-Piše: Igor Rmandić

Već mjesecima posmatram ljude iz Instituta za javno zdravlje Crne Gore i zdravstvenog sistema (čast i duboki naklon pojedincima), ali mnoge zaista ne mogu da definišem. Sreća pa volim da čitam jer se u knjigama nalaze odgovori na mnoge tajne. Tako sam i riješio svoju misteriju zvanu „CG medicina”.

Daning – Krugerov efekt.

„Kognitivni poremećaj koji za posledicu ima da osoba sa manjkom vještina i znanja u nekoj oblasti pati od iluzorne superiornosti greškom vjerujući da su njene vještine mnogo veće nego što zapravo jesu. Takve osobe na osnovu netačnih zaključaka donose pogrešne odluke pri čemu nisu spremni da prihvate kritiku odnosno mišljenje drugih.”

Nisam medicinski stručnjak i ne postavljam dijagnoze ali mi sve „miriše” da su se ili Daning ili Kruger makar „očešali” o mnoge. A možda i obojica.

Kako drugačije objasniti more, ajde da budem blag za početak, nelogičnih, zbunjujućih, konfuznih uputstava vezanih za koronu. Maske koriste, maske ne koriste. Djeca nisu prenosioci, djeca su najveći prenosioci. U momentu kad imamo najmanje zaraženih u Evropi oni naređuju zatvaranje čak i trafike i uvode policijski čas (nezvanični doduše) a u trenu kad korona divlja i kad imamo najviše zaraženih u Evropi mi otvaramo granice i „pomažemo” privredu. Balansiranje na prevrtljivoj političkoj traci je takođe jedna od karakteristika ovih stručnjaka. Tu se medicina nije puno pitala. Ako mi se sviđaš tj. ako si podoban, onda skup može. Može slavlje. Može diskoteka. I budi što glasniji, nije problem. Ako te, ipak, teren nije prepoznao pa naravno da neće moći. Ti onda ugrožavaš zdravlje svih nas. Kako možeš i da pomisliš da organizuješ bilo kakav skup. I da sahraniš najbližeg moći ćeš sa još troje. Sve preko je baš veliki rizik. Sram te bilo, neodgovoran si.

Prije nego što u 17 časova uključi televizor svaki Crnogorac okadi kuću, upali kandilo i pomoli se pred ikonom. Sprema se kakvu će danas katastrofu da mu saopšte. A tamo, Bože mi oprosti, ko na pokajanje. Ozbiljni, smrknuti, samo što ne zaplaču. Ko dva gavrana, samo čekaš koji će crnju vijest i strašniju prognozu da ti saopšti.

Jedno vrijeme nije bilo ni novinara. To je valjda posebno zarazna vrsta ljudi i od njih treba bježati glavom bez obzira. Posebno su zarazni i opasni kad postavljaju logična i razumna pitanja. Zato za njih ne važi distanca od 2 metra. Najbolje je da pitanja šalju sa drugog kraja grada, elektronski. Ako pitanja nisu „zaražena”, dobiće odgovor.

U životu je za sve najlakše optužiti narod pa je tako i sada. Narod je kriv kako god okreneš. Neee, pa kako da bude kriv onaj koji sjedi na odgovornoj funkciji i donosi sulude odluke? Pa on brine za sve nas, a mi smo nezahvalni pa to ne vidimo. Treba da nas je sramota koliko smo nezahvalni.

Pa evo, dragi moji stručnjaci, da vam taj narod kaže nešto. Nesposobni ste. Bahati. Bezobrazni. Beskrupulozni.

Propisali ste izolaciju do dobijanja rezultata testa na koronu. U redu, poštujem. Ali ja već 9 dana živim u 9 metara kvadratnih i nisam dobio rezultat testa. I još ću nekoliko vjerovatno. A nisam sam, takvih je sigurno nekoliko stotina ili hiljada. Igrate se sa nama. Nesposobni ste da organizujete normalno testiranje.

Pozovem 1616 koji ste tako reklamirali i hvalili. Prvo se niko ne javlja, a onda me zovu poslije dva i po sata. Vrlo neprijatna i nervozna gospođa koja mi na pitanje šta je sa testovima spusti slušalicu. Bahati ste i bezobrazni.

U novom pokušaju, kod malo manje nervozne gospođe, uspjeh da kažem šta mi treba i bih iznenađen pitanjem – šta će mi rezultat testa?! Pa da znam kako da se liječim, rekoh. A onda novo iznenađenje. „Ako vam je loše, liječiće vas potpuno isto bili zaraženi ili ne”. „Zašto nas onda testirate?” učinje mi se jedino logično pitanje u tom trenutku i dobih završni udarac: „Ja sa vama nemam kad da se raspravljam, treba li vama nešto drugo”. Ovaj put sam ja spustio slušalicu. Em sam zatvoren, em se iživljavate nada mnom. Mnogo je pa da ste mi iz oka ispali.

Ja ne mogu da budem astronaut, slijepac ne može da vozi autobus. Ipak trebaju neke sposobnosti i karakteristike za svaki posao. Ali nervozan i kratkog fitilja izgleda može da radi na telefonskoj centrali. I to onoj gdje treba da se daju zdravstveni savjeti. Ponašate se sa narodom kao sa stokom a zauzvrat očekujete ugled i poštovanje. Teško. Ali ako i vas jede ta vaša nervoza, ozlojeđenost, unutrašnje nezadovoljstvo imam rješenje za vas. Sve su prilike da je narod uspio da odbrani Sinjajevinu i da će ona i dalje ostati najveći pašnjak na Balkanu. Ide zima, stoka je sad jeftina. Pa prut u šake i put pod noge. Ima da mi se zahvaljujete, vjerujte mi.

Ako sam bio zaražen dok vi završite test ja ću se, ako Bog da, izliječiti tako da mi je poslije svejedno. Ako nisam zaražen koronom, onda sam sve ove dane uzaludno bio zatvoren. Vašom krivicom jer ste nesposobni. Ali to vas nije briga niti se potresate pa ću u tom slučaju možda da vas tužim za protivpravno lišenje slobode u sticaju sa zloupotrebom službenog položaja i nesavjesnim liječenjem jer pored fizičkog ugrožavate i moje psihičko zdravlje. Prilično ozbiljan spisak. Ali, o tom – potom.

Ono što želim da zaključim je da ima divnih ljudi, profesionalaca punih pažnje, razumijevanja, posvećenosti, topline. Jedna od takvih je i doktorka Stefa Glušac iz Doma zdravlja Herceg Novi sa kojom sam za ovo vrijeme razgovarao makar pet puta oko testiranja, izolacije, mog zdravstvenog stanja. Najmanje što je zaslužila ta divna i posvećena žena je da joj se ovako javno zahvalim za, prije svega, ljudski odnos.

Ima i onih drugih zbog kojih, nažalost, sve ovo i pišem. Oni ne „jedu” samo pojedinca, oni „jedu” čitavo društvo. Bolesno ambiciozni, nestručni, beskrupulozni i bahati. Kombinacija od koje skoro da nema odbrane. To mogu da izliječe samo Kinšasa ili Sinjajevina. Treće ne postoji.

---