Me­dre­sa „Meh­med Fa­tih” iz Pod­go­ri­ce is­pra­ti­la je če­tvr­tu ge­ne­ra­ci­ju ma­tu­ra­na­ta. Tim po­vo­dom prek­si­noć je u pri­su­stvu broj­nih zva­ni­ca iz kul­tur­nog i jav­nog ži­vo­ta Cr­ne Go­re odr­ža­na sve­ča­na aka­de­mi­ja. Od­lom­ci­ma iz Ku­ra­na ko­je je pro­u­čio pro­fe­sor Isma­il Hu­sić, za­po­če­lo je sve­ča­no ve­če ko­je će za­si­gur­no svr­še­nim ma­tu­ran­ti­ma osta­ti za­u­vi­jek u sje­ća­nju. Mla­di, si­gur­ni u se­be i svo­je bu­du­će uspje­he, njih 29, po­lo­ži­li su is­pit zre­lo­sti, a prek­si­noć su bi­li po­nos ka­ko svo­jim ro­di­te­lji­ma ta­ko i na­stav­ni­ci­ma.
Re­is Islam­ske za­jed­ni­ce u Cr­noj Go­ri, efen­di­ja Ri­fat Fej­zić, po­zdra­vio je ma­tu­ran­te. On je u svom obra­ća­nju is­ta­kao da po­sto­je dvi­je dr­ža­ve ko­je su za­slu­žne što da­nas po­sto­ji Me­dre­sa, ko­ja nor­mal­no i ne­sme­ta­no funk­ci­o­ni­še.
- Pr­va je Cr­na Go­ra u ko­joj da­nas is­pra­ća­mo ovu če­tvr­tu ge­ne­ra­ci­ju me­dre­sa­na­ta, baš ov­dje u cen­tru. To je znak i de­mo­kra­ti­je u ovoj ze­mlji, a isto ta­ko na­ša že­lja da mu­sli­ma­ni ne­ma­ju po­tre­be da idu po ćo­ško­vi­ma ove dr­ža­ve. Ovo je nji­ho­va dr­ža­va kao i svih dru­gih lju­di ko­ji ži­ve u njoj i ni­ko ne­ma ni­ti vi­še ni­ti ma­nje pra­va od nas. Dru­ga dr­ža­va ko­ja je za­slu­žna da ova Me­dre­sa ugle­da svje­tlo da­na je­ste na­ša su­sjed­na pri­ja­telj­ska Re­pu­bli­ka Tur­ska, ko­ja je uče­stvo­va­la u iz­grad­nji zgra­de i ko­ja pu­tem svo­jih in­sti­tu­ci­ja uče­stvu­je u odr­ža­va­nju na­še ško­le – ka­zao je Fej­zić.
– Iza­šli smo iz ko­mu­ni­stič­kog vre­me­na u kom je vje­ra bi­la u dru­gom pla­nu, sve­de­na na fol­klor, i mi­sli­li smo da po­sli­je tog si­ste­ma, da nam ni­kad ni­je bi­lo bit­ni­je da iz­gra­di­mo ini­stu­ci­je Islam­ske za­jed­ni­ce, obra­zu­je­mo i edu­ku­je­mo na­rod. Mi­sli­li smo da je to naj­bit­ni­ji pe­ri­od. Me­đu­tim, ono što se de­ša­va da­nas u svi­je­tu na glo­bal­nom ni­vou nam go­vo­ri su­prot­no. Do­šli smo u po­zi­ci­ju da nam je još bit­ni­je da da­nas u ova­kvim okol­no­sti­ma, na­sr­ta­ji­ma i pod­me­ta­nji­ma od­re­đe­nih struk­tu­ra pro­tiv isla­ma i mu­sli­ma­na, ima­mo čvr­ste in­sti­tu­ci­je Islam­ske za­jed­ni­ce i da ovi zlat­ni mom­ci bu­du pra­vi re­pre­zen­ti isla­ma i mu­sli­ma­na na ovim pro­sto­ri­ma. Jer, islam je sve ono što je po­zi­tiv­no i mo­že bi­ti sve osim ono­ga što se da­nas pa­ku­je i fa­bri­ku­je u od­re­đe­nim ku­hi­nja­ma, a pri­ka­zu­je kao islam - na­gla­sio je Fej­zić.
On se za­pi­tao ka­ko se mo­že u jed­noj vje­ri ko­ja je sa­ma po se­bi mir, či­je ime zna­či mir i či­ja pra­vi­la go­vo­re da ako ubi­ješ jed­nog čo­vje­ka, kao da si ubio ci­je­li svi­jet, ne­ko su­prot­no to­me tu­ma­či i pri­ča o isla­mu. Na­ža­lost, svjet­ski me­di­ji dr­že u fo­ku­su ta­kve lju­de, re­kao je re­is, i pred­sta­vlja­ju­ći ih kao mu­sli­ma­ne.
– Bi­li ste u pri­li­ci da ovih da­na vi­di­te lju­de pre­ko dru­štve­nih mre­ža ko­ji po­zi­va­ju na kr­vo­pro­li­će, smrt, ubi­ja­nje, ba­ca­nje bom­bi. Zar to mo­že ima­ti bi­lo ka­kve ve­ze sa isla­mom? Ap­so­lut­no ne. Islam je vje­ra pri­je sve­ga mi­ra, to­le­ran­ci­je ko­ja je kroz isto­ri­ju po­ka­za­la da je ljud­ski ži­vot ne­što što je sve­to – za­klju­čio je Fej­zić.
Da je Me­dre­sa „Meh­med Fa­tih” i na­sta­vi­la svo­ju ple­me­ni­tu mi­si­ju u afir­mi­sa­nju zna­nja i du­hov­no­sti po­bri­nuo se ci­je­li ko­lek­tiv ško­le na če­lu sa di­rek­to­rom Rah­ma­nom Ka­ča­rom.
– Islam­ska za­jed­ni­ca bo­ga­ti­ja je za još 29 obra­zo­va­nih mla­di­ća ko­ji će ži­vje­ti i ra­di­ti u skla­du sa prin­ci­pi­ma na­še vje­re. Oni su plo­do­vi na­šeg če­tvo­ro­go­di­šnjeg pre­da­nog ra­da i bi­će plod ko­ji će ko­ri­sti­ti svim lju­di­ma u ci­lju pro­mo­vi­sa­nja uni­ver­zal­nih vri­jed­no­sti. Od pi­ta­nja na­šeg od­no­sa pre­ma obra­zo­va­nju i zna­nju si­gur­no ne­ma va­žni­jeg, ali ni za­htjev­ni­jeg – ka­zao je Ka­čar. On je do­dao da lju­di svo­je sta­nje mo­gu po­pra­vlja­ti sa­mo ako po­ja­ča­ju te­me­lje vla­sti­tog du­ha.
– Mu­dri svje­do­či da se sta­nje jed­nog na­ro­da ne­će pro­mi­je­ni­ti dok lju­di ne po­pra­ve svo­je unu­tra­šnje du­hov­no sta­nje po­ve­za­no s mo­ra­lom, od­go­jem i obra­zo­va­njem. Na tom pu­tu na­i­la­zi­mo po­ne­kad i na pre­pre­ke i po­te­ško­će, ali uz po­moć na­ših pri­ja­te­lja uspje­li smo da to sa­vla­da­mo. Jed­na arap­ska iz­re­ka gla­si: „Ka­da do­đeš do vr­ha osvr­ni se ma­lo iza se­be ka­ko bi vi­dio ko te je po­mo­gao u tvom pe­nja­nju, i osvr­ni se ka ne­bu ka­ko bi te Alah na tom pu­tu učvr­stio”. Bu­di­te čvr­sto ubi­je­đe­ni da će vam zna­nje ko­je ste ste­kli u Me­dre­si omo­gu­ći­ti da is­prav­no ra­zu­mi­je­te vje­ru i sprem­ni do­če­ka­te sve ono što vas oče­ku­je u ži­vo­tu i ra­du – po­ru­čio je Ka­čar. On je po­tom đa­ku ge­ne­ra­ci­je, El­sa­nu Se­fe­ro­vi­ću, uru­čio di­plo­mu.
A.Š.


Ras­pi­san kon­kurs

Me­dre­sa „Meh­med Fa­tih” iz Pod­go­ri­ce ras­pi­sa­la je kon­kurs za pri­jem uče­ni­ka i uče­ni­ca u pr­vi raz­red Me­dre­se u škol­skoj 2015/2016. go­di­ni. Kan­di­da­ti za pri­jem u Me­dre­su tre­ba da su ro­đe­ni po­sle 1. ja­nu­a­ra 1998. go­di­ne, da su za­vr­ši­li osnov­nu ško­lu od­lič­nim ili vr­lo do­brim uspje­hom, te pri­mjer­nim vla­da­njem, da su dru­štve­no i tje­le­sno zdra­vi. Svi kan­di­da­ti će po­la­ga­ti pri­jem­ni is­pit iz op­šteg i vjer­skog zna­nja. Od po­treb­nih do­ku­me­na­ta ko­ji će kan­di­da­ti lič­no pre­da­ti u Me­dre­su, Me­ši­hat ili svom ma­tič­nom od­bo­ru Islam­ske za­jed­ni­ce, po­treb­ni su: iz­vod iz ma­tič­ne knji­ge ro­đe­nih, svje­do­čan­stvo za še­sti, sed­mi, osmi i de­ve­ti raz­red osnov­ne ško­le, lje­kar­sko uvje­re­nje, pi­sme­nu sa­gla­snost ro­di­te­lja, kon­takt adre­su i te­le­fon. Do­ku­men­ta se pri­ma­ju do 12. ju­na 2015. go­di­ne, a pri­jem­ni is­pit će se odr­ža­ti 13. ju­na u 10 ča­so­va u pro­sto­ri­ja­ma Me­dre­se.


Odje­lje­nje IV-b
raz­red­ni star­je­ši­na Isma­il Hu­sić

Nu­sret Be­ćo­vić
Men­sur Ka­jo­še­vić
Ar­dit Kur­to­vić
Ilir Lju­ko­vić
Se­la­tin Me­ći­ku­kić
Ad­nan Med­đo­naj
Edin Ni­ko­vić

Odje­lje­nje IV-a
raz­red­ni star­je­ši­na Mir­sad Ha­dro­vić

Amil Ali­lo­vić
Mu­sta­fa Be­go­vić
Ha­run Da­u­to­vić
Eg­zon Đon­ba­ljaj
Ja­smin Hot
Asmir Hu­so­vić
Sa­dat Ka­čar
El­san Kur­pe­jo­vić
Ke­nan Lju­ca
Edin Mu­rić
El­din Mu­rić
Emil Mu­rić
Enes Mu­rić
Emrah Ome­ro­vić
Ru­smin Ra­dič
Emrah Ra­don­čić
Em­sad Ra­don­čić
Amel Ra­mo­vić
Ni­sad Re­džo­vić
Ir­man Sa­li­ho­vić
El­san Se­fe­ro­vić
Ha­ris Škri­jelj