Dr Sve­to­zar Sa­vić jav­no­sti je po­znat kao ,,dok­tor vi­na”, ali i kao iz­u­ze­tan knji­žev­nik ko­ji je ro­ma­nom ,,Va­jar” osvo­jio broj­nu ozbilj­nu či­ta­lač­ku pu­bli­ku. Autor je broj­nih na­uč­nih i struč­nih ra­do­va, na­uč­nih mo­no­gra­fi­ja, uče­snik broj­nih pro­je­ka­ta u ze­mlji i ino­stran­stvu, ali i ostva­ren i pri­znat knji­žev­nik. O svom umjet­nič­kom i na­uč­nom ra­du, spo­ju ta dva ži­vot­na po­zi­va, istin­skim vri­jed­no­sti­ma, Sa­vić go­vo­ri za ,,Dan”.
● Ko­li­ko na­u­ke ima u Va­šoj umjet­no­sti, a ko­li­ko umjet­no­sti u Va­šoj na­u­ci?
- Struč­ne knji­ge ko­je su pre­ve­de­ne na en­gle­ski i ru­ski je­zik ste­kle su od­re­đe­nu po­pu­lar­nost za­to što sam po­ku­šao da knji­žev­ni je­zik uve­dem u na­u­ku. Da­kle, ne na na­čin da to ba­na­li­zu­jem, na­rav­no, već da pri­bli­žim či­ta­o­ci­ma. Ako bih vam sa­da go­vo­rio o fo­to­sin­te­zi vje­ro­vat­no bi­ste to ig­no­ri­sa­li, ne bi­ste ni gle­da­li, ali ako vam ka­žem da je bilj­ka sta­tič­na me­ta ko­ju sva­ko­dnev­no na­pa­da hi­lja­de i hi­lja­de fak­to­ra, Vi on­da mo­že­te se­be da za­mi­sli­te ka­ko sto­ji­te 24 ča­sa na sun­cu, ki­ši, vje­tru i po­red sve­ga to­ga us­pi­je­te da pro­iz­ve­de­te gro­žđe i do­bro vi­no. E, na taj na­čin sam po­ku­šao da to ura­dim i či­ni mi se da je to pri­klad­no. Me­đu­tim, sve za­vi­si i od te­me. Obr­nu­to, sma­tram da je sva­ki ro­man ve­li­ko is­tra­ži­va­nje, sa­mo bez eks­pli­cit­nih do­ka­za kao u na­u­ci. Lič­no bih za sva­ki ro­man ko­ji struč­nja­ci pro­gla­se do­brim da­vao po­ča­sni dok­to­rat. To je ve­li­ko is­tra­ži­va­nje i iz­i­sku­je ve­li­ki i ozbi­ljan rad.
● Da li sma­tra­te da će vas za­pam­ti­ti kao na­uč­ni­ka ili kao umjet­ni­ka?
-Uvi­jek sma­tram da je bo­lje stvo­ri­ti jed­nu do­bru knji­gu, mu­zič­ki ko­mad, pred­sta­vu, jer ako ku­pi­te stan, on će se pro­da­ti za 50 go­di­na, ili će se sru­ši­ti, ili će ga pro­kac­ka­ti Vaš sin ili mo­ja kćer­ka. Po­sto­je dje­la ko­ja mo­gu da osta­nu. Ne ka­žem da će mo­ja osta­ti, ali onog tre­nut­ka ka­da ne­ki is­tra­ži­vač otvo­ri moj ro­man, ja oži­vim. Sve osta­le ma­te­ri­jal­ne stva­ri su pro­pa­dlji­ve, i knji­ga, ali je li­je­po što i da­nas mo­že­mo da či­ta­mo So­kra­ta. On je vje­čit. Sva­kim či­ta­njem ti lju­di ži­ve. I Ta­go­ra se u jed­noj po­e­mi obra­ća bu­du­ćem či­ta­o­cu. To je po­ru­ka za bu­duć­nost.
● Ka­že­te da se ro­ma­nu ,,Va­jar” ni jed­nog tre­nut­ka ni­je­ste vra­ti­li od mo­men­ta ka­da ste ga pre­da­li u štam­pu. Da li ste se vra­ća­li ra­ni­jim dje­li­ma?
- Ni jed­nom. Ni­šta ne či­tam, već osta­vljam. To je stra­šno te­žak po­sao ko­ji mo­ra­te da vo­li­te da bi mo­gli da ra­di­te. To je kao po­ro­đaj, pro­sto ne­što što mo­ra­te od­ba­ci­ti od se­be. Ni­ka­da se ne vra­ćem na­pi­sa­nim dje­li­ma jer po­mi­slim da će se, ako ih otvo­rim, ja­vi­ti osje­ćaj za pre­pra­vlja­njem. Ne mo­gu to da gle­dam, a na­ro­či­to jer sam du­hov­no i fi­zič­ki is­cr­pljen. Po­sta­jem auti­sti­čan i ne uspi­je­vam da na­pra­vim dis­tan­cu ko­ja je vr­lo va­žna da bih mo­gao da bu­dem kri­ti­čan. Ja sam u dje­lu i ne mo­gu to da ra­dim. Osje­ćam se kao u jed­nom ba­ze­nu u kom ne znam gdje da pli­vam. Me­ni je po­tre­ban do­bar kri­ti­čar, a to­ga ne­ma do­volj­no u Cr­noj Go­ri.
● Šta či­ta­te?
- Če­sto u ša­li ka­žem da či­tam no­be­lov­ce i ni­nov­ce. Oni su mi ne­ka­ko naj­si­gur­ni­ji, ma­da i tu mo­že da bu­de pro­pu­sta, na­ro­či­to me­đu ni­nov­ci­ma. Ipak, to je ne­ki ga­rant za kva­li­tet. Sem njih či­tam Mar­ka Aure­li­ja, Se­ne­ku, Sar­tra, Vi­tol­da Gom­bro­vi­ča. Gom­bro­vi­ča bih svi­ma pre­po­ru­čio, on mi je je­dan od omi­lje­nih, nje­gov ,,Dnev­nik” je sa­vr­šen.
● Pro­zni ste pi­sac, a da li ne­ka­da pi­še­te po­e­zi­ju?
-Po­e­zi­ju pi­šem in­tim­no, ali to ne bih ni­ka­da štam­pao ili ob­ja­vio jer su po­e­te za me­ne vrh umjet­no­sti i sma­tram da ne mo­gu to do­se­ći. To je ži­ža knji­žev­no­sti. Moj omi­lje­ni pje­snik je Karl Sand­berg. On je na­pro­sto ge­ni­je.
A.ĆU­KO­VIĆ

U na­u­ci ogra­ni­čen stvar­no­šću

● Šta Vas je ,,na­tje­ra­lo” da kre­ne­te i knji­žev­nim pu­tem?
- Na­u­ka o vi­nu me sti­mu­li­sa­la da odem i pu­tem li­je­pe knji­žev­no­sti. Na­u­ka mi je, re­kao bih, po­mo­gla da se usred­sre­dim na li­je­pu knji­žev­nost, od­no­sno na pi­sa­nje. Raz­li­ka je u to­me što sam u na­u­ci ogra­ni­čen stvar­no­šću, a u umjet­no­sti tog ogra­ni­če­nja ne­ma. Umjet­ni­ci su uvi­jek bi­li is­pred na­uč­ni­ka – ka­zao je Sa­vić.