HER­CEG NO­VI - Tra­gom neo­bič­nog de­ta­lja uoče­nog na sa­te­lit­skoj fo­to­gra­fi­ji Or­je­na, pla­ni­na­ri klu­ba „Su­bra” od­lu­či­li su da de­talj­ni­je pro­u­če te­ren u bli­zi­ni Or­jen­skog se­dla, na sje­ve­ro­i­stoč­noj pa­di­ni Cr­lje­ne gre­de (1627 m) ot­kriv­ši sta­ri ali ne­za­vr­še­ni austro­u­gar­ski put, ko­ji još uvi­jek če­ka ne­i­ma­re.
Ar­he­o­log i na­čel­nik Sek­ci­je za mar­ka­ci­je i vo­dič­ku slu­žbu PK Su­bra Želj­ko Star­če­vić ob­ja­šnja­va da se na sa­te­lit­skom snim­ku ja­sno vi­di do­bro po­zna­ti austro­u­gar­ski ma­ka­dam­ski put Or­jen­sko se­dlo – Cr­kvi­ce, a ma­lo iz­nad još je­dan ma­ka­dam­ski put. Ka­da su, ka­ko je is­ta­kao, ob­i­ši­li te­ren i pri­ku­pi­li do­volj­no in­for­ma­ci­ja, sklo­pi­li su cje­li­nu neo­bič­ne sla­ga­li­ce o sta­rom kol­skom pu­tu ko­ji za­pra­vo toč­ka ni­ka­da ni­je ni osje­tio.
Pri­ča, ka­ko po­ja­šnja­va Star­če­vić, se­že u raz­do­blje pred Pr­vi svjet­ski rat ka­da je ovaj put si­ste­mat­ski, te­melj­no i pe­dant­no ra­đen da slu­ži kao si­gur­na i br­za ko­mu­ni­ka­ci­ja za voj­sku i nje­nu op­skr­bu u re­o­nu ve­li­ke ka­sar­ne na Cr­kvi­ca­ma i ci­je­log od­bram­be­nog si­ste­ma ko­ji se pro­te­zao duž gra­ni­ce sa ta­da­šnjom Cr­nom Go­rom.
- Po­u­če­ni is­ku­stvom iz Pr­vog kri­vo­šij­skog ustan­ka, ka­da je ve­li­ka Car­ska voj­ska do­ži­vje­la niz po­ra­za zbog te­ške pro­hod­no­sti or­jen­skog kr­ša, Austro­u­ga­ri su sve sna­ge usmje­ri­li na grad­nju, za to vri­je­me naj­mo­der­ni­jih sa­o­bra­ćaj­ni­ca i utvr­đi­va­nje gra­ni­ce. Če­ti­ri de­ce­ni­je gra­đe­ni su u pr­vo vri­je­me pje­šač­ki, a za­tim i pr­vi kol­ski pu­te­vi, a na nov­cu se ni­je šte­dje­lo. Osim voj­ske, u ra­do­vi­ma je uče­stvo­va­lo i lo­kal­no sta­nov­ni­štvo, pa me­đu nji­ma i oni ne­ka­da­šnji usta­ni­ci, a pri­hod od ovih ra­do­va mno­ge je spa­sio u glad­nim go­di­na­ma. Dan da­nas je osta­la ži­va le­gen­da ka­ko je će­sar za te di­o­ni­ce pla­ćao za ki­lo iz­va­đe­nog ka­me­na ki­lo zla­ta - pr­i­ča Star­če­vić, i do­da­je da je me­đu po­sled­njim dje­lo­vi­ma ovog si­gur­no­snog ko­mu­ni­ka­ci­o­nog si­ste­ma ra­đen sa­vre­me­ni ma­ka­dam­ski put Tre­bi­nje – Vr­banj-Or­jen­sko se­dlo – Cr­kvi­ce, ali tra­sa ni­je mo­gla bi­ti u cje­li­ni za­vr­še­na do iz­bi­ja­nja ne­pred­vi­đe­nih okol­no­sti, od­no­sno Pr­vog svjet­skog ra­ta.
Austro­u­gar­ska je bi­la po­ra­že­na i ne­sta­la sa li­ca ze­mlje, a ra­ni­je pla­ni­ra­na di­o­ni­ca pu­ta pre­ko Or­je­na, pa­la je u za­bo­rav.
- U da­na­šnjem vre­me­nu ima­ti ova­ko do­bro sa­ču­van pri­mjer ne­ka­da­šnjeg si­ste­ma grad­nje moć­ne austro­u­gar­ske voj­ske – pra­vo je bla­go - kon­sta­tu­je Star­če­vić, ko­ji sma­tra da bi ovaj po­tez mo­gao za­šti­ti i pre­tvo­ri­ti u mu­zej na otvo­re­nom i za­jed­no sa do­dat­nim sa­dr­ža­ji­ma uklju­či­ti u sa­vre­me­ne tu­ri­stič­ke to­ko­ve.
Bu­du­ći da se lo­ka­ci­ja se na­la­zi sa ko­tor­ske stra­ne Or­je­na, u bli­zi­ni gra­ni­ce sa her­ceg­nov­skom op­šti­nom, Star­če­vić na­gla­ša­va da ova či­nje­ni­ca ne bi tre­ba­lo da pred­sta­vlja smet­nju, već na­pro­tiv da pod­stak­ne sa­rad­nju na ovom, do sa­da pot­pu­no za­ne­ma­re­nom di­je­lu za­jed­nič­kog pla­nin­skog za­le­đa.
K.Ma­to­vić


Maj­dan, te­me­lji ba­rak i og­nji­šte na otvo­re­nom

- Čak i da­nas, na­kon vi­še od jed­nog vi­je­ka ovaj po­tez, ako za­ne­ma­ri­mo uz­na­pre­do­va­lu ve­ge­ta­ci­ju, iz­gle­da kao upra­vo na­pu­šte­no gra­di­li­šte! Smje­nju­ju se u pra­vil­nim in­ter­va­li­ma di­o­ni­ce raz­li­či­tog ste­pe­na fi­na­li­za­ci­je, od gru­bo tra­si­ra­ne, pa sve do one pot­pu­no za­vr­še­ne. Tu je maj­dan oda­kle je va­đen ka­men, je­di­ni gra­đe­vin­ski ma­te­ri­jal ko­ji je ov­dje ko­ri­šten. Po­red pu­ta le­že, za­bo­ra­vlje­ni u vre­me­nu, ve­li­ki blo­ko­vi sprem­ni za ugrad­nju. U bli­zi­ni, u gu­stoj bu­ko­voj šu­mi za­ti­če­mo te­me­lje ne­ka­da­šnjih ba­ra­ka za smje­štaj ljud­stva na gra­di­li­štu, a tu je ogra­đe­no i ogrom­no og­nji­šte na otvo­re­nom- pri­ča Star­če­vić.