Pi­še: Velj­ko Ra­čić



Na­la­zio sam za­i­sta iz­u­zet­nih stva­ri či­ta­ju­ći u po­sled­nje vri­je­me Bo­dle­ra. Po­go­to­vo u nje­go­vom ‘’Cvi­je­ću zla’’ do­pa­lo mi se ono ‘’da naj­ve­ći uspjeh đa­vo­la ni­je da do­ka­že da Bog ne po­sto­ji ne­go da ne po­sto­ji on- đa­vo’’!
I za­i­sta je kroz svu isto­ri­ju ljud­skog ro­da ne­bro­je­no onih ko­ji su upa­da­li u ovu i slič­ne zam­ke, svje­sno i ne­svje­sno slu­ži­li ra­znim de­mo­ni­ma, ne­ki su čak po­ma­lo htje­li da slu­že i Bo­gu, ali ni­je išlo... Ipak ni­je mo­gu­će slu­ži­ti dvo­ji­ci go­spo­da­ra.
Ne­ki su čak i na osno­vu do­brih na­mje­ra ne­za­dr­ži­vo sr­lja­li ka am­bi­su, oma­mlje­ni ra­znim sa­tan­skim sla­sti­ma i pod­va­la­ma, stro­po­šta­va­li se po­plo­ča­nim pu­te­vi­ma ka adu, pri­tom bi­va­li ubi­je­đe­ni da su na pra­vom pu­tu? Sto lju­di, sto ću­di.
Na­kon pe­de­se­to­go­di­šnjeg mra­ka, obez­bo­že­nog ko­mu­ni­zma, mno­gi su za­i­sta ugle­da­li tra­čak na­de, svje­tlost na kra­ju tu­ne­la, ali mno­gi su se i pre­va­ri­li, i to je bi­la zam­ka.
Isti­ni za vo­lju, lan­ci su ski­nu­ti, oslo­bo­đe­na je ener­gi­ja od one kla­sič­ne i si­ro­ve bez­bo­šti­ne, ali se da­nas na­me­ću no­ve opa­sno­sti, tje­sko­be i pro­ble­mi ko­ji­ma je op­te­re­ćen mo­der­ni čo­vjek.
Za­in­tri­gi­ra­lo me, mo­ram pri­zna­ti, po­sled­njih da­na raz­mi­šlja­nje jed­nog po­li­ti­ča­ra za ko­ga ka­žu da je ide­o­log broj­nih iz­bor­nih po­bje­da jed­ne po­li­tič­ke op­ci­je, me­ni stra­ne, ali opet i op­ci­je ko­ja svih ovih go­di­na kro­ji ka­pu i me­ni i hi­lja­da­ma onih ko­ji pro­mi­šlja­ju kao ja. Upra­vo taj po­li­ti­čar ‘’ne­pod­no­šlji­vom la­ko­ćom pla­si­ra­nja ko­ri­snih ne­ja­sno­ća’’ pla­si­rao je ne­ka svo­ja pro­mi­šlja­nja o svom (či­taj še­fo­vom) vi­đe­nju cr­kve u sa­vre­me­nom cr­no­gor­skom dru­štvu? Ne bi za­i­sta bi­lo ni­šta spor­no u nje­go­vim shva­ta­nji­ma, prem­da ni­je po­mi­njao nje­no unu­tra­šnje ustroj­stvo i or­ga­ni­za­ci­ju ,ko­li­ko na­čin i mo­del nje­nih ,,spolj­nih ma­ni­fe­sta­ci­ja,,?
Sje­tih se ,ra­ni­je sam u li­te­ra­tu­ri na­i­la­zio na ter­min ser­gi­ja­ni­zam,ko­ji je ina­če do­bio na­ziv po mi­tro­po­li­tu Ser­gi­ju Sta­ro­go­rod­skom, ina­če auto­ru sram­ne de­kla­ra­ci­je iz 1927.go­di­ne, ka­da je dio ru­ske cr­kve pot­či­njen bez­bo­žnoj so­vjet­skoj vla­sti.
Upra­vo ova ‘’in­ter­ven­ci­ja’’ cr­no­gor­skog po­li­ti­ča­ra me pod­sje­ti­la na ser­gi­ja­ni­zam ili ser­gi­jan­stvo, po uče­nju na­še cr­kve ti­pi­čan je­res, ko­je pred­sta­vlja za­pra­vo uče­nje po kom cr­kva mo­ra da sa­ra­đu­je sa svim ob­li­ci­ma po­li­tič­ke vla­sti, čak i an­ti­hri­šćan­skim, pa i s ko­mu­ni­zmom?!
Cr­no­gor­ski po­li­ti­čar se ovom pri­li­kom po­zvao i na nje­mač­kog te­o­lo­ga (ko­ji ni­je pra­vo­slav­ne vje­re), a ko­ji ka­že da ‘’cr­kva tre­ba da se pri­la­go­di dru­štve­noj za­jed­ni­ci’’, što do­ne­kle mo­že i bi­ti tač­no, ali neo­p­hod­no je uz to i zna­ti da cr­kva ni­kad ne uzi­ma ne­ko no­vo sta­nje pre­br­zo za nor­mal­no i re­dov­no... Po­treb­no je ipak od­re­đe­no vri­je­me da pro­su­di o sva­koj no­voj po­ja­vi, pa sa­mim tim i o no­vim za­jed­ni­ca­ma i dru­gim ob­li­ci­ma dru­štve­nog ure­đe­nja.
Za­i­sta sam fa­sci­ni­ran la­ko­ćom iz­no­še­nja sta­vo­va i vred­no­snih su­do­va od stra­ne pro­la­znih lju­di ko­ji u dnev­no­po­li­tič­ke svr­he ko­men­ta­ri­šu o ne­če­mu što tra­je već dvi­je hi­lja­de go­di­na i ‘’što ni vra­ta pa­kla ne­će nad­vla­da­ti’’ .
Ja­sno je, iako se to jav­no ne pri­zna­je, da žar ide­o­lo­ške bor­be uve­li­ko tra­je, a po mom skrom­nom su­du ni­je ni pre­sta­jao svih ovih go­di­na.
Po­me­nu­ti po­li­ti­čar i nje­go­vi sled­be­ni­ci su pr­vo ‘’utvr­di­li’’ da ni­je­su isto što i mi, od­no­sno ka­ko im kad tre­ba, ne­kad smo ta­ko da­le­ki, ne­kad ma­lo bli­že, ali opet dru­gi na­rod- šta god im to zna­či­lo?! Ne­mi­nov­no, usli­je­di­lo je su­da­ra­nje sa sa­mim so­bom, sa­da ka­da su de­fi­ni­tiv­no od­lu­či­li da odu od nas tra­že cr­kvu ko­je su se us­put od­re­kli, tra­že je za sa­ve­zni­ka (či­taj po­slu­šni­ka) da bi je okre­nu­li za so­bom, a pro­tiv nas?!
Ti­pi­čan pri­mjer ,,brat­skog,,za­ba­da­nja no­ža u na­ša le­đa..
Ne, ni­je­su to Cr­no­gor­ci, to pra­vi, če­sti­ti sta­ri Cr­no­gor­ci ne ra­de! To su oni ko­ji ne pri­pa­da­ju ni­ko­me, sprem­ni su bi­ti na sve i ni­šta sve za­rad svo­jih ‘’ma­ga­ci­na’’, sprem­ni su da bu­du i ‘’opa­nak’’ sa­mo da uči­ne što im sr­cu dra­go?! Ka­kva je sa­mo to po­li­tič­ka par­ti­ja ko­ja na svo­jim kon­gre­si­ma raz­ma­tra šta i ka­ko sa cr­kvom? Pri­tom, da pa­ra­doks bu­de ve­ći, uglav­nom se ate­i­sti ba­ve ovim pi­ta­nji­ma, slič­ni ini­ma ko­ji su pri­je pet­na­e­stak go­di­na osni­va­li jed­nu NVO cr­kvu?!
Pre­pre­ka us­po­sta­vlja­nju no­vog, mo­de­r­nog, cr­no­gor­skog, evro­pe­i­zi­ra­nog čo­vje­ka is­pra­nog mo­zga bez ika­kve sum­nje je pra­vo­slav­na cr­kva u Cr­noj Go­ri, uz to i je­di­na in­ti­tu­ci­ja ko­ja ni­je pot­pa­la pod kon­tro­lu vla­da­ju­ćih po­li­tič­kih eli­ta.
Plan je da se ta­kva ne­sa­lo­mi­va tvr­đa­va čvr­stog te­me­lja la­ga­nom ‘’tran­sfor­ma­ci­jom’’ pre­o­bli­ku­je u ne­ku cr­kvu, ko­ja za po­če­tak ne­će ima­ti pre­fiks ‘’srp­ska’’ ne­go će bi­ti sa­mo pra­vo­slav­na, a ka­sni­je lo­gič­no-cr­no­gor­ska!? Uz to će i ‘’po­cr­no­gor­ča­va­nje’’ Sr­ba ići lak­še, jer se oni iden­ti­fi­ku­ju sa svo­jom cr­kvom... Sta­ra iz­re­ka da đa­vo ni­kad ne mi­ru­je pre­po­zna­je se na broj­nim pri­mje­ri­ma u ze­mlji čoj­stva i ju­na­štva.
Sr­bi odav­no ni­je­su bi­li na ve­ćim is­ku­še­nji­ma ne­go da­nas u Mon­te­ne­gru, ali mi se či­ni i ni­kad od­luč­ni­ji da sve ova­kve uda­re iz­dr­že, da is­tra­ju do kra­ja. Je­di­na sna­ga i si­la ko­ja nas oku­plja svih ovih go­di­na i ču­va tu ži­vo­no­snu ma­tri­cu na­šeg bi­ća i iden­ti­te­ta je upra­vo cr­kva bož­ja... Ne boj­te se onih ko­jih mo­gu ti­je­lo ubi­ti ne­go onih ko­ji i ti­je­lo i du­šu u ba­ca­ju u ad­sku tam­ni­cu!