Iako je u 2015. go­di­ni ko­nač­no po­če­la du­go na­ja­vlji­va­na grad­nja auto­pu­ta, u tom „pro­jek­tu vi­je­ka” ni­je se da­le­ko od­ma­klo. Pri­prem­ni ra­do­vi po­če­li su 11. ma­ja, ali za se­dam mje­se­ci ki­ne­ski part­ner CRBC ni­je is­pu­nio oče­ki­va­nja jav­no­sti. Glav­ni ra­do­vi još ni­su po­če­li, a ni­je ura­đen ni glav­ni pro­je­kat.
Pre­ma Za­ko­nu o bu­dže­tu, za auto­put je u ovoj go­di­ni pla­će­no 206 mi­li­o­na eura, a taj no­vac je po­tro­šen na pri­prem­ne ra­do­ve, ko­ji još tra­ju. Ki­ne­zi su od ma­ja uglav­nom naj­vi­še vre­me­na po­tro­ši­li na grad­nju kam­po­va za rad­ni­ke i pri­stup­nih pu­te­va. Ra­do­vi na „pro­jek­tu vi­je­ka” sta­li su u de­cem­bru, ka­da je ki­ne­ska kom­pa­ni­ja ve­ći­nu rad­ni­ka po­sla­la ku­ći, dok su nje­ni pred­stav­ni­ci oti­šli na od­mor. Na te­re­nu su osta­li vo­za­či ba­ge­ra, za slu­čaj da pad­ne sni­jeg. Pre­ma in­for­ma­ci­ja­ma „Da­na”, Ki­ne­zi su ot­pu­to­va­li u svo­ju do­mo­vi­nu i osta­će ta­mo ci­je­li ja­nu­ar, a na­sta­vak ra­do­va pla­ni­ra­ju tek na pro­lje­će.
Lje­tos su iz ki­ne­ske kom­pa­ni­je po­če­tak glav­nih ra­do­va na­ja­vi­li za 1. sep­tem­bar, a na­kon to­ga se ni­je­su jav­no ogla­ša­va­li. I Mi­ni­star­stvo sa­o­bra­ća­ja je vr­lo štu­ro in­for­mi­sa­lo jav­nost o pro­jek­tu ko­ji će gra­đa­ne ko­šta­ti vi­še od mi­li­jar­du eura. Pro­šle go­di­ne, uoči usva­ja­nja Za­ko­na o auto­pu­tu, pred­stav­ni­ci Vla­de su na­ja­vlji­va­li da je to, uz glav­ni pro­je­kat, je­di­na pre­pre­ka za po­če­tak re­a­li­za­ci­je pro­jek­ta.
Ko­or­di­na­tor za eko­nom­sku po­li­ti­ku Gra­đan­skog po­kre­ta URA De­jan Mi­jo­vić uka­zao je još kra­jem 2014. da glav­ni ra­do­vi ne­će po­če­ti pri­je pro­lje­ća 2016. go­di­ne.
–I da­lje osta­jem pri is­toj prog­no­zi, s tim što je to sa­da vi­še ne­go oči­gled­no. Mo­gu­će je da će se si­mu­li­ra­ti po­če­tak grad­nje ne­kog objek­ta, ali to on­da ne­će bi­ti po za­ko­nu jer je za po­če­tak glav­nih ra­do­va neo­p­ho­dan glav­ni pro­je­kat, ko­ji će­mo, po mo­jim in­for­ma­ci­ja­ma, još du­go če­ka­ti. Za di­o­ni­cu od Uva­ča do Ma­te­še­va, ko­ja pro­la­zi kroz osje­tlji­vi ka­njon Ta­re, ni­je ura­đen ni va­lja­ni idej­ni pro­je­kat, ni­ti je ura­đe­na stra­te­ška pro­cje­na uti­ca­ja na ži­vot­nu sre­di­nu, pa se ne zna ni ku­da će da pro­la­zi tra­sa auto­pu­ta, ni­ti ko­li­ko će to da ko­šta i de­va­sti­ra ka­njon – re­kao je Mi­jo­vić za „Dan”.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ki­ne­ska kom­pa­ni­ja je tač­no pro­ci­je­ni­la da će iz­ra­da glav­nog pro­jek­ta po­tra­ja­ti zbog iz­u­zet­no za­htjev­ne tra­se, pa njih ne tre­ba kri­vi­ti za ka­šnje­nje.
–Za ob­ma­nji­va­nje jav­no­sti is­klju­či­vo tre­ba kri­vi­ti Vla­du, a po­seb­no nje­nog po­li­tič­ki am­bi­ci­o­znog mi­ni­stra sa­o­bra­ća­ja, ko­ji je če­stim po­ru­ka­ma da će ra­do­vi po­če­ti već ko­li­ko sju­tra do­sa­dio i Bo­gu i na­ro­du. Taj isti mi­ni­star je svo­je­vre­me­no pri­znao da na osno­vu idej­nih pro­je­ka­ta ni­je bi­lo mo­gu­će pre­ci­zno utvr­di­ti broj, du­ži­nu i tro­ško­ve grad­nje tu­ne­la i mo­sto­va, ali je, i po­red to­ga, in­si­sti­rao da se ugo­vor sa iz­vo­đa­čem ra­do­va za­klju­či na osno­vu njih, a ne na osno­vu glav­nog pro­jek­ta, ka­ko na­la­žu i za­kon i svjet­sko is­ku­stvo– is­ta­kao je Mi­jo­vić.
Ka­ko je do­dao, ukup­na de­ša­va­nja u ve­zi sa auto­pu­tom ne slu­te na do­bro jer je mo­gu­će da, po­red ka­šnje­nja, do­đe i do zna­čaj­nih po­ve­ća­nja ci­je­na ra­do­va.
–Ova­kva si­tu­a­ci­ja otva­ra i ve­li­ki pro­stor za ko­rup­ci­ju, što je svo­je­vre­me­no do­bro pri­mi­je­tio i MANS ka­da je zbog ta­kvog kr­še­nja za­ko­na po­kre­nuo kri­vič­nu pri­ja­vu pro­tiv mi­ni­sta­ra sa­o­bra­ća­ja i fi­nan­si­ja – ka­zao je Mi­jo­vić.
I eko­nom­ski ana­li­ti­čar Si­ni­ša Le­kić sma­tra da pri­prem­ni ra­do­vi tra­ju pre­du­go i da se ne vo­de do­volj­no efi­ka­sno.
–Sve mi se či­ni da se po­če­tak glav­nih ra­do­va od­la­že zbog no­vih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra i sve­ča­no­sti uoči glav­ne pred­iz­bor­ne kam­pa­nje, kao da auto­put gra­di sa­mo DPS svo­jim nov­cem, pa to mo­že ko­ri­sti­ti i kao svoj po­li­tič­ki mar­ke­ting. Ka­da je u pi­ta­nju pla­ća­nje ci­je­ne auto­pu­ta, bo­jim se da to tr­pe svi – i oni ko­ji su na vla­sti i oni ko­ji su u opo­zi­ci­ji, pa i oni ko­ji su pro­tiv tog pro­jek­ta, jer bu­džet svi pu­ni­mo. Što se ti­če po­čet­ka glav­nih ra­do­va, pre­po­ru­čio bih da se vrp­ca ne si­je­če u pri­su­stvu vi­še pre­mi­je­ra – ka­zao je Le­kić.
On is­ti­če da po­če­tak grad­nje ni­je to­li­ko spo­ran zbog ro­ka za­vr­šet­ka, već za­to što se pra­vi ra­do­vi od­ra­ža­va­ju i na osta­lu eko­no­mi­ju.
–Utro­šak ma­te­ri­ja­la i uslu­ga po­ve­ćao bi naš BDP. Za­sad je ovaj te­ret jed­na vr­sta om­če oko vra­ta svim gra­đa­ni­ma i, bo­jim se, pre­ve­lik za­lo­gaj za na­šu eko­no­mi­ju. Pri pre­zen­ta­ci­ji ovog ugo­vo­ra, grejs pe­ri­od je bio glav­ni po­kre­tač­ki me­ha­ni­zam pri od­lu­ci za ovaj kre­dit, no pra­vi ugo­vor ni­ka­ko da ugle­da jav­nost i sve je ne­što taj­no­vi­to. Kao ovo ni­je pred­vi­đe­no da se sa­op­šti zbog Ki­ne­za, a Ki­ne­zi ne že­le da pri­ča­ju o ugo­vo­ru zbog Vla­de, i ta­ko ukrug – za­klju­čio je Le­kić.
Vla­da je pla­ni­ra­la da u 2016. go­di­ni za auto­put po­tro­ši 246 mi­li­o­na eura, a rok za za­vr­še­tak ra­do­va je 11. maj 2019. go­di­ne.
La­ni je zbog ot­pla­te kre­di­ta za auto­put uve­de­na ne­u­stav­na tak­sa od se­dam cen­ti po li­tru go­ri­va, ko­ju je šest mje­se­ci ka­sni­je obo­rio Ustav­ni sud. Vla­da je u de­cem­bru po­ku­ša­la da na­do­mje­sti tih se­dam cen­ti kroz po­ve­ća­nje ak­ci­za, ali po­sla­ni­ci ni­je­su usvo­ji­li pred­lo­že­ne iz­mje­ne za­ko­na. U na­red­noj go­di­ni će ili po­no­vo pred­lo­ži­ti po­ve­ća­nje ak­ci­za, ili na­ći ne­ki dru­gi na­čin da ubi­ra­ju pri­ho­de za ot­pla­tu pro­jek­ta te­škog mi­li­jar­du eura.DRA­ŠKO MI­LA­ČIĆ

Kre­dit sku­plji 170 mi­li­o­na

Kre­dit za auto­put od 944 mi­li­o­na do­la­ra, uzet kod ki­ne­ske Eks­im ban­ke, na da­na­šnji dan je zbog kurs­nih raz­li­ka sku­plji za 170 mi­li­o­na eura u od­no­su na dan pot­pi­si­va­nja ugo­vo­ra kra­jem ok­to­bra 2014.
Zbog pa­da eura u od­no­su na do­la­r, glav­ni­ca du­ga po osno­vu kre­di­ta iz­no­si 860 mi­li­o­na eura, a ka­da je pot­pi­si­van ugo­vor, kre­dit je u euri­ma iz­no­sio 690 mi­li­o­na.
Vla­da se ni­je za­šti­ti­la od va­lut­nog ri­zi­ka i kre­dit sa­da is­klju­či­vo za­vi­si od vri­jed­no­sti do­la­ra. Grejs pe­ri­od is­ti­če 2021. go­di­ne, a ni­ko ne mo­že sa si­gur­no­šću pred­vi­dje­ti ka­kav bi u bu­duć­no­sti mo­gao da bu­de od­nos eura i do­la­ra.

Po­sla­ni­ci od­bi­li
for­mi­ra­nje od­bo­ra

MANS je po­lo­vi­nom go­di­ne pred­lo­žio for­mi­ra­nje po­seb­nog skup­štin­skog od­bo­ra ko­ji bi pra­tio re­a­li­za­ci­ju pro­jek­ta grad­nje auto­pu­ta. Me­đu­tim, nji­hov pred­log ni­je po­dr­ža­la ve­ći­na po­sla­ni­ka. Pred­log ni­je sti­gao do ple­nu­ma jer pret­hod­no ni­je iz­gla­san na Od­bo­ru za eko­no­mi­ju, ko­ji ga je je­di­ni raz­ma­trao.
MANS je, iz­me­đu osta­log, pred­la­gao bo­lji nad­zor nad ra­do­vi­ma i in­for­mi­sa­nje jav­no­sti o re­a­li­za­ci­ji pro­jek­ta.

An­ga­žo­va­no 35 po­di­zvo­đa­ča

Mi­ni­star sa­o­bra­ća­ja Ivan Bra­jo­vić ka­zao je da je u 2015. pla­će­no oko 200 mi­li­o­na po osno­vu avan­sa, nad­zo­ra i ko­mi­si­ja za auto­put, a da će u 2016. no­vac bi­ti is­pla­ći­van na po­zi­ci­je ko­je se bu­du iz­gra­đi­va­le.
–Ne že­lim da go­vo­rim o to­me da li iz­vo­đe­nje ra­do­va ka­sni ili ne. Bio bih za­do­volj­ni­ji da su kva­li­tet i br­zi­na ra­da na pro­jek­t­noj do­ku­men­ta­ci­ji br­ži, ali mi će­mo vi­dje­ti i pro­cje­nji­va­ti ka­šnje­nje ka­da to bu­de­mo mo­gli da pro­ci­je­ni­mo na pra­vi na­čin – ka­zao je Bra­jo­vić na go­di­šnjoj kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re.
On je na­veo da je do sa­da iz­da­to 30 sa­gla­sno­sti za 35 po­di­zvo­đa­ča iz Cr­ne Go­re, te da će iz­ra­da pro­jekt­ne do­ku­men­ta­ci­je bi­ti u 16 sek­ci­ja.