U Cr­noj Go­ri ži­vi 31.500 gra­đa­na ko­ji ne­ma­ju ni­ka­kvo obra­zo­va­nje ili ima­ju ne­ko­li­ko raz­re­da osnov­ne ško­le, a bez ika­kve struč­ne spre­me naj­vi­še je že­na, i to 24.400, po­da­ci su Mon­sta­ta. Sa­go­vor­ni­ci „Da­na” ocje­nju­ju da rad­no spo­sob­ne oso­be iz ove ka­te­go­ri­je ne mo­gu oče­ki­va­ti da do­bi­ju bi­lo ka­kav po­sao ko­ji ni­je ve­zan za oba­vlja­nje te­ških fi­zič­kih po­slo­va.
Po­da­ci Mon­sta­ta po­ka­zu­ju da ni­je­su sa­mo sta­re oso­be bez ika­kvog obra­zo­va­nja, ka­ko se to obič­no oče­ku­je. Ukup­no 1.300 li­ca uz­ra­sta od 15 do 24 go­di­ne ne­ma ni­ka­kvu struč­nu spre­mu, a isti slu­čaj je i sa 2.300 gra­đa­na sta­rih iz­me­đu 25 i 34 go­di­ne, kao i 2.400 oso­ba sta­ro­sti od 35 do 44 go­di­ne. Oko 10.900 gra­đa­na bez kva­li­fi­ka­ci­ja ima iz­me­đu 55 i 74 go­di­ne, a 12.500 je sta­ri­je od 75 go­di­na.
Na evi­den­ci­ji Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje (ZZZ) tre­nut­no se na­la­zi 42.035 ne­za­po­sle­nih li­ca. U toj in­sti­tu­ci­ji ka­za­li su „Da­nu” da na evi­den­ci­ji ima­ju 1.648 li­ca, od ko­jih je 881 že­na, bez ško­le ili sa za­vr­še­nih do se­dam raz­re­da. Sa za­vr­še­nom osnov­nom ško­lom na po­sao če­ka 6.584 oso­ba, od če­ga 3.165 že­na.
– Sa dru­gim ni­vo­om kva­li­fi­ka­ci­ja ni­že struč­no obra­zo­va­nje – za­vr­še­na osnov­na ško­la i je­dan ili dva raz­re­da sred­nje ško­le ili za­ni­ma­nje sa ni­žim struč­nim obra­zo­va­njem je 1.400 li­ca, sa tre­ćim ni­vo­om kva­li­fi­ka­ci­ja ( tri go­di­ne sred­nje ško­le) je 8.702 ne­za­po­sle­na li­ca (3.514 že­na), a sa če­ti­ri raz­re­da sred­nje ško­le 12.993 li­ca (7.204 že­ne). Kva­li­fi­ka­ci­ju maj­stor i pe­ti ste­pen struč­ne spre­me ima 245 li­ca, od če­ga su 22 že­ne – ka­žu u ZZZ.
Sa sed­mim je­dan ni­vo­om kva­li­fi­ka­ci­ja za­po­sle­nje če­ka 5.653 li­ca, a sa sed­mim dva 263 oso­be.
– U ovoj go­di­ni po­slo­dav­ci su pri­ja­vi­li tra­žnju za 5.147 li­ca, od če­ga je za 409 li­ca bez ško­le ili sa za­vr­še­nih do sed­mog rad­zre­da osnov­ne ško­le i 704 ogla­sa za li­ca sa za­vr­še­nom osnov­nom ško­lom – na­vo­de u ZZZ.
Član se­kre­ta­ri­ja­ta Uni­je slo­bod­nih sin­di­ka­ta (USS) Li­di­ja Pe­jo­vić sma­tra po­ra­znom či­nje­ni­cu da u dr­ža­vi ima­mo 31.500 gra­đa­na bez ili sa ne­za­vr­še­nom ško­lom. Ona is­ti­če da je po­seb­no pro­ble­ma­tič­no što naj­ve­ći udio či­ne že­ne.
– Je­dan od uzro­ka ne­za­po­sle­no­sti u Cr­noj Go­ri je­ste hi­per­pro­duk­ci­ja vi­so­ko­ško­la­ca sa jed­ne stra­ne, a sa dru­ge stra­ne ima­mo 31.500 gra­đa­na ko­ji ima­ju ne­pot­pu­no osnov­no obra­zo­va­nje, što ih pred­o­dre­đu­je da bu­du naj­ra­nji­vi­ja ka­te­go­ri­ja ka­da je u pi­ta­nju tr­ži­šte ra­da. Ta­ko­đe ima­mo po­dat­ke da Cr­na Go­ra an­ga­žu­je ve­li­ki broj stra­na­ca, po­seb­no na se­zon­skim po­slo­vi­ma, kao i na po­slo­vi­ma ko­ji ne zah­ti­je­va­ju po­seb­nu struč­nost i obra­zo­va­nje, što go­vo­ri o lo­šoj or­ga­ni­za­ci­ji po­li­ti­ke za­po­šlja­va­nja. Li­ci­ma bez obra­zo­va­nja je pre­vas­hod­no us­kra­će­no ili su­že­no pra­vo na rad, a sa­mim tim i kva­li­tet ži­vo­ta je do­ve­den u pi­ta­nje – ka­že Pe­jo­vi­će­va.
Ona sma­tra da dr­ža­va mo­ra vi­še da ra­di po pi­ta­nju una­pre­đe­nja si­ste­ma obra­zo­va­nja, iako kroz raz­ne stra­te­gi­je pod­sti­če obra­zo­va­nje po­seb­no kod li­ca ko­ja su u ri­zi­ku od si­ro­ma­štva, sa dru­ge stra­ne pre­ko 12.000 vi­so­ko­ško­la­ca je da­nas bez po­sla, što vr­lo de­sti­mu­la­tiv­no dje­lu­je na mla­de na­ra­šta­je.
– Či­nje­ni­ca je da eko­nom­ski raz­voj i pro­spe­ri­tet jed­nog dru­štva sva­ka­ko pod­ra­zu­mi­je­va da ima edu­ko­va­ne gra­đa­ne ko­ji će do­pri­no­si­ti ukup­nom raz­vo­ju. Li­ca bez obra­zo­va­nja go­to­vo da su sva is­klju­če­na sa tr­ži­šta ra­da, od­no­sno ne­ma­ju za­po­sle­nje, za­vi­sni su od dr­ža­ve, so­ci­ja­le i pod­lo­žni su ma­ni­pu­la­ci­ja­ma – za­klju­ču­je Pe­jo­vi­će­va.
Pred­sjed­nik Udru­že­nja za za­šti­tu rad­ni­ka „Sta­tus” Ra­do­je La­ku­šić sma­tra da je za­bri­nja­va­ju­ća či­nje­ni­ca da je ve­li­ki broj gra­đa­na bez osnov­nog obra­zo­va­nja za sve či­ni­o­ce dru­štva i ne­pri­hva­tlji­vo za jed­nu ze­mlju ko­ja va­ži za tra­di­ci­o­nal­no naj­sta­ri­ju dr­ža­vu u Evro­pi po opi­sme­nja­va­nju.
– To je po­seb­no za­bri­nja­va­ju­ća či­nje­ni­ca sad ka­da smo du­bo­ko za­ga­zi­li u 21. vi­jek, jer kao ze­mlja u sr­cu Evro­pe ima­mo 7,5 od­sto od ukup­nog bro­ja gra­đa­na ko­ji ne­ma­ju ni­ka­kvu kva­li­fi­ka­ci­ju. Gra­đa­ni bez osnov­nog obra­zo­va­nja u mno­go če­mu tr­pe šte­tu, a po­seb­no pri­li­kom za­po­šlja­va­nja. Ve­o­ma te­ško do­la­ze do za­po­sle­nja, a po­seb­no do stal­nog pa svi oni ko­ji ih rad­no an­ga­žu­ju go­to­vo is­klju­či­vo to či­ne „na cr­no” ili na od­re­đe­no vri­je­me, ta­ko da ova dru­štve­na gru­pa go­to­vo ni­je u mo­guć­no­sti da pla­ni­ra svo­ju bu­duć­nost, a po­seb­no su ugro­že­ni sa sta­no­vi­šta si­gur­no­sti eg­zi­sten­ci­je, ve­li­kog ri­zi­ka i bez­na­đa za mo­gu­ći do­sto­jan­stve­ni rad – ka­že La­ku­šić.
On is­ti­če da su neo­bra­zo­va­na li­ca dis­kri­mi­ni­sa­na po­seb­no od stra­ne po­slo­da­va­ca, i u ve­li­kom bro­ju su im ugro­že­na eko­nom­ska, so­ci­jal­na i kul­tur­na pra­va.M.S.


Lo­ši seg­men­ti tra­di­ci­je

Ko­men­ta­ri­šu­ći či­nje­ni­cu da je naj­vi­še že­na bez ško­le, di­rek­tor­ka NVO Cen­tar za žen­ska pra­va Ma­ja Ra­i­če­vić ka­že da obra­zo­va­nje žen­ske dje­ce ne­ma ta­ko du­gu tra­di­ci­ju u Cr­noj Go­ri.
– Ne smi­je­mo za­bo­ra­vi­ti da su pr­ve ško­le ko­je su mo­gle po­ha­đa­ti dje­voj­či­ce osno­va­ne tek u dru­goj po­lo­vi­ni 19. vi­je­ka, a da je tek od 1914. go­di­ne za­ko­nom iz­jed­na­če­na oba­ve­za ško­lo­va­nja mu­ške i žen­ske dje­ce. Do pe­ri­o­da na­kon Dru­gog svjet­skog ra­ta mno­ge dje­voj­či­ce se ni­je­su ško­lo­va­le, a ta prak­sa se du­go za­dr­ža­la u ru­ral­nim obla­sti­ma, u jed­nom di­je­lu po­pu­la­ci­je i do da­nas. Sre­ćom, si­tu­a­ci­ja se mi­je­nja, pa da­nas vi­še že­na ne­go mu­ška­ra­ca za­vr­ša­va vi­so­ko­škol­sko obra­zo­va­nje – ka­že Ra­i­če­vić.