Pra­vo­slav­ni vjer­ni­ci ši­rom ze­mlje pro­sla­vlja­ju naj­ve­ći hri­šćan­ski pra­znik u go­di­ni, Vas­krs, dan ka­da je vas­kr­snuo Go­spod Isus Hrist. Ju­če je u hra­mo­vi­ma ši­rom Cr­ne Go­re bi­lo sve­ča­no, slu­že­ne su li­tur­gi­je, ku­ca­lo se ja­ji­ma, pro­po­vi­je­da­lo o po­bje­di ži­vo­ta nad smr­ću.
Ta­ko je bi­lo i u Pod­go­ri­ci, u Sa­bor­nom hra­mu Hri­sto­vog vas­kr­se­nja, ko­ji je bio ti­je­san da pri­mi sve one ko­ji su do­šli na pri­če­šće i li­tu­r­gi­ju ko­ju je slu­žio mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je sa sve­šten­stvom.
- Upra­vo to­ga, ko­ji nas kr­šta­va sve­tim du­hom i sa­bi­ra, i ko­ji nas po­sve­ću­je so­bom kao og­njem vječ­nim, og­njem ko­ji je do­nio sa ne­be­sa i za ko­ji je re­kao ,,o ka­ko bi mi se htje­lo da se taj oganj ras­plam­sao”, mi da­nas sla­vi­mo. Evo, ras­plam­sao se oganj nje­gov i ov­dje u ovom hra­mu po­sve­će­nom nje­go­vom vas­kr­se­nju. Sti­gao nam je bla­go­dat­ni oganj sa Gro­ba nje­go­vog, mje­sta nje­go­vog vas­kr­se­nja. Po­slao nam ga je je­ru­sa­lim­ski pa­tri­jarh Te­o­fi­lo po na­šem epi­sko­pu Jo­va­nu, ko­ji je baš odav­de iz Cr­ne Go­re i ko­ji je ov­dje go­di­na­ma slu­žio kao pro­fe­sor bo­go­slo­vi­je i igu­man Ma­na­sti­ra mo­rač­kog, i po na­šem ar­hi­man­dri­tu Me­to­di­ju. Bla­go­dat­ni oganj je pri­li­ka da za­bla­go­da­ri­mo pa­tri­jar­hu je­ru­sa­lim­skom, ko­ji je pa­tri­jarh Maj­ke cr­kve, Cr­kve svih cr­ka­va – ka­zao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je. On je do­dao da je na­ša cr­kva ,,sa­mo je­dan iz­da­nak te Maj­ke cr­kve je­ru­sa­lim­ske”.
- Ma­na­stir Vra­nji­na je, kroz vje­ko­ve, bio me­toh, od vre­me­na Ste­fa­na Pr­vo­vjen­ča­no­ga, je­ru­sa­lim­skog gro­ba Go­spod­njeg. Obe­ćao sam je­ru­sa­lim­skom pa­tri­jar­hu Te­o­fi­lu da će­mo, ako Bog da, ob­no­vi­ti Ma­na­stir Vra­nji­nu i vra­ti­ti je je­ru­sa­lim­skoj cr­kvi. Ne­ka Bog bla­go­slo­vi pa­tri­jar­ha je­ru­sa­lim­skog i bla­go­da­ri­mo mu na bla­go­slo­vu ve­li­kom i div­nom, što nam je po­slao bla­go­dat­ni oganj, a on nam je naj­po­treb­ni­ji u ovom tre­nut­ku, da pro­svi­je­tli i nas i ovaj grad, ovu ze­mlju. Kr­šte­nje ko­jim nas je pri­zvao Go­spod je­ste kr­šte­nje sve­tim du­hom i og­njem ne­be­skim. Taj oganj je ne­u­ga­siv. Kroz nje­ga i ljud­sko bi­će po­sta­je vječ­no, ne­pro­la­zno i ljud­ska za­jed­ni­ca pri­zva­na da se sa­bi­ra i da se gri­je na tom og­nju Hri­sto­vom ko­ji si­ja sa nje­go­vog li­ca i ko­ji pre­o­bra­ža­va sva­ko stvo­re­nje, a na­ro­či­to ljud­sko bi­će – ka­zao je mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je.
Bla­go­dat­ni oganj je sa Hri­sto­vog gro­ba u Je­ru­sa­li­mu sti­gao, uoči pra­zni­ka Vas­kr­se­nja Go­spo­da Isu­sa Hri­sta, u pod­go­rič­ki Sa­bor­ni hram Hri­sto­vog Vas­kr­se­nja, gdje su ga do­če­ka­li mno­go­broj­ni vjer­ni­ci glav­no­ga gra­da Cr­ne Go­re. Oganj je u prat­nji cr­kve­no-dr­žav­ne de­le­ga­ci­je na če­lu sa Epi­sko­pom sla­von­sko-pa­krač­kim go­spo­di­nom Jo­va­nom (Ću­li­br­kom) i igu­ma­nom Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra ar­hi­man­dri­tom Me­to­di­jem (Osto­ji­ćem) sti­gao na pod­go­rič­ki aero­drom iz Tel-avi­va, a do­če­kao ga je mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski go­spo­din Am­fi­lo­hi­je sa sve­šten­stvom i vjer­nim na­ro­dom. Mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je je ka­zao da ni da­nas ne­ma ni­šta u Cr­noj Go­ri što je sve­to i če­sti­to, a da ni­je za­gri­ja­no tim bla­go­dat­nim og­njem.
Vjer­ni­ci­ma je u Sabornom hramu u Podgorici pro­či­ta­na i vas­kr­šnja po­sla­ni­ca pa­tri­jar­ha Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve Iri­ne­ja.
- Vas­kr­se­njem svo­jim Hri­stos sje­di­nju­je ovaj svi­jet i raj, a u ra­ju pri­je svih dru­gih pri­ma po­ka­ja­nog raz­boj­ni­ka, da­ju­ći svi­ma na­ma na­du da na­še ži­vlje­nje u po­ka­ja­nju ni­je uza­lud­no. Sla­ve­ći vas­kr­se­nje Hri­sto­vo, sla­vi­mo i pri­ma­mo ču­de­snu taj­nu Bo­ga ko­ji nas je stvo­rio – na­vo­di se, iz­me­đu osta­log, u po­sla­ni­ci.
Po za­vr­šet­ku li­tur­gi­je vjer­ni­ci su se pri­če­sti­li, a po­tom je mi­tro­po­lit bla­go­slo­vio vas­kr­šnja ja­ja.A.Ć.

Pra­znik oku­pio Ka­di­će
U Bo­va­nu Ka­di­ća, u cr­kvi Sve­tog Di­mi­tri­ja, tra­di­ci­nal­no na Vas­krs su se oku­pi­li Ka­di­ći. Na­kon slu­žbe Ka­di­ći su or­ga­ni­zo­va­li ru­čak i iz­ve­li pro­gram u ko­m su po­red na­rod­nih gu­sla­ra Mi­len­ka Ka­le­zi­ća i Ra­da Ra­do­vi­ća, uče­stvo­va­li i ep­ski pje­snik Bo­ži­dar Đu­ra­no­vić i dje­ca iz škjo­le vje­ro­na­u­ke iz Da­ni­lov­gra­da
- Sva­ki Vas­krs obi­lje­ži­mo u na­šoj cr­kvi. Pri­sje­ti­mo se stra­dal­nič­kog pu­ta na­šeg pre­tka To­do­ra Ka­di­ća i tru­di­mo se da se kao brat­stve­ni­ci oku­plja­mo i nje­gu­je­mo tra­di­ci­o­nal­ne obi­ča­je, me­đu ko­ji­ma je Vas­krs na pr­vom mje­stu – re­kao je Mi­lo­rad-Du­di Ka­dić.I.M.

Bla­go­dat­ni oganj ogri­jao i Nik­ši­ća­ne
Naj­ve­ći i naj­ra­do­sni­ji hri­šćan­ski pra­znik, Vas­kr­se­nje Hri­sto­vo, sa­bor­no i li­tur­gij­ski pro­sla­vljen je u svim ma­na­sti­ri­ma i cr­kva­ma Ar­hi­je­rej­skog na­mje­sni­štva nik­šić­kog. Na hi­lja­de Nik­ši­ća­na već od su­bo­te u svo­jim sve­ti­nja­ma pri­su­stvo­va­lo je Vas­kr­šnjem ju­tre­nju, ko­je se slu­ži u po­noć, a on­da na sam dan Hri­sto­vog vas­kr­se­nja i Vas­kr­šnjim li­tur­gi­ja­ma. Sve­šten­stvo i mo­na­štvo nik­šić­ke Sa­bor­ne cr­kve Sv. Va­si­li­ja Ostro­škog Ču­do­tvor­ca slu­ži­lo je u toj sve­ti­nji sve­tu slu­žbu na­kon ko­je je oba­vlje­no pri­če­šće vjer­nog na­ro­da ko­je je da­ri­va­no vas­kr­šnjim ja­ji­ma. Nik­ši­ća­ni su i ove go­di­ne, kao i pro­šle, ima­li pri­li­ku da se na Vas­krs ogri­ju Bla­go­dat­nim og­njem iz Je­ru­sa­li­ma ko­ji im je di­je­ljen na­kon li­tur­gij­skog sa­bra­nja. Star­je­ši­na Sa­bor­ne cr­kve, sve­šte­nik Osto­ja Kne­že­vić is­ta­kao je da se u sve­ti­nja­ma tre­ba da sa­bi­ra­mo sva­ke ne­dje­lje na li­tur­gi­ja­ma i da se okr­je­plju­je­mo ti­je­lom i kr­vlju Vas­kr­slog go­spo­da Isu­sa Hri­sta.
- Sa­bi­raj­mo se na sve­tim slu­žba­ma ne za­to što je to Bo­gu po­treb­no, već što je to po­treb­no na­ma sa­mi­ma, a on se, na­rav­no ra­du­je kad nas vi­di da smo oku­plje­ni na mo­li­tvi u ime nje­go­vo, re­kao je sve­šte­nik Kne­že­vić. B.B.

Zvo­na za doček
Slu­že­njem po­noć­ne vas­kr­šnje li­tur­gi­je u vi­še hra­mo­va, u plje­valj­skom kra­ju po­če­lo je Vas­kr­šnje sla­vlje. Kao i pret­hod­nih go­di­na naj­vi­še vje­ru­ju­ćeg na­ro­da oku­pi­lo se u hra­mu Sve­tog Ve­li­ko­mu­če­ni­ka Ge­or­gi­ja u na­se­lju Gu­ke, ali su po­noć­ne li­tur­gi­je slu­že­ne i u cr­kvi Sve­te Pet­ke, cr­kvi Sve­tog pro­ro­ka Ili­je na Ili­nom br­du i ma­na­sti­ru Sve­ta Tro­ji­ca. Ve­li­ki broj vjer­ni­ka je bio pri­su­tan to­kom pra­znič­ne li­ti­je, a tač­no u po­no­ći uz ve­se­lo zvo­nje­nje hra­mov­nih zvo­na usle­dio je va­tro­met. Na pr­vu po­noć­nu li­tur­gi­ju sti­gao je Sve­ti oganj iz Je­ru­sa­li­ma, ko­ji je po­seb­no iza­zvao ra­dost vjer­ni­ka. B. Je.

Pče­le na­pra­vi­le krst
U su­sret Vas­kr­su, na Ve­li­ki pe­tak, u plje­valj­skom na­se­lju Ko­mi­ni, de­si­lo se neo­bič­no ro­je­nje pče­le u do­ma­ći­na Bla­ža Sta­ni­ća. Ro­je­nje pče­la, iako je pri­lič­no ra­no za plje­valj­ski kraj, ne bi iza­zva­lo to­li­ku pa­žnju, da no­vo­stvo­re­ni roj, ko­ji se pri­vre­me­no za­ka­čio na gra­nu ja­bu­ke, ni­je for­mi­rao krst. Neo­bič­no umi­je­će pče­la, na pra­znik Hri­sto­vog ras­pe­ća, iza­zvao je zna­ti­že­lju broj­nih Plje­vlja­ka. Mno­gi su tvr­di­li da je neo­bič­no što se pče­le ro­je pri­lič­no ra­no, a bi­lo je i ko­men­ta­ra da se ra­di o ču­du Bo­ži­jem, jer su pče­le sa svo­jim ro­jem sa­či­ni­le krst.B.Je.

Mitropolit: Kako da Crna Gora bude vječna aako se gradi na ništavilu
Crna Gora ne može biti vječna, ako se gradi bez Boga i protiv Boga, na prolaznosti i na ništavilu, kazao je mitropolit Amfilohije. Vladika je ovo rekao u Sabornom hramu Svetog Jovana Vladimira u Baru na kraju Svete arhijerejske liturgije povodom Velike subote.
On je rekao da oni koji danas traže autokefalnu crnogorsku crkvu sami govore kako u Boga ne vjeruju.
-Kad su je stvarali na Cetinju govorili su, jeste, mi ne vjerujemo u Boga, ali hoćemo crnogorsku crkvu, jer smo mi Crnogorci. Kakvu ti crkvu hoćeš, a ne vjeruješ u Boga, zapitao je Mitropolit Amfilohije.
On je podsjetio da je Mitropolija crnogorska bila državna vjera sve dok je crna Gora bila hrišćanska država.
-Kako da bude vječna, kad je gradiš na ničemu, na ništavilu, kad je gradiš bez Boga i protiv Boga, kad ne priznaješ Hrista Boga koji daruje život vječni i mravu i crvu i državi, i svakome stvorenju. O kakvoj vječnoj Crnoj Gori ti onda pričaš, zapitao je Mitropolit Amfilohije.