NIK­ŠIĆ – Jed­no od naj­sta­ri­jih brat­sta­va u Ba­nja­ni­ma, Kom­ne­no­vi­ći, oku­pi­li su se na du­hov­ni pra­znik Use­ka­va­nja gla­ve Sve­tog Jo­va­na Kr­sti­te­lja da pro­sla­ve hra­mov­nu sla­vu svo­je cr­kve. Slav­skom oku­plja­nju pri­su­stvo­va­lo je še­zde­se­tak Kom­ne­no­vi­ća svih ge­ne­ra­ci­ja iz Nik­ši­ća, Pod­go­ri­ce, Tre­bi­nja, Bi­le­će, Her­ceg No­vog, Tiv­ta i nji­ho­vih go­sti­ju. Naj­mla­đi sve­čar bi­la je še­sto­mje­seč­na Kse­ni­ja Kom­ne­no­va, a naj­sta­ri­ji 67-go­di­šnji Dra­go Va­si­ljev Kom­ne­no­vić. Sve­tu li­tur­gi­ju u Cr­kvi Sve­tog Jo­va­na na Tu­pa­nu slu­žio je ba­njan­ski pa­roh Ra­den­ko Ko­pri­vi­ca.
Na­kon re­za­nja slav­skog ko­la­ča, brat­stve­nič­ko oku­plja­nje je na­sta­vlje­no u se­lu Kom­ne­no­vi­ća, La­stvi, gdje je do­ma­ćin Mi­lan Kom­ne­no­vić sa si­nom Du­ša­nom pri­re­dio tr­pe­zu lju­ba­vi. Sve­ti Jo­van Kr­sti­telj, sla­va cr­kve i se­la Kom­ne­no­vi­ća, bi­la je pri­li­ka da se sret­nu bra­ća i ro­đa­ci, pri­sje­te pri­ča o svom za­vi­ča­ju i za­i­gra ne­iz­o­stav­na „ploj­ka“ i fud­bal. Ci­je­li Ba­nja­ni su po­sled­njih de­ce­ni­ja do­ži­vje­li eg­zo­dus, jer su sta­nov­ni­ci tr­bu­hom za kru­hom na­pu­sti­li rod­ni kraj i pre­se­li­li se u gra­do­ve, a ista sud­bi­na za­de­si­la je i se­lo Kom­ne­no­vi­ća ko­je je u Ba­nja­ni­ma po­zna­to kao „La­stva či­vi­ji­na“.
Ka­ko se ču­lo na pro­sla­vi, ova sla­va bi­la je naj­ma­sov­ni­ja do sa­da, a bu­du­će će bi­ti još po­sje­će­ni­je ka­ko bi se naj­mla­đe ge­ne­ra­ci­je ko­je ži­ve u raz­li­či­tim gra­do­vi­ma upo­zna­le i zbli­ži­le. Kom­ne­no­vi­ći do­vr­ša­va­ju ob­no­vu Cr­kve Sve­tog Jo­va­na na Tu­pa­nu ko­ja je jed­na od naj­sta­ri­jih bo­go­mo­lja u Ba­nja­ni­ma i kao ta­kva za­šti­će­na je za­ko­nom još pe­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka.
Pre­ma kti­tor­skom nat­pi­su iz­nad vra­ta cr­kve, za­vjet­na cr­kva Kom­ne­no­vi­ća do­ži­vje­la je vi­še ob­na­vlja­nja, pr­vo još 1510. go­di­ne, sle­de­će sre­di­nom 19. vi­je­ka. Po­sled­nje ob­na­vlja­nje je bi­lo 1987. go­di­ne, a u naj­no­vi­jem oba­vlje­na je kom­plet­na sa­na­ci­ja i re­kon­struk­ci­ja cr­kve ko­ju su po­di­gli sta­ri Kom­ne­no­vi­ći, ko­ji su pri­pa­da­li ple­mić­kom sta­le­žu Sta­re Her­ce­go­vi­ne i kao ta­kvi uče­stvo­va­li u Ko­sov­skom bo­ju.
Da­na­šnji Kom­ne­no­vi­ći, po­tom­ci su pre­da­ka ko­ji su pre­ži­vje­li tur­ski po­grom u 17. vi­je­ku, ka­da su ra­se­lje­ni sa svo­jih og­nji­šta u se­lu Tu­pan ko­je su mo­ra­li na­pu­sti­ti i na­se­li­ti se u La­stvi ko­ja je de­se­tak ki­lo­me­ta­ra sje­ver­ni­je od da­na­šnje cr­kve i se­la u ko­me sa­da ži­ve brat­stva Ki­li­bar­de i Era­ko­vi­ći.
U cr­kvi je po­sta­vlje­na hi­dro­i­zo­la­ci­ja, ure­đen pro­stor oko hra­ma, do­vr­ša­va­ju se ra­do­vi na no­vom iko­no­sta­su ko­ji će ima­ti po­zla­će­ne iko­ne u mo­za­i­ku. Fre­sko­pi­sa­nje cr­kve fi­nan­si­ra­la je po­ro­di­ca Bran­ka Tu­panj­ca, kti­to­ra her­ce­go­vač­ke Gra­ča­ni­ce u Tre­bi­nju, ko­ji je i sam iz­da­nak brat­stva Kom­ne­no­vi­ća, kao i broj­ne dru­ge po­ro­di­ce iz Her­ce­go­vi­ne, Šu­ma­di­je, Li­ke i sa Ro­ma­ni­je, me­đu ko­ji­ma su i Tu­pa­nja­ni, Jo­lo­vi­ći, Ni­ko­la­je­vi­ći, Te­sle. Pla­ni­ra­no je da se osve­će­nje re­kon­stru­i­sa­ne Cr­kve Sve­tog Jo­va­na oba­vi za sle­de­će pra­zno­va­nje hra­mov­ne sla­ve.
Ž.K.