Iz­mje­na­ma Za­ko­na o so­ci­jal­noj i dječ­joj za­šti­ti ko­je su pla­ni­ra­ne za sle­de­ću go­di­nu neo­p­hod­no je una­pri­je­di­ti po­lo­žaj sa­mo­hra­nih ro­di­te­lja, ko­ji sa­da ne­ma­ju za­šti­tu dr­ža­ve, a to se mo­že po­sti­ći nji­ho­vim za­po­šlja­va­njem i da­va­njem do­dat­ka za dje­cu, oci­je­nio je za „Dan” mi­ni­star ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja Bo­ris Ma­rić.
U Cr­noj Go­ri, pre­ma po­sled­njim po­da­ci­ma MON­STAT-a, ži­vi 13.989 sa­mo­hra­nih ro­di­te­lja ko­ji u ak­tu­el­nom za­ko­no­dav­stvu ni­je­su pre­po­zna­ti kao ugro­že­na ka­te­go­ri­ja sta­nov­ni­štva.
Mi­ni­star Ma­rić is­ti­če da Vla­da mo­ra u na­red­nom pe­ri­o­du bi­ti otvo­re­ni­ja za pred­lo­ge ne­vla­di­nog sek­to­ra, ko­ji­ma bi se stvo­ri­li me­ha­ni­zmi za una­pre­đe­nje po­lo­ža­ja ove ka­te­go­ri­je gra­đa­na.
On sma­tra da bi po­red rje­ša­va­nja pro­ble­ma sa is­pla­ta­ma ali­men­ta­ci­je, iz­mje­na­ma za­ko­na tre­ba­lo pred­vi­dje­ti či­tav niz dru­gih ser­vi­sa u obla­sti pro­svje­te, zdrav­stva i ra­da. Ma­rić ka­že da bi tre­ba­lo obez­bi­je­di­ti i da sa­mo­hra­ni ro­di­te­lji ima­ju ne­ku vr­stu pri­o­ri­te­ta pri­li­kom za­po­šlja­va­nja, a nji­ho­va dje­ca do­da­tak to­kom ško­lo­va­nja.
– S ob­zi­rom da me­ni man­dat usko­ro is­ti­če, ma­lo je vre­me­na da ura­di­mo ne­što ve­li­ko. U sva­kom slu­ča­ju u per­spek­ti­vi se mo­ra­ju stva­ra­ti ser­vi­si za po­moć sa­mo­hra­nim ro­di­te­lji­ma ko­ji sad ni­je­su na za­vid­nom ni­vou. Ti lju­di su ugro­že­ni, a za­kon ih pre­po­zna­je sa­mo kao ter­min. Oni ko­ji is­pu­nja­va­ju op­šte uslo­ve za do­bi­ja­nje ma­te­ri­jal­nog obez­bje­đe­nja mo­gu ostva­ri­ti to pra­vo, ali uslov za to je da ne­ma­ju ap­so­lut­no ni­šta od imo­vi­ne ili pri­ho­da. To ni­je do­bro rje­še­nje – iz­ja­vio je Ma­rić.
On is­ti­če da se dr­ža­va pre­ma sa­mo­hra­nim ro­di­te­lji­ma mo­ra od­no­si­ti sa pu­nom pa­žnjom i u tom prav­cu obez­bi­je­di­ti ade­kvat­nu so­ci­jal­nu po­li­ti­ku.
– Iz­mje­na­ma za­ko­na se mo­ra­ju na­ći efi­ka­sni me­ha­ni­zmi ko­ji će di­rekt­no uti­ca­ti na po­bolj­ša­nje po­lo­ža­ja sa­mo­hra­nih ro­di­te­lja. Neo­p­ho­dan nam je si­stem­ski od­go­vor. Mi sa­da ima­mo sa­mo kr­plje­nje ru­pa ali ne si­stem­ski osvrt na so­ci­jal­nu po­li­ti­ku ko­ja će po­ga­đa­ti cilj. Vla­da tre­ba da bu­de otvo­re­ni­ja za pred­lo­ge sa stra­ne i ču­je glas onih ko­ji su do­ve­de­ni u lo­šu si­tu­a­ci­ju, a ne sa­ma da do­no­si rje­še­nja ko­ja se na kra­ju is­po­sta­ve pot­pu­no ne­e­fi­ka­sna – is­ta­kao je Ma­rić.
Pred­sjed­ni­ca Udru­že­nja sa­mo­hra­nih ro­di­te­lja Sne­ža­na Pre­le­vić ocje­nju­je u iz­ja­vi za „Dan” da su sa­mo­hra­ni ro­di­te­lji u po­sled­njih go­di­nu do­bi­li je­di­no po­pust od 50 od­sto u vr­ti­ći­ma.
– Osta­le stva­ri se ni­je­su po­mje­ri­le sa mr­tve tač­ke. Ma­da ne mo­že­mo sa­mo da kri­ti­ku­je­mo, jer sa­mo ja­ke dr­ža­ve ima­ju do­bar so­ci­jal­ni pro­gram, a zna­mo u ka­kvoj smo mi eko­nom­skoj si­tu­a­ci­ji. Ipak, ni to ne smi­je bi­ti oprav­da­nje za ja­ko loš po­lo­žaj sa­mo­hra­nih ro­di­te­lja. Mi smo u ta­kvoj si­tu­a­ci­ji da se za sve mo­ra­mo sna­la­zi­ti sa­mi, po­moć od dr­ža­ve je mi­ni­mal­na ili je ne­ma – upo­zo­ri­la je Pre­le­vi­će­va.
Po­da­ci Mon­sta­ta po­ka­zu­ju da je od ukup­nog bro­ja po­ro­di­ca u dr­ža­vi 14 od­sto onih gdje je je­dan ro­di­telj sta­ra­lac dje­ce. U na­šoj dr­ža­vi su evi­den­ti­ra­na 2.652 sa­mo­hra­na oca, kao i 11.337 maj­ki.
– Sa­mo­hra­nim ro­di­te­lji­ma tre­ba da­ti pra­vo na ne­ku afir­ma­tiv­nu ak­ci­ju. U raz­vi­je­nim dr­ža­va­ma ta ka­te­go­ri­ja sta­nov­ni­štva je ja­ko šti­će­na. Mi ov­dje te­ško mo­že­mo i da se za­po­sli­mo. Po­slo­dav­ci iz­bje­ga­va­ju da an­ga­žu­ju sa­mo­hra­ne ro­di­te­lje, jer zna­ju da ako se di­je­te raz­bo­li, taj rad­nik mo­ra osta­ti kod ku­će da bri­ne o dje­te­tu jer ne­ma ko dru­gi. Za­to sma­tram da bi dr­ža­va tre­ba­lo da da i ne­ke po­vla­sti­ce po­slo­dav­ci­ma ko­ji za­po­sle sa­mo­hra­nog ro­di­te­lja ka­ko bi se ta ka­te­go­ri­ja li­ca lak­še za­po­šlja­va­la i obez­bje­đi­va­la eg­zi­sten­ci­ju se­bi i dje­ci – na­vo­di Pre­le­vi­će­va.
Pred­sjed­nik po­kre­ta Al­ter­na­ti­va Ve­sko Pe­jak sma­tra da bi sa­mo­hra­nim ro­di­te­lji­ma po­red po­volj­ni­jeg upi­sa u vr­tić, tre­ba­lo obez­bi­je­di­ti sub­ven­ci­o­ni­ra­nu ci­je­nu stru­je, bes­plat­nu hra­nu za be­be, afir­ma­tiv­nu ak­ci­ju pri­li­kom za­po­šlja­va­nja.
– Ovo su sa­mo ne­ke ma­le „ko­zme­tič­ke” pro­mje­ne ko­je dr­ža­vu ne bi ko­šta­le mno­go, a bi­le bi ve­li­ka po­moć za sa­mo­hra­ne ro­di­te­lje – is­ti­če Pe­jak.
M.S.


Pe­jak: Za­vod da im tra­ži po­sao

Ve­sko Pe­jak is­ti­če da je po­se­ban pro­blem sa­mo­hra­nih ro­di­te­lja na­pla­ta ali­men­ta­ci­je.
– Al­ter­na­ti­va že­li da po­o­štri na­či­ne na­pla­te nov­ca, kao i da uve­de mno­go oštri­je sank­ci­je za one ko­ji ne pla­ća­ju re­dov­no svo­je oba­ve­ze po osno­vu od­lu­ke su­da. Na­i­me, de­ša­va se da je­dan od ro­di­te­lja ra­di „na cr­no”, pa sa­mim tim ne is­pu­nja­va uslo­ve da pla­ća ali­men­ta­ci­ju. Tu se za­bo­ra­vlja na oba­ve­zu ro­di­te­lja da iz­dr­ža­va svo­je di­je­te, pa sa­mim tim i da ima ne­ke pri­ho­de. Sva­kom ta­kvom ro­di­te­lju Za­vod za za­po­šlja­va­nje bi tre­bao da na­đe po­sao, a uko­li­ko bi od­bio da ra­di, sno­sio bi pre­kr­šaj­ne po­sle­di­ce zbog za­ne­ma­ri­va­nja svo­jeg dje­te­ta ili dje­ce. Mi sma­tra­mo da je neo­p­hod­no mo­di­fi­ko­va­ti za­kon da bi se ovo po­sti­glo. Ako je neo­p­hod­no, do­ni­je­ti set no­vih za­kon­skih rje­še­nja u ovom smje­ru – za­klju­ču­je Pe­jak.