Du­go­go­di­šnji uni­ver­zi­tet­ski pro­fe­sor i pred­sjed­nik Sud­skog sa­vje­ta, dok­tor Mla­den Vuk­če­vić, u in­te­r­vjuu za „Dan” ka­zao je da je po­sled­njih go­di­na sud­ski si­stem una­pri­je­đen u smi­slu efi­ka­sno­sti, kvan­ti­te­ta i kva­li­te­ta ra­da, ali je upu­tio i kri­ti­ku is­ta­kav­ši da dr­žav­ni bu­džet već du­že vre­me­na ne­ma ra­zu­mi­je­va­nja za rad ovog or­ga­na. Ka­ko na­vo­di, za ne­sme­tan rad bi­lo ko­je in­sti­tu­ci­je neo­p­hod­na su od­re­đe­na ma­te­ri­jal­na sred­stva ko­ja obez­bje­đu­ju uslo­ve za funk­ci­o­ni­sa­nje. Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, tre­nut­no se za sud­stvo ne iz­dva­ja do­volj­no sred­sta­va, ali da i sa tim ras­po­lo­ži­vim sred­stvi­ma funk­ci­o­ni­šu.
●Ka­ko je pi­ta­nje nov­ca u bu­dže­tu za sud­stvo i ad­mi­ni­stra­ci­ju ri­je­še­no u ovoj go­di­ni i ko­li­ko je iz­dvo­je­no za Sud­ski sa­vjet ?
– Ra­di se o iz­no­su od bli­zu 21 mi­li­on eura, dok je od tog iz­no­sa ne­što vi­še od 715.000 eura iz­dvo­je­no za po­tre­be Sud­skog sa­vje­ta. Ka­da se zna da u Cr­noj Go­ri po­sto­ji 21 sud, broj­ne ak­tiv­no­sti, rad­nje i mje­re su u na­šoj nad­le­žno­sti, a tu su za­tim i odr­ža­va­nje, na­bav­ka i in­ve­sti­ra­nje u pra­vo­sud­ni in­for­ma­ci­o­ni si­stem, ja­sno je da ovaj iz­nos ni­je do­vo­ljan, ali i sa tim sred­stvi­ma sud­ski si­stem funk­ci­o­ni­še. To sam is­ta­kao i u Skup­šti­ni, do­bi­li smo po­dr­šku i na­dam se da ona ne­će bi­ti sa­mo ver­bal­na, kao pret­hod­ne go­di­ne.
●Po­zna­to je da Sud­ski sa­vjet ra­di u iz­najm­lje­nom pro­sto­ru. Da li će se taj pro­blem ri­je­ši­ti u sko­ri­je vri­je­me i ko­li­ko se nov­ca za to iz­dva­ja na go­di­šnjem ni­vou?
– Sud­ski sa­vjet je smje­šten u zgra­di biv­še SDK-a i na ime na­kna­de u ve­zi sa ko­ri­šće­njem pro­sto­ra od 340 me­ta­ra kva­drat­nih (ko­mu­nal­ne na­kna­de, po­tro­šnja elek­trič­ne ener­gi­je i vo­de) Cen­tral­noj ban­ci pla­ća se go­di­šnji iz­nos od 18.764 eura. Obez­bje­đi­va­nje ade­kvat­nog pro­sto­ra za rad Sud­skog sa­vje­ta stal­no is­ti­če­mo kao pro­blem, ali kon­sta­tu­je­mo da su osim Sa­vje­ta čak i ne­ki su­do­vi pod­sta­na­ri, što je ri­jet­kost i u ma­nje raz­vi­je­nim sud­skim si­ste­mi­ma. Su­do­vi su po­sled­nji u spi­sku dr­žav­nih or­ga­na ko­ji tre­ba da ima­ju ta­kve pro­stor­ne de­fi­ci­te, bar iz jed­nog raz­lo­ga, jer je isto­rij­ski po­sma­tra­no i u Cr­noj Go­ri i dru­gdje na­sta­nak su­da pret­ho­dio na­stan­ku dr­ža­ve.
●Sma­tra­te li da je ma­te­ri­jal­ni po­lo­žaj su­di­ja loš i ka­ko prav­da­te či­nje­ni­cu da u ta­kvim okol­no­sti­ma pred­sjed­nik Vr­hov­nog su­da ku­pu­je slu­žbe­no vo­zi­lo enorm­ne vri­jed­no­sti?
– Ako se po­gle­da uku­pan sta­tus – pri­ma­nja, uslo­vi ra­da, rje­ša­va­nje stam­be­nog pi­ta­nja – taj po­lo­žaj ni­je na že­lje­nom ni­vou. Ipak, to ne bih do­vo­dio u ve­zu sa ku­po­vi­nom slu­žbe­nog auta za po­tre­be pred­sjed­ni­ka Vr­hov­nog su­da. Ured­ba Vla­de pred­vi­đa mo­guć­nost ku­po­vi­ne auto­mo­bi­la te kla­se i ci­je­ne, a ka­ko sam in­for­mi­san na taj na­čin je za­mi­je­nje­no vo­zi­lo sta­ro osam go­di­na, ko­je je pre­šlo 210.000 ki­lo­me­ta­ra.
●Ima li na­ja­va da u sko­ri­je vri­je­me poč­ne iz­grad­nja zgra­de pa­la­te prav­de ka­ko bi se ri­je­šio pro­blem pro­stor­nih ka­pa­ci­te­ta ve­ćeg bro­ja su­do­va?
– U bu­dže­tu za ovu go­di­nu iz­dvo­je­na su sred­stva od dva mi­li­o­na eura za zgra­de sud­skih or­ga­na. To sva­ka­ko ni­je do­volj­no za iz­grad­nju du­go na­ja­vlji­va­nog zda­nja pa­la­te prav­de. Me­đu­tim, i na­ve­de­ni iz­nos bi zna­čio mno­go za obez­bje­đe­nje pro­sto­ra za Uprav­ni sud, što je naš, a vje­ru­jem i vla­din pri­o­ri­tet u na­red­noj go­di­ni.
●Sma­tra­te li da je iz­bor na mje­sto pred­sjed­ni­ka Sud­skog sa­vje­ta kru­na jed­ne ka­ri­je­re?
– Kod uspje­šnih lju­di naj­ve­ći do­me­ti ni­je­su sta­tič­na ka­te­go­ri­ja. U mo­joj pro­fe­si­o­nal­noj bi­o­gra­fi­ji ne­ka­da je to bi­la funk­ci­ja pot­pred­sjed­ni­ka Vla­de u 27. go­di­ni, za­tim du­žnost pred­sjed­ni­ka Ustav­nog su­da, de­ka­na Prav­nog fa­kul­te­ta. U mo­men­tu iz­bo­ra bi­la je to i funk­ci­ja pred­sjed­ni­ka Sud­skog sa­vje­ta, a sa­da je to zva­nje re­dov­nog pro­fe­so­ra Uni­ver­zi­te­ta, na ko­je sam u me­đu­vre­me­nu iza­bran. Ipak, naj­va­žni­ja i je­di­na kon­stant­na kru­na ka­ri­je­re je­ste mo­ja po­ro­di­ca. Sa­mo u har­mo­ni­ji sa sreć­nom po­ro­di­com vri­je­de svi pro­fe­si­o­nal­ni us­pje­si.
●Da li ste za­do­volj­ni po­stig­nu­tim re­zul­ta­ti­ma ra­da Sud­skog sa­vje­ta u pro­šloj go­di­ni ?
– Je­sam, u mje­ri ko­ja je za­vi­si­la od mog ra­da i ra­da čla­no­va Sud­skog sa­vje­ta. Ura­di­li smo ve­li­ki dio po­sla ko­ji se ti­če im­ple­men­ta­ci­je rje­še­nja iz Za­ko­na o su­do­vi­ma i Za­ko­na o Sud­skom sa­vje­tu i su­di­ja­ma, uz is­pu­nja­va­nje oba­ve­za ko­je su pred na­ma bi­le u evrop­skoj agen­di. Ni­je­sam za­do­vo­ljan u mje­ri ko­ja ni­je za­vi­si­la od nas, a ko­ja se u pr­vom re­du od­no­si­la na ma­te­ri­jal­nu pot­po­ru bu­dže­ta za ne­ke pro­jek­te ko­ji su pred­u­slov na­šeg op­ti­mal­nog funk­ci­o­ni­sa­nja. U pr­vom re­du to se od­no­si na pri­mjed­be ko­je smo do­bi­li u iz­vje­šta­ju o na­pret­ku (da­lja do­grad­nja pra­vo­sud­nog in­for­ma­ci­o­nog si­ste­ma, pro­blem ka­drov­skih i pro­stor­nih uslo­va za rad Sud­skog sa­vje­ta) i to sam bez us­te­za­nja re­kao u Skup­šti­ni pri­li­kom ras­pra­ve o go­di­šnjem iz­vje­šta­ju. Iako je evrop­ska ocje­na o na­šem ra­du bi­la na ni­vou ge­ne­ral­ne ocje­ne – troj­ka, to ni­je­sam do­ži­vio kao po­se­ban uspjeh, ni­ti se sa ti­me mi­rim. Mi­slim da mo­že­mo i mo­ra­mo ura­di­ti vi­še i za­slu­ži­ti bo­lju ocje­nu.
●Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te to što struč­na i la­ič­ka jav­nost tvrdi da su naj­bo­lja pre­po­ru­ka za iz­bor jed­nog su­di­je po­ro­dič­ne re­la­ci­je i po­li­tič­ka opre­dje­lje­nja?
– Na­čin iz­bo­ra su­di­ja je i u sud­skim si­ste­mi­ma sa du­žom tra­di­ci­jom uvi­jek pred­met raz­li­či­tih ocje­na, što po­tvr­đu­ju i is­tra­ži­va­nja Evrop­ske mre­že sud­skih sa­vje­ta – ENCJ. Na na­ma je da svo­jim po­stu­pa­njem sve­de­mo to po­do­zre­nje na naj­ma­nju mje­ru. Ta­kve spe­ku­la­ci­je ne uzi­mam kao zlu­ra­de. Na­pro­tiv, sma­tram da dio njih ima kri­tič­ki od­nos u na­mje­ri da sud­ska gra­na vla­sti još bo­lje funk­ci­o­ni­še. Po de­fi­ni­ci­ji, u su­du je uvi­jek jed­na stra­na ne­za­do­volj­na is­ho­dom i ona ne da­je hva­lo­spje­ve o ra­du su­di­ja. Osim to­ga, kan­di­da­ti ko­ji ni­je­su iza­bra­ni ima­ju mo­guć­nost da se obra­te Uprav­nom su­du i ja ih i ovim pu­tem ohra­bru­jem da to uči­ne ka­da god mi­sle da ni­je pra­vil­no vred­no­van nji­hov rad, i ne­će mi za­sme­ta­ti ako broj onih ko­ji pod­no­se tu­žbu bu­de ve­ći od 2-3 od­sto, ko­li­ko se do sa­da obra­ća­lo za za­šti­tu svo­jih pra­va. Me­đu­tim, to što se nji­ho­ve tu­žbe do­bi­ju na­gla­šen me­dij­ski pu­bli­ci­tet ne tre­ba da za­sje­ni osta­lih 97-98 od­sto slu­ča­je­va u ko­ji­ma ni­je bi­lo pri­go­vo­ra na na­še od­lu­ke.
●Da li je no­vim za­ko­nom re­gu­li­sa­no vred­no­va­nje ra­da su­di­ja i ko­ji su to pa­ra­me­tri ko­ji­ma se taj rad mje­ri?
– No­vi Za­kon o Sud­skom sa­vje­tu i su­di­ja­ma znat­no je una­pri­je­dio si­stem ocje­nji­va­nja i na­pre­do­va­nja su­di­ja. Su­di­ja mo­že na­pre­do­va­ti ako je nje­gov rad oci­je­njen od­lič­nom ocje­nom i ako is­pu­nja­va po­seb­ne uslo­ve pro­pi­sa­ne za iz­bor. Kri­te­ri­ju­mi za ocje­nji­va­nje su u ve­li­koj mje­ri objek­ti­vi­zi­ra­ni, dok je po­stu­pak ocje­nji­va­nja de­talj­no ure­đen. Ta­ko se kao iz­vor ocje­nji­va­nja uzi­ma­ju u ob­zir od­re­đe­ni broj pra­vo­sna­žno okon­ča­nih pred­me­ta i sta­ti­stič­ki i dru­gi iz­vje­šta­ji o ra­du su­di­je. Sve kri­te­ri­ju­me će kon­kret­no vred­no­va­ti po­seb­ne ko­mi­si­je sa­či­nje­ne od su­di­ja vi­šeg ste­pe­na. Ova­ko po­sta­vljen si­stem ga­ran­tu­je ne­pri­stra­snost i jed­na­ko po­stu­pa­nje pre­ma svim su­di­ja­ma.
VJ. DA­MJA­NO­VIĆ

O iz­gu­blje­nom CD-u
u skup­štin­skom od­bo­ru

●Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te ne­sta­nak CD-a iz spi­sa pred­me­ta op­tu­že­nih za ubi­stvo Sla­vo­lju­ba Šće­ki­ća, sa sa­slu­ša­nja za­šti­će­nog svje­do­ka?
– O to­me je upu­ćen od­go­vor nad­le­žnih su­do­va ko­ji je Sud­ski sa­vjet pro­sli­je­dio skup­štin­skom Od­bo­ru za po­li­tič­ki si­stem, pra­vo­su­đe i upra­vu.

Usa­mlje­ni
kri­ti­čar

●U jed­nom mo­men­tu iz­ja­vi­li ste da iz­bor pred­sjed­ni­ka Vr­hov­nog su­da, tu­ži­la­štva, Sud­skog sa­vje­ta i Ustav­nog su­da za­vi­si od na­god­be po­li­tič­kih eli­ta, da li i dalje stojite iza toga?
– To sam re­kao još u po­stup­ku do­no­še­nja ustav­nih amand­ma­na i to za Sud­ski sa­vjet i Ustav­ni sud, u vri­je­me ka­da su go­to­vo svi ve­li­ča­li dvo­tre­ćin­sku ve­ći­nu kao ide­al­no rje­še­nje, a ja sam bio usa­mlje­ni kri­ti­čar ta­kvog rje­še­nja. Is­ta­kao sam da to mo­že do­bro funk­ci­o­ni­sa­ti na pri­mjer u Nje­mač­koj, ali u po­di­je­lje­nom dru­štvu i par­ti­to­kra­ti­ji ka­kva je u Cr­noj Go­ri to mo­že do­ve­sti do na­god­bi, od­no­sno do si­tu­a­ci­ja u ko­ji­ma će se gla­sa­ti „u pa­ke­tu”, na na­čin „po­dr­ža­ću tvog kan­di­da­ta, uko­li­ko ti po­dr­žiš mog kan­di­da­ta”. Da li se to do­ga­đa­lo ne­ka su­di cr­no­gor­ska jav­nost, ali je in­te­re­sant­no da to sa­da naj­vi­še kri­ti­ku­ju ne­ka­da­šnji za­go­vor­ni­ci tog rje­še­nja. Šta je op­ti­mal­no rje­še­nje? Sma­tram da u pro­ces pred­la­ga­nja kan­di­da­ta za ova dva or­ga­na, kao i za Tu­ži­lač­ki sa­vjet ko­ji se bi­ra dru­ga­či­jom ve­ći­nom, tre­ba vi­še uklju­či­ti prav­nič­ku stru­ku – fa­kul­te­te, Udru­že­nje prav­ni­ka i dru­ge na­uč­ne i struč­ne in­sti­tu­ci­je. Uosta­lom, ta­kva rje­še­nja po­sto­je u re­gi­o­nu, to je bli­že na­šoj re­al­no­sti, a ozna­či­lo bi ot­klon od po­li­tič­kih eli­ta ko­je se ne od­ri­ču mo­no­po­la da oni od­lu­ču­ju, bi­li vlast ili opo­zi­ci­ja. Zbog to­ga tre­ba po­no­vo mi­je­nja­ti Ustav, a to je slo­žen po­stu­pak i ne vi­dim da će to bi­ti uči­nje­no u do­gled­no vri­je­me, iz raz­lo­ga što sli­je­de iz­bo­ri, a in­te­re­so­va­nje na­še jav­no­sti je usmje­re­no na tu stra­nu, po pra­vi­lu, in­ten­ziv­ni­je, du­že i stra­sni­je ne­go što je to slu­čaj u dru­gim ze­mlja­ma.

Ko­na­čan sud
da­će gra­đa­ni

●Iz­ja­vi­li ste jed­nom pri­li­kom da svim su­di­ja­ma tre­ba da­ti šan­su. Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te to da se de­ce­ni­ja­ma da­je šan­sa po­je­din­ci­ma iza ko­jih ne sto­je baš za­vid­ni re­zul­ta­ti?
– I tre­ba da­ti šan­su, po­seb­no mla­di­ma i za to ću se uvi­jek kao pred­sjed­nik Sud­skog sa­vje­ta za­la­ga­ti, a još vi­še kao pro­fe­sor. Me­đu­tim, ako se alu­di­ra na ne­za­slu­že­ne ka­ri­je­re u sud­stvu ne bih se slo­žio, ma­da ne is­klju­ču­jem da je na po­je­di­nač­nom ni­vou bi­lo i ta­kvih slu­ča­je­va. Si­stem iz­bo­ra u sud­stvu je po pri­ro­di stva­ri mjer­lji­vi­ji i vi­še objek­ti­vi­zi­ran ne­go u dru­gim gra­na­ma vla­sti, pa ako ne­kim slu­ča­jem do­đe do iz­bo­ra ne­kom­pe­tent­nog su­di­je, po­sto­je me­ha­ni­za­mi pu­tem ko­jih se ocje­nju­je nje­gov rad, što mo­že re­zul­ti­ra­ti ra­zr­je­še­njem ta­kvog su­di­je. Uosta­lom, pod­sje­ćam da Sud­ski sa­vjet na dnev­nom ni­vou ima pre­gled ra­da su­di­ja, što zbog pri­ro­de nad­le­žno­sti ni­je slu­čaj kod dru­gih gra­na vla­sti. Ali da ne pre­tje­ram, jer se i nji­hov rad mje­ri sva­ke če­ti­ri go­di­ne, o če­mu sud do­no­se gra­đa­ni.