- Autor: Zoran Arbutina

Bosna i Hercegovina danas uglavnom odaje tmuran utisak. U bitnim djelovima disfunkcionalna, institucije su neefikasne, ekonomija slaba, zemlja je na začelju Evrope. S druge strane, BiH je na vrhu ljestvice kada je riječ o nezaposlenosti, naročito među mladima. Identifikacija s državom je mala, i ekonomski i politički zemlja uveliko zavisi od podrške međunarodne zajednice.

Većina nezavisnih analitičara kao glavne krivce navodi nacionalističke politike vladajućih elita pod čijom su se vladavinom proširile korupcija, nepotizam i klijentelizam.

Te korumpirane nacionalne elite su, uvriježeni je stav, nastale prije svega zbog uticaja takozvanih spoljnih faktora: prije svega susjednih zemalja, Srbije i Hrvatske, ali i drugih: Turske, Saudijske Arabije, Rusije, Kine.

Razlozi se pronalaze i u pasivnosti Evropske unije i Sjedinjenih Država. S te se strane onda očekuje i rješenje. Zaziva se da EU i SAD natjeraju nacionalne elite triju konstitutivnih naroda na saradnju. Ponekad se zahtijeva čak i uvođenje neke vrste strane uprave nad BiH.

Pritom se, međutim, zanemaruje bitna činjenica: nacionalne i nacionalističke elite Srba, Hrvata i Bošnjaka se u BiH na vlasti ne održavaju golom silom. U zemlji ne vlada nikakva diktatura.

Sve te elite – već duže vrijeme okupljene oko tri stranke: bošnjačke SDA, hrvatske HDZ i srpske SNSD – redovno dobijaju podršku na izborima na svim nivoima. Strogo gledano, niko nije prisiljen da glasa ovako ili onako, međunarodni posmatrači nemaju bitnih primjedbi na tok izbora. Ove stranke vladaju jer dobijaju izbore, a dobijaju izbore jer birači tako hoće.

Bilo bi arogantno reći da su svi ti građani svih tih godina samo glupi, povodljivi ili zaslijepljeni nacionalizmom te da samo treba da dođe neki veliki brat i kao malu dječicu ih uzme za ruku i kaže im šta treba da rade.

Takozvane mase nisu zaluđene ili zaslijepljene, već su nacionalne elite s njima sklopile neku vrstu dila. Naravno da su elite korumpirane, ali korupcija i klijentelizam prožimaju sve pore društva. Sasvim je uobičajena pojava da se koriste veze i poznanstva, i to svuda, bez obzira na to da li se traži posao, ide li se ljekaru ili nekome treba prelazna ocjena na fakultetu.

Svuda neko nekoga zna, neko nekome progleda kroz prste, neko nekome učini uslugu – koju onda, naravno, treba vratiti. Dosledna primjena načela pravne države zapravo nikome ne odgovara. Zato je i nema.

Podjela u etničke torove, garnirana nacionalizmom i religijskim identitetom, samo olakšava taj sistem. Tako se mogu bolje definisati interesne sfere, omeđiti teritorije nad kojim se ima kontrola.

Zazivanje stranog faktora da dođe i razriješi bosanski čvor izraz je infantilne čežnje za nekim novim „babom” koji bi čvrstom, ali pravednom rukom zaveo red i nezrele građane izveo na pravi put.

No, uz samoproglašenje nezrelosti, to prizivanje rješenja spolja ima još jednu važnu dimenziju: odbijanje preuzimanja odgovornosti – i to kako za događanja u prošlosti, tako i prije svega za sadašnjost i budućnost zemlje.

Naravno da je svakoj zemlji, a naročito Bosni i Hercegovini, svaka pomoć dobrodošla. Lakše je nešto mijenjati uz podršku spolja. Ali glavni motor tih promjena, ako se žele, moraju da budu sami građani BiH.

Oni moraju da izađu iz stanja samoproglašene nezrelosti i neodgovornosti i da uzmu stvari u svoje ruke. Demokratski način za postizanje toga su izbori, učešće u oblikovanju političkih opcija i aktivno zalaganje za njih.

Demokratija, sloboda i napredak stoje na klimavim nogama ako se oktroišu. Ne treba čekati da nacionalne elite mijenjaju sistem u kojem su se tako dobro ugnijezdile.

Promjena mora da dođe iznutra, od samih građana. To nije ni lako ni bezbolno. Ali je jedino što zemlji otvara put u budućnost i prekid loše beskonačnosti.

dw.com

---