Pje­šač­ki most ko­ji će po­ve­za­ti dvi­je stra­ne Di­no­še, a za ko­ji je bu­dže­tom GO Tu­zi za 2016. go­di­nu pred­vi­đe­no 150.000 eura, za pred­sjed­ni­ka te mje­sne za­jed­ni­ce Sma­ja Ka­jo­še­vi­ća je naj­zna­čaj­ni­ja in­ve­sti­ci­ja. Ka­ko je ka­zao, taj no­vac je pre­ne­sen iz bu­dže­ta za 2015. go­di­nu ta­ko da u ovoj oče­ku­je nje­go­vu ko­nač­nu re­a­li­za­ci­ju.
- To je ja­ko zna­čaj­na in­ve­sti­ci­ja, po­ve­zu­je lju­de, olak­ša­va im sva­ko­dnev­ni ži­vot, ka­ko onim vre­me­šni­jim, ta­ko i dje­ci ko­ja vi­še ne­će mo­ra­ti ići oko­lo na­o­ko­lo da do­đu do ško­le već će put znat­no skra­ti­ti pre­la­skom pre­ko mo­sta. Sa­mo da se poč­ne gra­di­ti i bi­će do­bro, on­da će se mo­ra­ti i za­vr­ši­ti - ka­zao je Ka­jo­še­vić.
Sa ni­šta ma­nje en­tu­zi­ja­zma ne re­a­gu­ju ni mje­šta­ni Di­no­še na iz­grad­nju pje­šač­kog mo­sta. Za Isma­i­lja Đo­ko­vi­ća će to bi­ti po­tez de­ce­ni­je.
- Biv­ši gra­do­na­čel­nik Mi­o­mir Mu­go­ša nam je to dav­no obe­ća­o, sje­ćam se i lju­di iz Grad­ske op­šti­ne ali je ostajalo na ri­je­či­ma, dok su se mje­šta­ni kon­stant­no ža­li­li da most od­no­sno sta­za ko­ju pre­te­žno ko­ri­ste mo­gu ko­ri­sti­ti sa­mo po li­je­pom i su­vom vre­me­nu. Kad sam ja išao u osnov­nu ško­lu ta sta­za je bi­la dr­ve­na, me­đu­tim stra­da­la je sva­ko ma­lo jer Ci­jev­na na­ra­ste za čas, pa su je iz­be­to­ni­ra­li. Me­đu­tim, to je sve ura­đe­no ja­ko ni­sko i to ni­je bi­lo do­bro rje­še­nje. Ipak, slu­ži­lo je po li­je­pom vre­me­nu. Ipak, po ta­kvom vre­me­nu nam i ne bi sme­ta­lo ako bi mo­ra­li da kru­ži­mo i pje­ša­či­mo, već nam je rje­še­nje bi­lo po­treb­no baš kad su ki­še i lo­ši vre­men­ski uslo­vi. Pu­no zna­či kad zna­te da za sa­mo par mi­nu­ta mo­že­te bi­ti na dru­goj stra­ni se­la - ka­zao je Đo­ko­vić.
Istog mi­šlje­nja je i De­li­ja Đo­ko­vić ko­ji is­ti­če da je iz­grad­nja pje­šač­kog mo­sta je­di­no pra­vo rje­še­nje.
- Di­no­ša ima je­dan pje­šač­ki most ali na po­čet­ku se­la, bli­že gra­du, ali je pri sre­di­ni se­la pu­no po­treb­ni­ji. Pre­laz ko­ji po­sto­ji i da­nas mo­že da se ko­ri­sti sa­mo po su­vom. Sje­ćam se kad je bi­la na­pra­vlje­na od dr­ve­nih gre­da pa naj­ma­nja ki­ša ili bu­ja­nje ri­je­ke, Ci­jev­na sve po­ne­se pa mje­šta­ni po­sle sa­mi im­pro­vi­zu­ju, po­sta­vlja­ju i ve­žu no­ve gre­de. Pre­la­zi­lo se dnev­no tu­da i po ne­ko­li­ko pu­ta jer pro­dav­ni­ca, ško­la, sve je bi­lo sa dru­ge stra­ne oba­le. Bi­lo je i do­sta i aneg­do­ta oda­tle. Po­sle je sta­za iz­be­to­ni­ra­na i od ta­da to na­zi­va­mo most iako ni­je. Iz­be­to­ni­ran je pre­ko ko­ri­ta baš kao sta­za, ni­je odig­nut ni mi­li­me­tar za­to ne mo­že bi­ti most. Ipak, bo­lje je da na­ša dje­ca i unu­čad ima­ju most ka­kav za­slu­žu­ju, a mi će­mo se sje­ća­ti dr­ve­nih gre­da i iz­be­to­ni­ra­ne sta­ze ko­ja je pla­vi­la sva­ko ma­lo i da­nas je pod vo­dom - ka­zao je Đo­ko­vić.
Sa­gla­san sa iz­grad­njom mo­sta za pje­ša­ke je i Va­no Be­ri­šić.
- To svi mo­gu sa­mo da po­dr­že jer je to za ovaj na­rod ov­dje spas. Kad se iz­gra­di ima svi da ga ko­ri­ste, sta­ri i mla­di i ja pr­vi sa sve bi­ci­klom. Sa­mo da poč­ne da se ra­di. Sad već mo­ra­mo oko­lo iako je vr­lo ma­lo ki­še pa­lo - ka­že Be­ri­šić.S.R.


Pri­o­ri­tet as­falt

Pr­vi čo­vjek MZ Di­no­ša Sma­jo Ka­jo­še­vić is­ti­če da tek tre­ba da sa­zo­ve sjed­ni­cu od­bo­ra da od­lu­če o pri­o­ri­te­ti­ma za ovu go­di­nu.
- Znam da su dvi­je stva­ri neo­p­hod­ne, as­fal­ti­ra­nje oko 900 me­ta­ra pu­ta u sred se­la i ako bu­de­mo mo­gli iz­dej­stvo­va­ti sa­na­ci­ju uleg­nu­ća na pu­tu Di­no­ša- Mi­lješ, ma­lo po­sle glav­nog mo­sta. U pi­ta­nju je kri­tič­na kri­vi­na, po­go­to­vo zi­mi, jer ima uleg­nu­će ko­je se te­ško vi­di po­seb­no ki­šnim da­ni­ma. Ka­ko je Ci­jev­na od­mah do, auto kad na­le­ti, ako vo­zač ne zna da po­sto­ji uleg­nu­će, pra­vo ga ba­ca u ri­je­ku. Mno­go je ne­sre­ća, pro­ble­ma i ude­sa za­bi­lje­že­no na tom po­te­zu - po­ru­čio je Ka­jo­še­vić.