Kćer­ka po­sla­ni­ka De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta (DPS) i di­rek­to­ri­ce Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje (ZZZ) Zo­ra­na i Vu­ki­ce Je­lić Mi­le­na i na­sled­ni­ca gra­do­na­čel­ni­ka Pod­go­ri­ce i biv­šeg mi­ni­stra pro­svje­te Sla­vo­lju­ba Mi­ga Sti­je­po­vi­ća Dra­ga­na za­po­sle­ne su u Cen­tral­noj ban­ci Cr­ne Go­re (CBCG). Od­ra­ni­je je za­spo­sle­nje u krov­noj fi­nan­sij­skoj in­sti­tu­ci­ji u ze­mlji do­bi­la i Ni­na Vu­ja­no­vić, kćer­ka pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve Fi­li­pa Vu­ja­no­vi­ća, kao i kćer­ka Vin­ke Jo­vo­vić, bivše sa­vjet­ni­ce Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, Mi­le­na.
Već go­di­na­ma je po­zna­to da je sko­ro ne­mo­gu­će do­ći do po­sla u Cen­tral­noj ban­ci jer je za rad u toj in­sti­tu­ci­ji neo­p­hod­na „pre­po­ru­ka“. Step­eni­ca na ko­joj naj­če­šće „pa­da­ju” oni ko­ji bez ika­kve „pre­po­ru­ke” kon­ku­ri­šu za ne­ko rad­no mje­sto u toj in­sti­tu­ci­ji je­ste tzv. „psi­ho­lo­ško te­sti­ra­nje“, ko­je, oči­to, bez pro­ble­ma pro­la­ze sa­mo na­sled­ni­ci funk­ci­o­ne­ra DPS-a.
Kćer­ka pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve Ni­na Vu­ja­no­vić pr­vi stal­ni rad­ni od­nos za­sno­va­la je 2011. go­di­ne u Glav­nom gra­du Pod­go­ri­ca, gdje joj je mje­seč­na za­ra­da bi­la 485 eura. Pre­ma po­da­ci­ma iz Vu­ja­no­vi­će­vog imo­vin­skog kar­to­na, ona je već sle­de­će go­di­ne po­če­la da ra­di u Cen­tral­noj ban­ci, gdje je osta­la do da­nas. U 2013. i 2014. go­di­ni mje­seč­no je pri­ma­la 650 eura, 30 eura ma­nje ne­go 2012, ka­da je po­če­la da ra­di u CBCG. U toj in­sti­tu­ci­ji ne­ka­da je ra­di­la i Vu­ja­no­vi­će­va dru­ga kćer­ka Ta­tja­na.
Na­sled­ni­ca pr­vog čo­vje­ka Pod­go­ri­ce Sla­vo­lju­ba Sti­je­po­vi­ća ra­di­la je u Te­le­ko­mu pri­je ne­go što se za­po­sli­la u Cen­tral­noj ban­ci. U toj kom­pa­ni­ji je ra­di­la od 2012. do sep­tem­bra 2013, a za­ra­da joj bi­la 250 eura. Ona je od 2011. go­di­ne vla­sni­ca „audi­ja A-3“.
Dok je bi­la u do­ma­ćin­stvu Je­li­ća, Mi­le­na Je­lić ni­je ra­di­la ni­gdje.
Bez ob­zi­ra što je bez po­sla 11.000 vi­so­ko­o­bra­zo­va­nih gra­đa­na, 260 ma­gi­sta­ra i se­dam dok­to­ra na­u­ka, či­ni se da po­sla za njih ne­ma u Cen­tral­noj ban­ci, u dru­gim dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma. Mla­de lju­de ko­ji su za­vr­ši­li fa­kul­te­te, ste­kli zva­nja ma­gi­sta­ra ili dok­to­ra, Je­li­ći i nji­ma slič­ni po­zi­va­ju da ra­de na plan­ta­ža­ma, gdje tre­ba da be­ru bre­skve i gro­žđe za pet do 10 eura dnev­no sve dok se ne oslo­bo­di ne­ko mje­sto u CBCG, mi­ni­star­stvi­ma ili ne­kom dru­goj dr­žav­noj in­sti­tu­ci­ji ili kom­pa­ni­ji. To je mo­gu­će za­mi­sli­ti sa­mo u si­tu­a­ci­ji ako bi­ro­krat­ski rad te­ško pad­ne mla­dim na­sled­ni­ci­ma vi­so­kih funk­ci­o­ne­ra DPS-a, ili ako po­že­le pre­mje­štaj na ne­ko dru­go rad­no mje­sto ili u dru­gu dr­ža­vu.
Po­sla­nik De­mo­krat­skog fron­ta (DF) Jan­ko Vu­či­nić pod­sje­ća da su pred­stav­ni­ci tog po­li­tič­kog sa­ve­za ve­o­ma če­sto uka­zi­va­li na ne­po­ti­zam ko­ji je, ka­ko je re­kao, za­stu­pljen u dr­žav­nim struk­tu­ra­ma u is­toj mje­ri kao i ko­rup­ci­ja i kri­mi­nal.
–Op­šte je po­zna­to da funk­ci­o­ne­ri DPS-a po ro­đač­koj i pri­ja­telj­skoj li­ni­ji za­po­šlja­va­ju svo­ju dje­cu i dje­cu svo­jih pri­ja­te­lja na naj­lak­šim i naj­pla­će­ni­jim rad­nim mje­sti­ma. Ov­dje je oči­gled­no ri­ječ o dr­ža­vi ko­ja je pri­va­ti­zo­va­na od stra­ne funk­ci­o­ne­ra DPS-a, pa oni mo­gu da bi­ra­ju naj­bo­lja rad­na mje­sta u Cr­noj Go­ri. To po­tvr­đu­je i či­nje­ni­ca da baš nji­ho­va dje­ca do­la­ze do naj­bo­ljih i naj­po­volj­ni­jih rad­nim mje­sti­ma, dok se dje­ci „obič­nih” gra­đa­na i rad­ni­ka, iako su mno­go struč­ni­ja i kva­li­tet­ni­ja, nu­di da se opro­ba­ju u bra­nju bre­sa­ka i ve­zi­va­nju vi­no­ve lo­ze. Sve to do­volj­no go­vo­ri ko­li­ko je na­še dru­štvo obo­lje­lo i ka­ko se funk­ci­o­ne­ri DPS-a, ko­ji sve kon­ce dr­že u svo­jim ru­ka­ma, po­na­ša­ju pre­ma osta­lim gra­đa­ni­ma i nji­ho­voj dje­ci – ka­zao je Vu­či­nić za „Dan“.
Pred­stav­nik gra­đan­skog udru­že­nja „Al­ter­na­ti­va” Ve­sko Pe­jak sma­tra da je naj­ve­ći pro­blem na­čin na ko­ji po­je­din­ci do­la­ze do po­sla u naj­zna­čaj­ni­jim dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma, što se, ka­ko uka­zu­je, i te ka­ko od­ra­ža­va na nji­ho­vo za­la­ga­nje i cje­lo­kup­ni do­pri­nos in­sti­tu­ci­ji ili kom­pa­ni­ji i dru­štvu.
– Cen­tral­na ban­ka bi, po pra­vi­lu, tre­ba­lo da svo­jom fi­skal­nom po­li­ti­kom od­re­đu­je ka­kvi će bi­ti op­šti uslo­vi bi­zni­sa u ze­mlji. Cen­tral­na ban­ka bi tre­ba­lo da bu­de naj­ja­ča fi­nan­sij­ska in­sti­tu­ci­ja u ne­koj ze­mlji. Ni­je pro­blem što oni za­po­šlja­va­ju čla­no­ve fa­mi­li­je, pri­ja­te­lje, ku­mo­ve... Naj­ve­ći je pro­blem ka­ko se do­la­zi do po­sla. Lju­di­ma ko­ji obič­no na ta­kav na­čin do­đu do po­sla pa­da mo­ti­va­ci­ja. Sve da su struč­ni, da su naj­bo­lji, da su za­vr­ši­li vr­hun­ske svjet­ske fa­kul­te­te, nji­ma pa­da mo­ti­va­ci­ja. Da­kle, do­vo­di­te sla­bo mo­ti­vi­sa­nog, pre­pla­će­nog čo­vje­ka, ko­ji do­la­zi na po­zi­ci­ju ko­ja zah­ti­je­va ne sa­mo struč­nost, već i ogrom­no za­la­ga­nje, da bi ukup­ni eko­nom­ski am­bi­jent u Cr­noj Go­ri bio do­bar. Usled ta­kvog za­po­šlja­va­nja, svi gra­đa­ni Cr­ne Go­re tr­pe ogrom­nu šte­tu – upo­zo­ra­va Pe­jak.
On je do­dao da je u ovom slu­ča­ju na dje­lu kon­kret­na „fa­mi­li­ja­ri­za­ci­ja mo­ći“, gdje se po­ro­di­ce uba­cu­ju u in­sti­tu­ci­je ko­je su ključ­ne za funk­ci­o­ni­sa­nje dr­ža­ve.
–S dru­ge stra­ne, na­ma nu­de po­slo­ve na plan­ta­ža­ma. To je da­le­ko, da­le­ko is­pod struč­no­sti tih lju­di. Dr­ža­va po­tro­ši 40.000-50.000 eura za ško­lo­va­nje jed­nog lje­ka­ra, a on­da taj vri­jed­ni re­surs po­ša­lje na plan­ta­že da be­re bre­skve. To je ra­si­pa­nje vri­jed­nih re­sur­sa. I šta će taj lje­kar dru­go da ura­di ne­go da po­bjeg­ne iz dr­ža­ve? Dr­ža­va se neo­d­go­vor­no po­na­ša pre­ma tim vri­jed­nim re­sur­si­ma – oci­je­nio je Pe­jak.
Pre­ma ri­je­či­ma pred­sjed­ni­ka NVO „Bor­ba pro­tiv si­ro­ma­štva” Ra­do­va­na To­ško­vi­ća, ra­di se o kraj­njem ne­mo­ra­lu i su­no­vra­tu uma jer vla­sto­dr­šci ti­me do­ka­zu­ju da je dr­ža­va is­klju­či­vo pri­vat­na svo­ji­na pre­mi­je­ra i nje­mu bli­skih lju­di, kao što su Je­lić, Vu­ja­no­vić, Sti­je­po­vić i dru­gi.
–Po­što je go­spo­đa Je­lić već ta­ko do­bra da usmje­ra­va dru­gu dje­cu da ra­de na plan­ta­ža­ma, ne­ka ka­že da ona ne­ma­ju pra­vo na ži­vot i da bu­du za­po­sle­ni na mje­sti­ma ko­ja pri­pa­da­ju nje­nim na­sled­ni­ci­ma – ka­zao je To­ško­vić.
A.T.


Bit­ne po­zi­ci­je da­ju ne­kom­pe­tent­nim lju­di­ma

So­ci­o­log Sr­đan Vu­ka­di­no­vić ka­že da se iz ana­li­ze za­po­sle­nih u dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma mo­že vi­dje­ti da su na naj­bo­ljim radnim mje­sti­ma uglav­nom dje­ca lju­di ko­ji su u po­li­tič­kim vo­da­ma.
–Da i ne go­vo­ri­mo o naj­dra­stič­ni­jem pri­mje­ru, gdje je že­na na­sli­je­di­la mu­ža na če­lu ZZZCG – is­ta­kao je Vu­ka­di­no­vić.
Ka­ko je do­dao, zbog ne­po­ti­zma, na naj­od­go­vor­ni­ja rad­na mje­sta ne mo­gu do­ći naj­bo­lji, što je ve­li­ka ne­sre­ća Cr­ne Go­re.
–Ta­kvim za­po­šlja­va­njem raz­vi­ja­ju la­nac ne­po­ti­zma ogrom­nih raz­mje­ra. To su ne­po­ti­stič­ke mre­že ko­je su is­pre­ple­ta­ne na ni­žim i vi­šim ni­vo­i­ma i tu ho­bot­ni­cu je ve­o­ma te­ško uni­šti­ti. Pro­blem je što pe­ri­fer­ni i ne­kom­pe­ten­ti lju­di oba­vlja­ju od­go­vor­ne po­slo­ve. Uz ko­rup­ci­ju i kri­mi­nal, ne­po­ti­zam je naj­ve­ći dru­štve­ni pro­ble­mi – uka­zu­je Vu­ka­di­no­vić.


Psi­ho­te­sto­ve pro­la­ze sa­mo dje­ca funk­ci­o­ne­ra

Pe­jak se na sop­stve­nom pri­mje­ru uvje­rio ka­ko funk­ci­o­ni­še prin­cip za­po­šlja­va­nja u CBCG. Pri­li­kom kon­ku­ri­sa­nja za po­sao u toj in­sti­tu­ci­ji, ka­ko na­vo­di, pro­šao je ne­ko­li­ko kru­go­va te­sti­ra­nja, a on­da je pao na „psi­ho­lo­škom te­sti­ra­nju“.
–Ka­da sam do­šao, psi­ho­log mi je re­kao bro­je­ve 6, 8, 13, 14, 23, 58, 15, 20, 125, 243 i da sve to iz­go­vo­rim una­zad. Po­red onih lo­gič­kih pi­ta­nja na ko­ja sam uspje­šno od­go­vo­rio, po­red mo­je di­plo­me i tru­da ko­ji sam ulo­žio, psi­ho­log mi po­sta­vi ova­kvo pi­ta­nje!? Do­đe­te pod stre­som, zna­te da je ve­li­ka vje­ro­vat­no­ća da ne­će­te pro­ći za­to što se ta­mo sre­đu­je po­sao, a ne­ko vas bu­kval­no za­vi­tla­va i otvo­re­no se spr­da s va­ma. Na ta­kvim psi­ho­te­sto­vi­ma uvi­jek mo­gu da vam ka­žu da ni­je­ste pro­šli ili za­do­vo­lji­li. Mo­gu vam ga­ran­to­va­ti da dje­ca vla­sto­dr­ža­ca od­lič­no pro­đu na psi­ho­te­sto­vi­ma, iako je to obič­no na­u­štrb nu­me­rič­kog. Ali ko to da­nas gle­da – is­ti­če Pe­jak.