Ima­ju­ći u vi­du ras­tu­ći al­ban­ski fak­tor u Cr­noj Go­ri, u toj ze­mlji bi mo­glo da do­đe do ma­ke­don­skog sce­na­ri­ja, oci­je­nio je Va­dim Sa­mo­du­rov, po­li­tič­ki ana­li­ti­čar i osni­vač Agen­ci­je za stra­te­ške ko­mu­ni­ka­ci­je. Go­vo­re­ći o sta­nju u Cr­noj Go­ri de­set go­di­na na­kon pro­gla­še­nja ne­za­vi­sno­sti, Sa­mo­du­rov je re­kao da se ra­di o li­ce­mjer­ju funk­ci­o­ne­ra EU za­to što evrop­ske struk­tu­re, s jed­ne stra­ne, hva­le Pod­go­ri­cu, a s dru­ge stra­ne kon­sta­tu­ju da cr­no­gor­ski jav­ni dug ra­ste, da je njen bu­džet u de­fi­ci­tu, a pri­vre­da bi­lje­ži pad.
–Pre­ma po­da­ci­ma Svjet­ske ban­ke iz 2016. go­di­ne, jav­ni dug Cr­ne Go­re iz­no­si oko 66 od­sto BDP-a, a 2017.go­di­ne će pre­ma pro­cje­na­ma iz­no­si­ti 69 od­sto. De­fi­cit bu­dže­ta je oko 6,5 od­sto BDP-a, dok je sto­pa ra­sta eko­no­mi­je oko če­ti­ri od­sto. To su, po­na­vljam, po­da­ci Svjet­ske ban­ke, ko­ja iz­ra­ža­va za­bri­nu­tost zbog ra­sta jav­nog du­ga. Ta­ko da ne di­je­lim op­ti­mi­stič­no mi­šlje­nje onih ko­ji sma­tra­ju da bi Cr­na Go­ra mo­gla da se učla­ni u EU br­zo i bez ika­kvih pro­ble­ma. Ze­mlje ko­je su po­sta­le čla­ni­ce EU od 2004.go­di­ne do 2013. go­di­ne ima­le su bo­lje eko­nom­ske po­ka­za­te­lje ne­go Cr­na Go­ra, iz­u­zev, mo­žda Bu­gar­ske – ka­zao je Sa­mo­du­rov za „Sput­njik”.
On sma­tra da su ras­pa­dom Ju­go­sla­vi­je, ko­ji je za­vr­šen 2006. go­di­ne, iz­gu­bi­le sve bal­kan­ske ze­mlje – i u eko­nom­skom i u po­li­tič­kom smi­slu. Ka­ko je do­dao, cr­no­gor­ska eko­no­mi­ja 80 od­sto za­vi­si od tu­ri­zma i „te­ško je raz­vi­ja­ti ze­mlju ko­ja ima sa­mo je­dan eko­nom­ski oslo­nac”.
–Mi­slim da bi tre­ba­lo ra­zu­mje­ti raz­li­ku iz­me­đu cr­no­gor­skog na­ro­da i ak­tu­el­ne vla­sti. Za­što se ne ras­pi­su­je re­fe­ren­dum o stu­pa­nju Cr­ne Go­re u NA­TO? Za­to što je, pre­ma re­zul­ta­ti­ma an­ke­ta, ve­ći­na gra­đa­na pro­tiv to­ga. Za­što o evro­a­tlant­skoj in­te­gra­ci­ji od­lu­ču­je 50 po­sla­ni­ka u par­la­men­tu? Ali, ka­ko bi­lo, čak i an­ti­ru­ska po­li­ti­ka Pod­go­ri­ce ne bi mo­gla da po­kva­ri ru­sko-cr­no­gor­ske od­no­se. Mi­slim da za obič­ne lju­de po­li­ti­ka ni­je to­li­ko va­žna kao što su va­žne uza­jam­ne sim­pa­ti­je i na­še isto­rij­ske ve­ze – is­ta­kao je Sa­mo­du­rov.
Pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju, dru­go je pi­ta­nje sa ka­kvim pro­ble­mi­ma će se su­o­či­ti cr­no­gor­sko ru­ko­vod­stvo uko­li­ko bu­de na­sta­vi­lo da do­no­si od­lu­ke ko­je su su­prot­ne in­te­re­si­ma na­ro­da.
–Još ne zna­mo na šta je sve sprem­na cr­no­gor­ska eli­ta ka­ko bi po­ka­za­la pri­vr­že­nost za­pad­nim vri­jed­no­sti­ma, do­bi­la kre­dit po­vje­re­nja i ga­ran­ci­ju da će op­sta­ti na vla­sti. Ne­mam ilu­zi­ja oko to­ga ko je za­pra­vo Đu­ka­no­vić. Zna­te, uvi­jek sam imao uti­sak da su gra­đa­ni Cr­ne Go­re apo­li­tič­ni, ali se to ras­po­lo­že­nje dra­stič­no pro­mi­je­ni­lo čim je cr­no­gor­sko ru­ko­vod­stvo po­če­lo da gu­ra svo­je sta­nov­ni­štvo u za­pad­nu voj­nu ali­jan­su –re­kao je Sa­mo­du­rov.
On je oci­je­nio da bi u Cr­noj Go­ri mo­glo do­ći do ma­ke­don­skog sce­na­ri­ja, to jest do ma­sov­ne ku­po­vi­ne sta­no­va i ku­ća od stra­ne Al­ba­na­ca, tim pri­je što su ne­kret­ni­ne po­jef­ti­ni­le. M.V.