- Piše: Milutin Mićović

Ako išta valjaš, već su te raspeli. Već znaš šta je to – iz rođenog iskustva. Ko o raspinjanju zna samo iz knjiga i iz priča, ništa ne zna ni o krstu ni o raspinjanju. Ko nije raspinjan, nizašta je. Raspinjanje na djelu samo raskriva ovu misteriju. Koja je vezana za samu suštinu života. Manje-više svako je obdaren da raspinje, ali su rjeđi oni koji su obdareni da budu raspinjani. U kom je Bog više položio i bolje sakrio, taj je obdaren da bude dublje i istrajnije raspinjan. Sve stara, samo se raspinjanje obnavlja. Za raspinjanje ne treba učiti nikakvu školu, na raspinjanje uči sam život. Kao što svaka suvozemna životinja zna da pliva kad je baciš u vodu, tako i čovjek odmah zna da raspinje i da se raspinje, čim ga život baci u život. Nema života bez raspinjanja. Jednima je nadahnuće u životu raspinjati, a ponekima je nadahnuće da budu raspinjani. Misleći samo kao čovjek, reklo bi se da nema nikakvoga dobra ni zadovoljstva od raspinjanja. Ali ima. Raspinjanje je u suštini velika slast. I ko ne raspinje sa slašću, nije neki talentovan raspinjač, a, s druge strane, ako u raspinjanju čovjek ne otkriva čudo života, nije se imao oko šta raspinjati.

Ima od prirode talentovanih raspinjača, kao što ima od prirode preporučenih da budu raspinjani. Nose takav lik i odmah raspinjačima padaju u oči. Osjete ih kroz vazduh, narušavaju energetski uobičajeni sastav zemnog života. Čim takav uđe u energetsko polje raspinjača po zanimanju, aktiviraju svoje lasere. Ima iskusnih i visokoobučenih raspinjača, kao što ima duboko iskusnih u raspinjanju. Ima onih koji ne drže da žive ako nekog ne raspinju, kao što ima i takvih koji ne drže da žive ako se ne raspinju. Kad Bog otkrije nekoga u dubinama zemnim da voli da se raspinje, on mu tada smisli raspinjanja od kojih bi taj bezumnik izludio da unaprijed zna šta ga čeka. A Bog mu samo usput šapne: „Ništa se ne boj. Nije to ništa, izdržaćemo...”. Da nije većih i manjih raspinjanja, svakodnevnih, i onih rijetkih, svijetlih, svijet i život bi se usmrđeli od neživota i nesvijeta. Muke života prodišu i propjevaju raspinjanjem. Raspeti slave Boga, riječima: „Slava tebi Bože koji si sve ovo ovako udesio. Slava tebi, Gospode, što si okrenuo na mene moje raspinjače, koji se evo tope u tmastim vodama. Slava tebi koji najcrnje muke pretvaraš u plamenu radost”.Tajna raspinjanja je tajna svijeta i života. Izoštreni paradoks raspinjanja je sledeći: ko raspinje, gine, a koga raspinju, oživljava. Takav paradoks samo je Bog mogao smisliti, i udjenuti ga duboko u život, da se spolja ne vidi.

Ko misli samo zemaljski, misli obrnuto: onaj koji raspinje, živi, a onaj koga raspinju, umire. Tako je Bog sudario zemaljsku i nebesku vojsku u životu, koji je i nebeski i zemaljski. Jer Bog je unaprijed obezbijedio pravdu, da se ne bi srušilo nebo na zemlju. Ali je sve sakrio, da čovjeku bez raspinjanja sve ostaje nepojmljivo. Zato se istorija tako dugo produžava. Sve da bi se otkrilo, ono što je Bog sakrio u čovjeku, i otkrio u svom Raspeću.

(Autor je književnik)

---