Pi­stom za po­stro­ja­va­nje ka­sar­ne „Bi­leć­ki bor­ci” i ovo­ga ju­na od­je­ki­va­lo je grom­ko „Vr­lo do­bro - Slu­ži­mo na­ro­du” iz gr­la pre­ko 500 biv­ših pi­to­ma­ca iz Slo­ve­ni­je, Sr­bi­je, Cr­ne Go­re, BiH, Hr­vat­ske i Ma­ke­do­ni­je. Sed­mo oku­plja­nje biv­ših pi­to­ma­ca Ško­le re­zer­vnih ofi­ci­ra pje­ša­di­je bi­lo je u zna­ku ju­bi­le­ja, jer je ču­ve­na Ško­la re­zer­vnih ofi­ci­ra u Bi­le­ći pro­sla­vi­la 60. go­di­šnji­cu svog osni­va­nja. Pre­sti­žna ško­la JNA ko­ju su po dri­lu i di­sci­pli­ni če­sto upo­re­đi­va­li sa ame­rič­kim Vest Po­in­tom i ru­skim voj­nim ško­la­ma i ko­ja je bi­la re­zer­vi­sa­na za oda­bra­ne, osta­vi­la je du­bok trag u ži­vo­ti­ma svih ko­ji su u njoj ga­zi­li stro­je­vi ko­rak, uči­li ga­đa­nje iz svih ti­po­va va­tre­nog oruž­ja, tak­tič­ku obu­ku, AB­HO i još mno­go to­ga. Ka­pe i ma­ji­ce sa zna­kom ško­le i pre­po­zna­tlji­vim ukr­šte­nim ma­če­vi­ma si­ja­le su na po­stro­ja­va­nju na bi­leć­kom sun­cu, a broj­ni pi­tom­ci su se na­kon vi­še de­ce­ni­ja vra­ti­li u ka­sar­nu sa su­zom u oku. Do­bar dio njih ko­ji je ra­ni­je sti­gao u Bi­le­ću imao je pri­li­ku da spa­va u svom voj­nič­kom kre­ve­tu i ob­no­vi za­bo­ra­vlje­na dru­gar­stva. Na sve­ča­nom po­stro­ja­va­nju u ka­sar­ni „Bi­leć­ki bor­ci”, pred stro­jem pi­to­ma­ca no­še­ne su za­sta­ve Udru­že­nja ŠROP iz svih biv­ših ju­go­slo­ven­skih re­pu­bli­ka, a tru­ba­či su svi­ra­li him­nu ka­sar­ne i Ško­le „Bi­le­ćan­ka” uz svim pi­tom­ci­ma do­bro po­zna­te trub­ne zna­ke uz ko­je su se usta­ja­li i li­je­ga­li. Ku­ru­i­o­zi­tet je da je sku­pu pri­su­stvo­va­lo i ne­ko­li­ko da­ma iz Slo­ve­ni­je i Sr­bi­je ko­je su bi­le pri­pad­ni­ce tri kla­se ko­je se u Bi­le­ći sti­ca­le voj­nič­ka zna­nja.
Za­do­volj­stvo od­zi­vom ne­ka­da­šnjih pi­to­ma­ca sa sko­ro svih pro­sto­ra biv­še Ju­go­sla­vi­je is­ka­zao je pred­sjed­nik or­ga­ni­za­ci­o­nog od­bo­ra Dra­gan Vu­lo­vić.
– Mi smo pri­je mno­go go­di­na svo­ja ci­vil­na odi­je­la za­mi­je­ni­li voj­nič­kim uni­for­ma­ma, a svo­je ro­di­te­lje star­je­ši­na­ma. Ve­ći­na nas se ni­je mno­go ob­ra­do­va­la kad je do­šla ov­dje. Pro­kli­nja­li smo one iz voj­no te­ri­to­ri­jal­nih or­ga­na što su nas ov­dje po­sla­li, a i sa­mi se­be što ni­je­smo mo­gli da se iz­vu­če­mo. Taj od­nos star­je­ši­na i nas ko­ji su se pre­ma na­ma od­no­si­li ro­di­telj­ski i ko­ji su od nas na kra­ju na­pra­vi­li lju­de i ovo što smo da­nas ov­dje je do­kaz da su oni svoj po­sao ra­di­li do­bro. Uči­nio je da ovo mje­sto pam­ti­mo kao da ni­kad iz nje­ga oti­šli ni­je­smo. Sam od­nos gra­đa­na Bi­le­će ko­ji je to­me do­pri­nio je do­sta za­slu­žan – is­ta­kao je Vu­lo­vić.
Po­zdra­vlja­ju­ći svo­je biv­še star­je­ši­ne i pi­tom­ce, du­go­go­di­šnji ko­man­dant Ško­le re­zer­vnih ofi­ci­ra u Bi­le­ći, ge­ne­ral ma­jor Ma­te Pe­har je pod­sje­tio da je kroz ško­lu od nje­nog for­mi­ra­nja 1956. do 1992. go­di­ne ka­da je pre­sta­la sa ra­dom pro­šlo 107 kla­sa, oko 63.000 pi­to­ma­ca, 60 dje­vo­ja­ka pi­to­ma­ca i 2.000 na­stav­ni­ka. On je na­gla­sio da je uz uče­nje rat­nih vje­šti­na, pu­nih 36 go­di­na to bi­la ži­vot­na ško­la u ko­joj je di­sci­pli­na bi­la na pr­vom mje­stu. „Tre­ba­lo je stvo­ri­ti uslo­ve za po­zi­tiv­no vas­pi­ta­nje mla­dih lju­di i stva­ra­nje na­vi­ka re­da, ra­da, di­sci­pli­ne, dru­gar­stva i vri­jed­no­sti ko­lek­ti­va uz me­đu­sob­no uva­ža­va­nje. Mi­slim da smo u to­me kroz ško­lo­va­nje uspje­li. Da je to tač­no po­tvr­du ima­mo u va­šim ma­sov­nim oku­plja­nji­ma, va­šem od­no­su pre­ma to­me kao i ogrom­nom za­do­volj­stvu ko­je is­ka­zu­je­te pri su­sre­tu sa va­šim ko­le­ga­ma sa ško­lo­va­nja i star­je­ši­na­ma i da­ljem upo­zna­va­nju i ši­re­nju dru­gar­stva. Pri­ča­mo o uti­sci­ma iz Ško­le, sa obu­ke, vje­žbi, na­po­ri­ma u uče­nju do ka­snih sa­ti, za­klju­ču­je­mo da je to za mno­ge bi­la ško­la ži­vo­ta”, re­kao je Pe­har. Ge­ne­ral Pe­har je iz­ra­zio za­hval­nost i po­što­va­nje star­je­ši­na­ma ško­le ko­ji su ugra­di­li se­be u nje­ne re­zul­ta­te i pi­tom­ci­ma ko­ji su da­li to­me naj­ve­ći do­pri­nos.
– Nji­hov od­nos pre­ma gra­đa­ni­ma na svim pro­sto­ri­ma gdje su ra­di­li, od Bi­le­će, Pla­ne, Av­tov­ca, Gac­ka, Tjen­ti­šta bio je vr­lo do­sto­jan­stven i pri­mje­tan”, is­ta­kao je ču­ve­ni ko­man­dant ŠROP.
Biv­še pi­tom­ce ŠROP ko­ji se na­kon vi­še de­ce­ni­ja vra­ća­ju u ne­ka­da­šnju voj­nu po­štu 3215, a sa­da­šnju ka­sar­nu „Bi­leć­ki bor­ci” ko­ja je sje­di­šte Tre­ćeg pje­ša­dij­skog pu­ka Oru­ža­nih sna­ga BIH, po­zdra­vio je ko­man­dant ka­sar­ne ma­jor Ne­boj­ša Ive­zić.
– ŠROP ni­je bi­la sa­mo ško­la ko­ja je ško­lo­va­la re­zer­vne ofi­ci­re pje­ša­di­je za JNA već je bi­la ži­vot­na ško­la ko­ja osta­vi­la du­bok trag u va­šim ži­vo­ti­ma i to ne sa­mo sa­ma ka­sar­na ve­ći i či­tav grad Bi­le­ća. Ži­vot če­sto ne či­ne oče­ki­va­nja, već ono što nam se de­ša­va. A de­ša­va se da ste vi da­nas sa na­ma u va­šoj i na­šoj ka­sar­ni Bi­le­ća kao biv­ši pi­tom­ci i star­je­ši­ne – re­kao je Ive­zić, če­sti­ta­ju­ći ju­bi­lej, 60. go­di­šnji­cu osni­va­nja ŠROP.
Bi­le­ća­ni se do­bro i sa emo­ci­ja­ma sje­ća­ju slav­nih da­na ka­da je po­sto­ja­la i ra­di­la ŠROP, pod­sje­tio je u ime gra­da Jo­vo Pa­pić.
– Dra­gi biv­ši pi­tom­ci do­bro­do­šli ste i u grad Bi­le­ću i sva mje­sta ko­ji­ma ste ne­kad ho­di­li i vje­žba­li – Zla­ti­šte, Vla­hi­nju, Dra­gu­lji­cu, Če­pe­li­cu, Ha­dži­be­go­vo br­do, Du­bo­vac, Pre­mi­no ko­ri­to i Av­to­vac. Po­zdra­vljam i gra­đan­ska li­ca ko­ja su bi­la u slu­žbi Voj­ne po­šte 3215 i pri­po­ma­ga­li raz­vo­ju ove ško­le. Svi vi ste dio Bi­le­će, a Bi­le­ća je dio vas. Sa va­ma je ni­ca­la ku­ća po ku­ća, zi­da­na zgra­da po zgra­da, na­se­lja i uli­ce, ra­di­li se in­fra­struk­tur­ni objek­ti. Bi­le­ća je za­to i va­ša ko­li­ko je na­ša – is­ta­kao je Pa­pić.
Sed­mo po re­du oku­plja­nje biv­ših pi­to­ma­ca pre­sti­žne ško­le, u ko­joj je bio i pi­to­mac i ko­man­dir odje­lje­nja i pot­pi­snik ovih re­do­va, bi­lo je naj­ma­sov­ni­je do sa­da. Pre­ma po­da­ci­ma or­ga­ni­za­ci­o­nog od­bo­ra, po­zi­vu se oda­zva­lo pre­ko 500 biv­ših pi­to­ma­ca „od Tri­gla­va do Đev­đe­li­je”. Ve­li­ki od­ziv je bio i iz Cr­ne Go­re.
Oku­plja­nje „Bi­le­ća­na­ca” bi­lo je pri­li­ka i da živ­ne grad Bi­le­ća ko­ji je za ovu pri­li­ku pri­re­dio Sa­jam do­ma­ćih pro­iz­vo­da. Od ka­sar­ne do glav­nog grad­skog tr­ga gdje je pri­pre­mljen kul­tur­no-za­bav­ni pro­gram, biv­ši pi­tom­ci su u stro­ju sa za­sta­va­ma udru­že­nja pri­re­di­li de­fi­le uli­ca­ma gra­da. Na sve­ča­no­sti je biv­še pi­tom­ce po­zdra­vio i na­čel­nik op­šti­ne Bi­le­ća, Mi­ljan Alek­sić, a sa go­vor­ni­ce su pre­ni­je­ti i po­zdra­vi biv­šeg pi­tom­ca ŠROP, pred­sjed­ni­ka Re­pu­bli­ke Srp­ske, Mi­lo­ra­da Do­di­ka.Ž.K.


U ka­sar­ni 74 pi­to­ma­ca iz Cr­ne Go­re

Pod bar­ja­kom Udru­že­nja pi­to­ma­ca ŠROP Bi­le­ća ko­ji je no­sio pi­to­mac 105. kla­se Mi­le­ta Drob­njak, u ka­sar­nu je sti­glo 74 ne­ka­da­šnjih pi­to­ma­ca iz Cr­ne Go­re sa po­seb­no iz­ra­đe­nim ka­pa­ma i ma­ji­ca­ma i ču­ve­nim zna­kom ško­le. Me­đu nji­ma su bi­li i funk­ci­o­ner DNP, Jo­vo Pe­jo­vić, glav­ni tu­ri­stič­ki in­spek­tor Bra­no Man­dra­pa kao i ne­ka­da­a­šnji star­je­ši­na u ŠROP Mi­li­vo­je Ka­do­vić. Na­po­ri Mi­le­te Drob­nja­ka i Sa­va Ma­slo­va­ri­ća, biv­šeg star­je­ši­ne u ŠROP su uro­di­li plo­dom, pa su bi­li vi­še ne­go za­do­volj­ni što je stroj „Bi­le­ća­na­ca” iz Cr­ne Go­re na pi­sti za po­stro­ja­va­nje bio po bro­ju od­mah po­sli­je Slo­ve­na­ca i biv­ših pi­to­ma­ca iz Sr­bi­je.
– Kad ne­što vo­liš ni­šta ni­je te­ško. Sve smo ra­di­li sa lju­ba­vlju bez ika­kvog in­te­re­sa. Po­tru­di­li smo da do­đe­mo u ve­ćem bro­ju ne­go što je bi­lo pro­šlih go­di­na. U to­me su nam do­sta po­mo­gli me­di­ji. Da­li smo ve­li­ki in­ter­vju „Da­nu”, go­sto­va­li u ju­tar­njem TV pro­gra­mu. Sku­pi­li smo im­po­zan­tan broj. Bi­lo je pri­ja­vlje­no čak 97, ali lju­di su od­u­sta­ja­li zbog bo­le­sti i oba­ve­za. Već su to lju­di u go­di­na­ma. Me­ni je ovo dru­gi do­la­zak. Sva­ki po­gled sa Vra­će­no­vi­ća na ka­sar­nu i Bi­leć­ko je­ze­ro iza­zi­va ne­ku je­zu. Tu smo po­sta­li bo­lji lju­di, što mno­gi­ma od nas va­lja i za po­slo­ve ko­je da­nas ra­di­mo. Stvo­ri­li smo od­re­đe­nu di­sci­pli­nu, od­go­vor­nost, rad i za­to smo za­hval­ni Bi­le­ći – re­kao je Drob­njak. On pod­sje­ća da je osno­va­no NVO sa sje­di­štem u Pod­go­ri­ci. U pla­nu je oma­so­vlji­va­nje or­ga­ni­za­ci­je, oku­plja­nje pi­to­ma­ca iz svih kra­je­va biv­še Ju­go­sla­vi­je i tu­ri­stič­ki obi­la­sci Cr­ne Go­re.


La­di­ha tra­ži dru­ga Pe­ko­vi­ća

Za mno­ge ne­ka­da­šnje pi­tom­ce bio je dir­ljiv su­sret sa voj­nič­kim kre­ve­tom u ko­me su spa­va­li, spa­va­o­ni­com, pro­sto­ri­ja­ma če­te, uči­o­ni­ca­ma i ka­bi­ne­ti­ma u ko­ji­ma su sti­ca­li zna­nja, a je­li su i ču­ve­ni voj­nič­ki pa­sulj u re­sto­ra­nu ka­sar­ne. Voj­nič­kih da­na u Bi­le­ći sa po­seb­nom emo­ci­jom sje­ća­ se­dam­de­se­to­go­di­šnji Jo­že La­di­ha iz slo­ve­nač­kig gra­da Lju­to­mer.
– Ško­la sla­vi, 60. ju­bi­lej, a ja 50. jer sam bio 29. kla­sa i slu­žio 1965. go­di­ne. Sjaj­no je vra­ća­ti se Bi­le­ći. Bio sam ni­šan­dži­ja pu­ško­mi­tra­lje­za u 1. vo­du, 1. če­te, 1. pi­to­mač­kog ba­ta­ljo­na. Sve je bi­lo u zna­ku bro­ja je­dan, čak i na­ša spa­va­o­ni­ca – is­ti­če La­di­ha, do­da­ju­ći ni­ka­da ne­će za­bo­ra­vi­i­ti svog dru­ga iz voj­ske, kr­šnog Cr­no­gor­ca, Pe­ko­vi­ća, sa ko­jim je di­je­lio zlo i do­bro.
– S ob­zi­rom da sam no­sio pu­ško­mi­tra­ljez, ni­je­sam bio si­tan, ali sam po­red nje­ga bio kao di­je­te. Imam i sli­ke. Na­ža­lost, po­sli­je to­li­ko go­di­na za­bo­ra­vio sam mu ime i grad oda­kle je bio, ali sva­ko­dnev­no mi­slim o nje­mu. Pre­ko In­ter­ne­ta sam po­ku­ša­vao da ga na­đem. Ovim pu­tem mo­lim bi­lo ko­ga, ko ima ne­ka sa­zna­nja o nje­mu da ja­vi – re­kao je naš sa­go­vor­nik ko­ji je ka­že vi­še­go­di­šnji ak­tiv­ni član slo­ve­nač­kog Sa­ve­za re­zer­vnih ofi­ci­ra i nje­gov bar­jak­tar.