­to­ri bi tre­ba­lo da pro­mo­vi­šu ak­tiv­nu i vi­dlji­vu po­li­ti­ku usmje­ra­va­nja rod­ne per­spek­ti­ve u sve po­li­ti­ke i pro­gra­me, ta­ko da se pri­je od­lu­či­va­nja na­či­ni ana­li­za o po­sle­di­ca­ma i na že­ne i na mu­škar­ce“.
In­te­gra­ci­ja rod­nog aspek­ta u po­li­ti­ku na po­me­nu­toj kon­fe­ren­ci­ji UN pri­hva­će­na je kao stra­te­gi­ja za po­sti­za­nje rod­ne rav­no­prav­no­sti ko­ja se vi­še ne tre­ti­ra kao “žen­sko“ već dru­štve­no pi­ta­nje. Rav­no­prav­nost iz­me­đu že­na i mu­ška­ra­ca ko­nač­no je de­fi­ni­sa­na kao pi­ta­nje ljud­skih pra­va, uslov so­ci­jal­ne prav­de i dru­štve­nog raz­vo­ja. Ugra­đi­va­nje rod­nog aspek­ta u po­li­ti­ku po­sta­vlja rod­nu ra­vo­prav­nost u cen­tar do­no­še­nja od­lu­ka, dru­štve­nih pla­no­va, pro­gra­ma, bu­dže­ta, in­sti­tu­ci­o­nal­nih struk­tu­ra i po­stup­ka, zna­nja i in­te­re­sa.
Am­ster­dam­skim ugo­vo­rom iz 1997. go­di­ne, Evrop­ska uni­ja je osna­ži­la no­vi pri­stup jed­na­kim šan­sa­ma i rav­no­prav­nim mo­guć­no­sti­ma že­na i mu­ška­ra­ca. Am­ster­dam­ski ugo­vor EU is­ti­če sle­de­će ci­lje­ve ko­ji se od­no­se na rod­nu rav­no­prav­nost: rav­no­prav­nost kao cen­tral­ni cilj EU; eli­mi­na­ci­ju ne­rav­no­prav­no­sti u svim stra­te­gi­ja­ma za­po­šlja­va­nja EU; bor­bu pro­tiv dis­kri­mi­na­ci­je za­sno­va­ne na po­lu; pro­mo­ci­ju rav­no­prav­no­sti iz­me­đu že­na i mu­ška­ra­ca u od­no­su na jed­na­ke mo­guć­no­sti na tr­ži­štu ra­da i tret­man na rad­nom mje­stu; pri­mje­nu prin­ci­pa iste na­kna­de za isti rad za že­ne i mu­škar­ce, iste na­kna­de bez dis­kri­mi­na­ci­je za­sno­va­ne na po­lu i usva­ja­nje mje­ra za obez­bje­đe­nje po­seb­nih po­god­no­sti ka­ko bi se pri­pad­ni­ci­ma ma­nje za­stu­plje­nog po­la olak­ša­lo na­sta­vlja­nje pro­fe­si­o­nal­ne ak­tiv­no­sti i ka­ri­je­re.
Sve dr­ža­ve kan­di­da­ti za član­stvo u EU su du­žne da raz­vi­ja­ju na­ci­o­nal­ne stra­te­gi­je ra­di ostva­ri­va­nja ovih ci­lje­va iz Am­ster­dam­skog ugo­vo­ra. U tom smi­slu mo­ra­ju po­ve­sti vi­še ra­ču­na o rav­no­prav­noj za­stu­plje­no­sti že­na i mu­ška­ra­ca na po­lo­ža­ji­ma od­lu­či­va­nja. Mo­ra­ju se us­po­sta­vi­ti i raz­vi­ja­ti od­go­va­ra­ju­ći na­ci­o­nal­ni me­ha­ni­zmi za rav­no­prav­ne mo­guć­no­sti po­lo­va, a spe­ci­fič­na žen­ska pi­ta­nja se mo­ra­ju ugra­di­ti u sve obla­sti dru­štve­nog i eko­nom­skog raz­vo­ja.
Kao pri­mjer do­bre prak­se u in­te­gri­sa­nju rod­nog aspek­ta u jav­nu po­li­ti­ku na­vo­di­mo Šved­sku. Na­i­me, pre­ma ne­kim sta­ti­stič­kim po­da­ci­ma, uče­šće že­na u par­la­men­tu Šved­ske iz­no­si 47,2 od­sto. Šved­ska je raz­vi­la stra­te­gi­ju na dr­žav­nom, re­gi­o­nal­nom i lo­kal­nom ni­vou. Jed­na od pr­vih ini­ci­ja­ti­va u Šved­skoj bi­la je uvo­đe­nje rod­ne sta­ti­sti­ke. Za­tim, or­ga­ni­zo­va­ni su kur­se­vi za rod­nu rav­no­prav­nost za mi­ni­stre, pred­stav­ni­ke za štam­pu i po­li­tič­ke sa­vjet­ni­ke, za na­čel­ni­ke odje­lje­nja, se­kre­ta­re ko­mi­te­ta i dru­go oso­blje. Cilj ovih ak­tiv­no­sti je pre­nos rod­ne eks­per­ti­ze i zna­nja na fak­to­re ko­ji su obič­no uklju­če­ni u kre­i­ra­nje po­li­ti­ke, ta­ko da mo­gu ostva­ri­va­ti od­go­vor­nost za in­ter­ven­ci­ju rod­ne per­spek­ti­ve u jav­nu po­li­ti­ku. Uve­de­ne su i spe­ci­jal­ne pre­po­ru­ke za sve vla­di­ne ko­mi­te­te, ra­di kon­sti­tu­i­sa­nja osno­ve za raz­ma­tra­nje vla­di­nih pred­lo­ga u ra­znim obla­sti­ma, usmje­ra­va­ju­ći ih da u svo­je iz­vje­šta­je uklju­če rod­ni uti­caj. Sva­ka­ko mi­ni­star­stvo je od­go­vor­no za si­ste­mat­ski nad­zor spro­vo­đe­nja stra­te­gi­je o rod­noj rav­no­prav­no­sti. Na lo­kal­nom i re­gi­o­nal­nom ni­vou u Šved­skoj im­pre­siv­ne su ak­tiv­no­sti u po­gle­du in­te­gra­ci­je rod­nog aspek­ta u jav­nu po­li­ti­ku. Po­je­di­ne za­jed­ni­ce su od­lu­či­le da uklju­če rod­nu rav­no­prav­nost u svo­je bu­dže­te, da re­dov­no sa­ku­plja­ju in­for­ma­ci­je iz an­ke­ta ili sta­ti­sti­ke i ak­tiv­no nad­zi­ru uti­caj raz­li­či­tih mje­ra. Pri­mje­ri po­li­ti­ke i mje­ra ko­je su pa­žlji­vo po­sma­tra­ne su: sta­no­va­nje, bri­ga o dje­ci, ško­lo­va­nje, so­ci­jal­ne slu­žbe, snab­di­je­va­nje vo­dom, uli­ce i ka­na­li­za­ci­je, ener­gi­ja itd. U okvi­ru Šved­ske agen­ci­je za raz­voj i me­đu­na­rod­nu sa­rad­nju 90 od­sto za­po­sle­nih je ima­lo dvod­ned­nu obu­ku o rod­noj rav­no­prav­no­sti i in­te­gra­ci­ji rod­ne per­spek­ti­ve u glav­ne po­li­tič­ke to­ko­ve. To je znat­no do­pri­ni­je­lo bo­ljem ra­zu­mje­va­nju in­te­gra­ci­je rod­nog aspek­ta u jav­nu po­li­ti­ku.
I da za­klju­čim- jed­na­kost iz­me­đu že­na i mu­ška­ra­ca je pi­ta­nje ljud­skih pra­va, so­ci­jal­ne prav­de, pred­u­slov i po­ka­za­telj odr­ži­vog raz­vo­ja okre­nut čo­vje­ku. In­te­gra­ci­ja rod­nih aspek­ta u jav­nu po­li­ti­ku pred­sta­vlja re­or­ga­ni­za­ci­ju, una­pre­đe­nje, raz­voj i evo­lu­ci­ju po­li­tič­kih pro­ce­sa. Na­ša dr­ža­va je stvo­ri­la nor­ma­tiv­ne i in­sti­tu­ci­o­nal­ne pret­po­stav­ke za po­sti­za­nje rod­ne rav­no­prav­no­sti. Me­đu­tim, ve­o­ma je va­žno po­di­za­nje de­mo­krat­ske svi­je­sti ko­ja ima za cilj da stvo­ri kli­mu u ko­joj će lju­di po­sta­ti rod­no osje­tlji­vi i pre­po­zna­ti zna­čaj in­kor­po­ra­ci­je rav­no­prav­nih mo­guć­no­sti za že­ne i mu­škar­ce u svim obla­sti­ma i na svim ni­vo­i­ma po­li­tič­kog i dru­štve­nog or­ga­ni­zo­va­nja.
(Autor je po­li­ti­ko­log)